NIŠ - Nišlija Šaban Bajramović zašao je u 67. godinu života i za sobom ima preko 40 godina profesionalnih nastupa širom sveta, više od 700 romskih pesama registrovanih i zaštićenih kod SOKOJ-a i oko 50 long plej i singl ploča. Bio je ekskluzivac mnogih domaćih muzičkih kuća - Diskosa, Jugotona, Suzija, PGP RTS i RTV Ljubljana...

Trenutno ni za jednu domaću kuću nije vezan ugovorom, ali je u Holandiji snimio CD koji se odlično prodaje po zapadnim zemljama. Na disku je 14 pesama i samo u Hrvatskoj zabeležen je tiraž od 40 hiljada prodatih CD-a, a prodaja odlično ide i u Nemačkoj, Švedskoj, Americi.

- Pevao sam po celom svetu i još pevam, iako sam prošle godine imao problema sa zdravljem, kaže Bajramović za "Glas". - A nedavno u Zagrebu, pred prepunom dvoranom, ljudi su mi priredili ovacije i to me okuražilo da se još ne predajem, jer me glas dobro služi. Moja ciganska pesma ne zna za jezičku barijeru, jer ide iz srca i duše i svi je razumeju.

Šaban, kojeg smo našli u njegovoj omiljenoj niškoj kafani "Union", kaže da je pomalo iznenađen što se novine interesuju za njega, a objašnjava i zašto.

		I pevač i glumac Bajramovića pamtimo kao pevača, ali i glumca u domaćim filmovima i jednom makedonskom. Bilo ga je i u TV serijama. Nagrađen je za pesmu u filmu "Anđeo čuvar", igrao kod Kusturice u filmu "Crna mačka, beli mačor". - Pevao sam i raznim političarima, generalima, ministrima, ali Kusta je pokazao da ume da razume moju pesmu. Inače, moje pesme su preveli i sada ih slušaju u Turskoj, Grčkoj, arapskim zemljama, Indiji, Rumuniji, Mađarskoj, Portugaliji...

- Dok sam u svetu još tražen, ovde se osećam zaboravljenim. I posle toliko godina, priznanja i aplauza, od Evrope do Australije, ja ovde nemam status zaslužnog umetnika, pa samim tim ni penziju. Sam sam nešto uplaćivao, ali to nije bilo dovoljno. Bogat sam što se tiče uspomena, prijatelja i aplauza širom sveta. Bogat sećanjem da su me u ruku poljubili i "Džipsi kingsi" kada sam prošle godine s njima nastupio u sarajevskoj "Skenderiji". Ali, pokrali su me svi redom, od izdavača mojih ploča, do ljudi koji u SOKOJ-u navodno treba da štite naša autorska prava i mnogih koji su jednostavno uzimali moje pesme i na njima zarađivali. Šalju mi po par stotina maraka, da mi zamažu oči i to je sve. A najviše me pokrao Bregović. "Mesečina" je moja pesma, kao i "Giljam dade", "Đelem, đelem", "Hanuma" i mnoge druge.

Šaban zatim dodaje da ne voli plej bek i sintisajzere, ali i tvrdi da niko neće moći da "protera" trube, violine i harmoniku, kao instrumente "koji ne sviraju, nego govore". Kaže i da nema tog honorara za koji bi nastupio pred kamerama TV Pinka.

- Ja jesam Ciganin, ali mogu da kažem i Srbin, jer moja je država Srbija, nemam drugu. I crnci su crnci, ali su uvek Amerikanci. Zato se čudim ovim mojim Romima koji bistre politiku, koju ja inače ne volim, a koji se sad nešto bakću da Romi dobiju status nacionalne manjine i šta još ne. Na drugoj strani, osećam da sam nepravedno zaboravljen i zapostavljen, možda baš zato što sam Rom, vrg bi ga znao? Dođe čoveku tako s godinama da prelistava i rezimira svoj život, pa se i meni to dešava, kaže Bajramović, dodajući da mu najviše smeta kada mora da otkazuje nastupe u inostranstvu zbog vize. "Neka me puste kad me još u svetu hoće, da tamo pevam i zarađujem za pristojan život svoje porodice", kaže Šaban, dodajući:

- Vrag bi ga znao, ali ima Boga. Jer, posle manjeg šloga koji sam prošle godine imao, glas mi je sada još bolji. Uostalom, Cigani su kao ptice, umiru pevajući! I bolje je da umrem pevajući, nego slušajući šta se sve vrti na našim radio i TV stanicama i ko sve ima hrabrosti da kaže da je pevač...

M. Doderović