Obračun sa antikapitalistima iziskivaće da neke stvari kažemo otvoreno. Konkretno, da su milostinja i protekcionizam, za koje se zalaže ova družina, kontraproduktivni. Više podataka o tme će se naći u knjizi Viljema Isterlija „Neuhvatljiva težnja ka rastu" koju je nedavno objavila Svetska banka. Ova monografija dokumentuje kako je Zapad od 60-ih godina do danas proćerdao bilion (hiljadu milijardi) dolara na ime strane pomoći u vidu bespovratnih zajmova, kredita, otpisivanja dugova i koncesija trećem svetu. Zajedno sa beskrajnom kolonom „ekspertskih" savetnika iz firme za koju radi i Isterli i iz MMF, ovaj poduhvat predstavlja fijasko neviđenih razmera. Veći deo Latinske Amerike, Azije i podsaharske Afrike su ekonomski slabi, i pored sve pomoći, piše Isterli, pogađajući tom konstatacijom svoje šefove u Svetskoj banci.

SAD se moraju založiti za slobodnu trgovinu, suštinu kapitalizma. One treba da insistiraju da se sastanci Svetske trgovinske organizacije ne prekidaju zbog ni od kog izabranih antikapitalista, kao što se desilo 1999. u Sijtelu. Flotili protestnih brodova onih koji su zaduženi da miniraju ovakve skupove, treba braniti ulazak u luku.
Dalje, SAD se moraju suprotstaviti izabranim protekcionistima - pre svega socijalistima iz Evrope - sa nekoliko činjenica vezanih za slobodnu trgovinu. Radni dokument pod nazivom „Trgovina, rast i siromaštvo", čiji su autor Dejvid Dolar i Art Kraj, opet ljudi iz Svetske banke, nudi dovoljno materijala. Oni su zemlje u razvoju podelili u dve grupe: one koje se ponašaju protekcionističiki (Pakistan, Honduras).

Potom su analizirali ekonomske rezultate ostvarene od 1980. naovamo. Zemlje u razvoju koje su prihvatile slobodnu trgovinu od 1980. beleže povećanje udela trgovine u svojoj ekonomiji, ubrzavaju im se stope rasta BNP po stanovniku, a nivo siromaštva opada. Ne iznenađuje stoga što se ove zemlje u razvoju brže razvijaju od bogatih, razvijenih zemalja, što se smanjuje zaostajanje u prihodima među njima. Po svim pokazateljima, rezultati su potpuno suprotni od onih u zemljama koje su prihvatile protekcionizam.

Poruka Bušove administracije zapravo treba da bude jasna: slobodna trgovina će najviše podstaći ekonomski rast koji pristojni ljudi žele za sve. Ovakva poruka će možda pogoditi istančana osećanja koja vole da pokazuju oni koji mrze kapitalizam. Ali, SAD imaju u rukama dobitnu kombinaciju. Pa neka onda igraju na tu kartu.

---

Napad varvara na civilizaciju

piše: Samjuel Hantigton

Da li sa masakrom u Njujorku počinje „borba kultura" koju ste predskazivali najpre u časopisu „Forin afers" 1993, a zatim i u istoimenoj knjizi 1996?
- Udar u SAD je najpre bio napad varvara na civilizovano društvo celog sveta, na civilizaciju kao takvu. Svi pristojni i normalni ljudi na celom setu su ga žestoko osudili. Drugo, od ogromnog je značaja da ovaj zločinački napad sada ne izazove borbu kulturu, civilizacija. Ključni je činilac stav islamskih vlada i naroda prema terorizmu. Do sada su mnoge od ovih zemalja pokazale gnušanje prema ovom terorističkom zločinu i saosećanje sa Amerikom. Međutim, u nekima su sa oduševljenjem zločinački napad proslavljali na ulicama.

Dakle, ipak sukob civilizacija?
- Ne, islamski je svet podeljen. Da li će biti sprečen stvarni sukob, zavisiće od toga da li će islamske zemlje sarađivati sa SAD u borbi za suzbijanje ovog terora.

Šta je, u stvari, bio cilj terora?
- Simboli Amerike - Svetski trgovinski centa kao simbol kapitalizma, Pentagon kao simbol američke vojne sile.

Da li su teroristi izveli napad na jednu zemlju ili kulturu?
- I na jedno, i na drugo. Oni u Americi vide simbol omrznute zapadne civilizacije i istovremeno najmoćniju zemlju na planeti.

Vi ste stručnjak za strategiju. Kakva je prava odbrambena strategija od terorističkog zla?
- Protiv ovakvog neprijatelja veoma je teško voditi borbu jer se ne može tačno lokalizovati. Reč je o mnogo ljudi koji rade u mnogo zemalja i u malim ćelijama. Nema nikakve sumnje da su unapred veoma temeljno pripremili ne samo napad koji su izveli već i sledeći udar. Dosledno tome zadatak obaveštajnih službi mora najpre biti: američke obaveštajne službe moraju u prvom redu mnogo oviše nego dosad da se brinu o obaveštajnom poslu među ljudima - o obaveštajnom i istraživačkom radu na licu mesta; drugo, mora se znatno ojačati i proširiti saradnja sa službama drugih zemalja. U ovom trenutku najpre sa Pakistanom koji je dosad spadao u red najznačajnijih pomagača talibana u Avganistanu. Osnovno je, dakle, da se rad tajne službe mora izvoditi znatno aktivnije...

... što znači?
- U otvorenim društvima kakva su američko i evropsko odbrana je utoliko teža jer je veoma jednostavno ući u ove zemlje, dobiti pristup određenim ustanovama i institucijama i na kraju organizovati takve zločine. U SAD nijedan jedini čovek nije ni pomišljao da nekome može pasti na um da avionom udari i uništi oblakodere. Stoga su opreznost, predostrožnost i preventivne akcije druga ključna zapovest.

Strategija se, dakle, sastoji u veštini da se oslabi protivnik, da se prozru njegove namere, slomi njegova volja.
- Ne vidim zaista kako se mogu izmeniti stav i ponašanje ljudi koji se ne boje smrti.

Kako se uopšte može voditi borba protiv protivnika kod koga mere zastrašivanja i proračuni njegovog budućeg ponašanja nisu izvodljivi?
- Mora se nastupati daleko ofanzivnije da bi se infiltriralo u redove ovih grupa i one učinile nesposobnim za akciju. Osnovni problem ostaje u svakom slučaju da teror organizuju delom određene države, a delom male grupe koje koriste globalizaciju, dakle, širenje i pojeftinjenje tehnologije i komunikacija. Osim toga, živimo u svetu u kojem cvetaju najraznovrsnije forme golog fanatizma raznih boja, od religioznog do ideološkog.

Kako, dakle, izaći na kraj sa fanaticima?
- Treba ih otkriti, pronaći i isključivati. To je, međutim, očigledno veoma teško jer su veoma raštrkani i ne slede jednostavne i zajedničke ciljeve. Usled toga je neophodna potpuno nova forma vođenja rata protiv takvih fanatika i terorista.

sutra: mogućni sukob civilizacija