Agencija za borbu protiv pranja novca, koja deluje pod okriljem OECD, objavila je kako bi Mađarska u junu mogla biti izbrisana sa popisa zemalja pogodnih za pranje novca. Mađarska je na listu dospela prošle godine jer je dopustila otvaranje računa u bankama koji nisu povezani sa ličnim imenom klijenta. Nakon terorističkih napada u SAD takvi računi u Mađarskoj su zabranjeni, a do kraja januara sa 13 posto računa bez imena povučeno je 40 milijardi forinti (144,7 miliona dolara). Od evropskih država, na popisu država koje ne sarađuju sa OECD-ovom inicijativom za borbu protiv pranja novca su, uz Mađarsku, samo Rusija i Ukrajina.

Evropska agencija za obnovu
ulaže na Kosovo 134 miliona evra

Evropska agencija za obnovu započela je u utorak program na Kosovu za ovu godinu vredan 134,4 miliona evra. Vođa projekta Majkl Dojl izjavio je da će ove godine prioritet imati izgradnja institucija i razvoj tržišne privrede. Najveći deo sredstava EU za projekte u sklopu programa "Obnova ekonomije i reforme", uložiće se u Energetsku korporaciju Kosova, ukupno 55 miliona evra. Od početka ulaganja do kraja ove godine za Kosovo će biti utrošeno ukupno 830 miliona evra donacija. Od ovoga iznosa gotovo 630 miliona evra je izdvojeno do 2001. godine. Značajna sredstva u tom periodu su data za obnovu porušenih kuća, jer je tokom rata na Kosovu potpuno uništeno ili oštećeno najmanje 120 hiljada kuća.

Makedonski Teteks dobio 5,3 miliona dolara od IFC

Međunarodna finansijska korporacija (IFC) će tekstilnom proizvođaču Teteksu iz Tetova omogućiti pozajmicu od 5,3 miliona dolara. Novac će se iskoristiti za povećanje izvoza i poboljšanje efektivnosti kompanije, koja je vodeći makedonski proizvođač tekstila, a i zapošljava veliki broj radnika. Tokom protekle godine Teteks je, usled ratnih nemira, doživeo velike gubitke.

Nova odluka o kvalitetu nafte u BiH

Veće ministara BiH iduće nedelje će usvojiti odluku o kvalitetu uvozne nafte koja će ujedno označiti eliminisanje naftnih derivata koji se proizvode u rafineriji u Sisku sa bosanskohercegovačkog tržišta. Ova odluka verovatno će stupiti na snagu 15. aprila, a definisaće nove, znatno strože standarde za uvoznu naftu dok će domaćoj proizvodnji, odnosno rafineriji u Bosanskom Brodu, biti ostavljen određen period za tehnološko prilagođavanje.

Ministar Domazet i ministarka spoljne trgovine Azra Hadžiahmetović nisu želeli da iznose detalje pripremljene odluke, ali su najavili kako će ona biti potpuno u skladu sa standardima Zapadne Evrope, a koji dopuštaju vrlo mali iznos sumpora u naftnim derivatima. Radna grupa koja se bavi pitanjima naftnog tržišta u BiH na sednici održanoj u petak u Sarajevu zaključila je takođe kako treba ubrzati pripreme za privatizaciju naftne industrije u BiH. Po rečima Domazeta, već postoje strateški investitori koju su zainteresovani za kupovinu rafinerije u Bosanskom Brodu kao regionalnog centra koji bi pokrivao naftno tržište cele jugoistočne Evrope. Vlasti u BiH već pregovaraju sa potencijalnim kupcima sa željom da uz prodaju rafinerije osiguraju i privatizaciju najvećih distributivnih preduzeća: "Karjinapetrola" i "Energopetrola". Rafinerija u Bosanskom Brodu trenutno je osposobljena za proizvodnju dva miliona tona nafte i naftnih derivata godišnje iako je projektovana za šest miliona tona.

Slovenačke banke

Rajfajzen banka uspela je da otkupi 75,83 posto deonica slovenačke Krekova banke. Ponuda od 370,75 evra po akciji objavljena je 15. januara, a Krekova banka je u 2001. godini ostvarila neto profit od 596 miliona tolara. Aktiva banke je krajem 2001. iznosila 77,3 milijarde tolara. Takođe, komisija koja nadgleda prodaju 65 posto deonica druge najveće slovenačke banke, Nove kreditne banke Maribor (NKBM), 21. marta je zaključila da ni jedna od ponuda nije zadovoljavajuća. Prema rečima guvernera Slovenačke centralne banke, proces privatizacije se i dalje nastavlja.