Nezadovoljni ulogom tadašnjeg rektora dr Vladimira Ćorovića, uvođenjem univerzitetske policije, odlukom Univerzitetskog senata 1935. godine, kao i uvođenjem novog zakona o plaćanju taksi i školarina, studenti sa svih fakulteta, osim Teološkog, ušli su u veliki štrajk. Kao jedan od glavnih zahteva bio je da se raspusti ORNAS- Organizacija nacionalnih studenata, koja je prema mišljenju tadašnjih studenata-štrajkača ("«Student»", 1964. godina), bila fašističko-teroristička organizacija kojoj je bio cilj da uz pomoć policije ometa aktivnosti komunista preko studentskih organizacija. Objašnjenja od Univerziteta bila su da je ORNAS formiran kada je rad KPJ bio onemogućen, pa su studenti bili povoljna snaga za nastavak njenog delovanja, kako zbog velikog članstva, tako zbog autonomije fakulteta. Počeli su štrajkovi na fakultetima i formiran je ORNAS kao reakcija na studentske i komunističke aktivnosti.

		Bez spektakla Studenti Univerziteta u Beogradu svake godine tradicionalno obeležavaju na neki način Dan studenata. Poslednjih godina se u glavnom gradu na ovaj dan organizuju pravi spektakli. Ove godine je obeležavanje 4. aprila počelo preksinoć, koncertom Bore Đorđevića, "Blaže i kljunova" u Studentskom domu "Penezić", nastavlja se večeras hepeningom u domu "4. april". Nastupaju "Električni orgazam", "Ortodoks kelts", Dragoljub Đuričić, "Kristali", "Kraljevski apartman"... Prvih nekoliko dana sledeće nedelje biće organizovano i nekoliko tribina o standardu studenata, kao i retrospektiva studentskih protesta.

Univerzitetski senat je 31. marta 1936. godine kvalifikovao sve studentske zahteve kao neprihvatljive i zaključio da nema popuštanja. Prvih dana aprila počeli su pripremni zborovi na beogradskim fakultetima, a priključili su se i studenti sa Zagrebačkog sveučilišta i Ljubljanskog univerziteta. Izdata su dva proglasa o karakteru i zahtevima štrajka.

Još 1935. godine, pri upadu policije na Univerzitet, 1. februara, nastradao je Mirko Srzentić, student prava. Ovaj dan je kasnije počeo da se obeležava kao Dan autonomije Univerziteta.
Studentski pokret 1935/36. godine prerastao je u političku snagu koja je predstavljala otpor režimu. U «Studentu» iz 1964. godine o razlozima tog otpora piše:

«"...1936. godina. Narod grca u bedi i nevolji. Radnička klasa robuje za gladne nadnice. Radnike progone kao skitnice iz mesta u mesto. Pred omladinom vrata zatvorena. Na Beogradskom univerzitetu vlada monarho-diktatura...»"
Štrajkački odbor u sastavu: Veljko Vlahović, student prava, Đoka Kovačević, prava, Rifat Burdžević, prava, Mirko Tomić, Osman Karabegović, formiran je 4. aprila, kao i štrajkačka straža na fakultetima. ORNAS je 3. aprila sazvao sednicu u Pašićevoj (danas Nušićevoj) ulici na kojoj je istaknuto da je zakon ispravan, da nema razloga za štrajk i počeli su da dele letke za bojkot štrajka.
Tog 4. aprila, u trenutku kada je jedan član štrajkačke straže počeo da skida sa zida zgrade Patološkog instituta letke koji su članovi ORNAS-a zalepili došlo je do fizičkog obračuna između dve žestoko suprotstavljene strane. Jedan član grupe ORNASOVACA, Slobodan Nedeljković, student prava, nožem je napao kolegu Jovana Šćepanovića, i sa dva udarca nožem usmrtio Žarka Marinovića, takođe studenta prava, koji je pritekao u pomoć golorukom Šćepanoviću. Policija je uhapsila i članove ORNAS-a i štrajkače. Akcioni odbor je uputio dopis predsedniku vlade, Milanu Stojadinoviću, u kome ga je obavestio o stanju na Univerzitetu i zahtevao raspuštanje ORNAS-a. Preko tri letka obaveštena je cela javnost istog dana. U svim mestima u Crnoj Gori organizovani su mitinzi.

Rektor dr Vladimir Ćorović podnosi ostavku 25. aprila, a dvadesetpetodnevni štrajk studenata završava se tri dana kasnije, izborom rektora dr Dragoljuba Jovanovića i usvajanjem studentskih zahteva. Od tada studenti 4. april obeležavaju kao Dan studenata, u znak sećanja i trajnu uspomenu na Žarka Marinovića.
Ostao je Dan studenata, ali je pitanje kako danas studenti BU gledaju na sva ta istorijska događanja.

D. Stanimirović