[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 16. april 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

Ko je ovaj čovek?

Svetlana Velmar-Janković

(Kćerka)

Početak - rođena je 12. februara 1933. u Beogradu. Otac Vladimir Velmar bio je pisac i dugogodišnji izgnanik, majka joj je Milica (Vulović). Da je njen otac veoma bitan za nju, znali smo odavno, a koliko, pokazuje i predlog Komisije Skupštine grada Beograda, čiji je ona član, da jedna ulica u Beogradu nosi njegovo ime.

Međutim, ima i nekih koji mnogo šta zameraju ovoj ideji, na primer, Dragoljub Todorović, koji je nedavno napisao: "... Vladimir Velmar Janković bio je kvisling i saradnik okupatora, od septembra 1941. do septembra 1944. bio je pomoćnik Velibora Jonića, ministra prosvete u vladi Milana Nedića, koju je formirao fašistički okupator i koja je radila pod direktnom kontrolom Nemaca... ". Da li su navodi tačni ne znamo, ali javnost zna da je njen otac napisao "Pogled s Kalemegdana"...

Detinjstvo - kao dete preživela je jedan rat, drugog, pre tri godine, mnogo se manje uplašila. Često govori o roditeljima, jednom je izjavila: "Strogost prema sebi nasledila sam od oca, mekotu od majke, što je bila zgodna kombinacija, jer mi je bila, i još je, od velike pomoći u svakodnevnom snalaženju i s ljudima i s rečima."

Verska opredeljenost - "Ja sam hrišćanka i odavno se učim veštinama samosavlađivanja i razumevanja drugih. To me vodi nekoj nadi. Ne verujem da ćemo u 21. vek ući lako posle sveg ovog što smo preživeli u 20. veku."

Nacionalnost - "Kao Alisa u zemlji čuda, ali grozomornih, mi trčimo od jednog do drugog poraza, ne shvatajući ni šta smo sanjali ni šta nam se događa, dok stvarnost postaje sve fantastičnija...", samo je jedno iz mora zapažanja o sopstvenom narodu čijom istorijom se mnogo bavila. Drugom prilikom, priznala je: "Pre deset godina bila sam uvređena i ljuta zbog ocene "Srbi su lud narod" pronicljivog psihijatra Jovana Raškovića. Danas uviđam da je bio u pravu.

"Istoriografija nas opominje da mi kao pleme, kao narod, ni u jednom istorijskom periodu nismo naklonost ka ratništvu podredili sklonosti ka duhovnosti. Istina, i to može da bude način kojim se utiče na sopstvenu sudbinu, i te kakav."

Obrazovanje - maturirala je u Četvrtoj ženskoj gimnaziji, diplomirala francuski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Karijera - bila je urednik u časopisu "Književnost", potom dugo godina u izdavačkom preduzeću "Prosveta" (Neki joj zameraju da je bila veliki cenzor...).

Literarni prvenac bio joj je roman "Ožiljak", koji je objavljen 1956. godine i iste te godine bio u najužem izboru za NIN-ovu nagradu. "Imala sam utisak da sam do uspeha došla suviše lako i suviše jevtino i da mi sam uspeh to potvrđuje", rekla je mnogo godina kasnije.

Posle toga, dugo nije objavljivala. A onda je krenula lava i svetlost dana ugledali su: "Lagum", "Bezdno", zbirke pripovedaka "Dorćol", "Vračar", "Glasovi", "Knjiga o Marku". Za "Bezdno" je dobila nagradu NIN-a 1995. godine. Nedavno su "Stubovi kulture", njena matična kuća, objavili novu verziju prvog romana "Ožiljak", a ona je odavno jedan od najčitanijih domaćih autora, sa Beogradom u glavnoj ulozi...

"Kad sam sebe prihvatila kao deo ovog grada, sastavni delić samo prividno samostalan i samo privremeno nastanjen u tom gradu, pre no što iščezne u podneblju njegovih senki, grad je i mene prihvatio. Prosto mi se otvorio. Ni kad bih imala deset života, ne bih stigla da ispričam sve priče na koje sam naišla cunjajući koliko po ulicama, toliko i po knjigama i dokumentima, a sve to moje traganje je nedovoljno, gotovo ništa. Ako mi bude dato, imala bih još štošta da ispričam o Beogradu, i te kako. Naročito sad, kad Beograd preživljava jednu od svojih najtamnijih epoha. Kao mnogo puta u svojoj istoriji, Beograd je i sad pribežište za progonjene, sklonište za izbegle, ali i mesto nesreće iz kojeg se beži..."

Stranački angažman - član je G17 plus, Krunskog saveta, Komisije za istinu i pomirenje, Komisije Skupštine grada Beograda za spomenike i nazive trgova i ulica... Nekad je govorila: "Kao pisac, sadašnji čas doživljavam kao čas pogibeljnog meteža u ljudima, izloženim različitim delovanjima iz središta političke moći.

To središte se jedino predstavlja kao čvrsto uobličeno, gotovo nepomerivo, a moć mu je uistinu neviđena: iz tog se središta upravlja životima ne stotine hiljada, nego miliona ljudi. Upravlja se životima bežećih ljudi, a to smo mi svi. Neko beži od neposredne opasnosti, neko od opasnosti koju tek sluti, neko od nesreće, neko u nesreću, neko od sebe, neko u sebe..."

Posle 5. oktobra bilo je: "Izgleda da smo se, neočekivano i za nas same, preko noći između 5. i 6. oktobra 2000. obreli u onom trenutku sopstvene istorije koji od nas zahteva smirenost u ponašanju, oslonac u zakonu i mudrost u postupanju. Nikako ratobornost, i nikako bezakonje."

Zanimljivosti - oni koji cene njen rad kažu: "Svetlana Velmar- Janković je majstor stila i jezika. U svojim romanima, esejima i pripovetkama dala je veoma bogat i u isto vreme u neku ruku jednostavan srpski jezik." Kako su Srbi poznati po onom "Dva Srbina, tri mišljenja", ima i onih kojima je iznad svega dosadna...

Poslednju godinu-dve, ima je mnogo više nego ranije. Otvorila je Milenijumski sajam knjiga, postala je Vitez francuske Legije časti", često je ugledni gost na slavama, nacionalnim i kraljevskim svečanostima, pa joj oni koji je ne vole ne mogu oprostiti što je postala svojevrsna, kako kažu, moralna vertikala.

Kad ne piše, okrene se jednom od dva hobija - slikarstvu ili muzici.
Udata je za Žarka Rošulju, ekonomistu, imaju sina Đorđa (koji je muzičar i koji se metnuo na dedu, pa je više preko, nego u domovini) i unuka.

Zorica Zarić


vesti po rubrikama

^tema

16:10h

"Glas" istražuje: Zašto se SAD plaše stalnog međunarodnog krivičnog suda?

16:25h

Ko je ovaj čovek: Svetlana Velmar-Janković

 



FastCounter by LinkExchange