[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 23. mart 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

Monasi manastira Hilandar potvrđuju pisanje "Glasa" o "svetogorskoj aferi"

Kumovi i "hilandarci" uništavaju svetinju

Zašto mitropolit Amfilohije spava kod Grka prilikom poseta Atosu, kako se manastirski med može naći u Čačku, ko je dodelio zlatnik Miloševiću, gde se nalaze inkriminisane kuće koje neki ne žele da vide

Cenjeni gospodine uredniče, iskreno Vam čestitamo na smelosti da objavite istinu pod naslovima "Porodične kuće na posedu manastira", kao i "Zatražen Sabor bratstva Hilandara". Nije nas, naravno, iznenadilo reagovanje "igumana" (jasno je da tekst nije on sastavio, iguman) koje se nikako ne može nazvati demanti, jer ništa nije opovrgnuto kao što ne može ni biti. Ono što nas je iznenadilo, a ne smemo prećutati, jeste pisanje izvesnog g. Adžića, nama poznatog, koji sebi dodeljuje neku paradoksalnu titulu (koja se sve češće pojavljuje) "Hilandarac van Hilandara".

Kako može čovek iz Ivanjice, koji tamo i obitava sa svojom porodicom, da se naziva hilandarcem. Hilandarac je samo onaj monah koji je zamonašen u Hilandaru i živi u njemu. Ili bi g. Adžić želeo da se izmeni ustav Svete gore te da se mi potpisujemo hilandarci u Hilandaru. Takođe i druga titula kojom se kiti "ja tebe serdare, ti mene vojvodo", g. Adžić, navodni predstavnik našeg manastira, nikom među nama nije poznato. Kako saborni članovi tako i "obični" monasi prvi put saznaju da ih negde predstavlja i g. Adžić, koga se skoro svi sećaju, jer ponekad kao i hiljade drugih dođe u naš manastir. Za tu njegovu funkciju, koju vidimo da obavlja savesno, možda zna samo opet ona trojka.

U prvom delu svog reagovanja "hilandarac" Adžić skreće pažnju da je monah anoniman. Nije reč o monahu, već o monasima koji iz bojazni žele da ostanu anonimni, jer znaju metode čuvene trojke. Zahvaljujući njima, postoje desetine hilandaraca van Hilandara, onih istinitih, koji su isterani iz obitelji, ili je sami napustili, ne mogavši da trpe bezakonja učitelja ove sadašnje grupe. G. Adžić bi to trebalo bolje da zna, jer im je isti bio duhovni vođa, monah Mitrofan. Preko Mitrofana koji je započeo gradnju na Kakovu, dodelio zlatnik bivšem predsedniku Miloševiću, pripremio svoje naslednike Serafima i Metodija, preko njega, ljotićevskog ideologa, gospodin Adžić počinje da sarađuje sa "Iskrom", biltenom ljotićevskih sledbenika, i da sve češće posećuje Kakovo, pa i Hilandar.

Dakle, tu je rekao istinu, govoreći da je gradnja započeta u vreme umrlog monaha Mitrofana. Ono što "hilandarac van Hilandara" ne iznosi u tekstu jeste činjenica da Kakovo ne čini samo ono što je u vidokrugu gostiju, pa i njega - već i malo dalje. Kuća ratnog druga monaha Mitrofana, venčanog kuma roditelja Serafima i Metodija, izvesnog ljotićevskog emigranta, g. Žive Valjanova je malo iza, te je poklonici koji ne šetaju dublje po imanju i ne vide. Kuća je podignuta 2001. godine, tokom jeseni, kada g. Adžić nije ni dolazio pa i ne zna za nju. Komforna kuća sa visokom kestenovom ogradom se nalazi dvadesetak koraka od kuće u kojoj uživa manastirski arhitekta, čiji je otac opet bio ljotićevac. Ova kuća, zaista dosta skromnija od "kumove" (kum nije dugme) izgrađena je ranije. Dalje, g. Adžić govori o prenoćištima na Kakovu. Ko je taj ko je prenoćio u vili iliti konaku, kako ga gospodin naziva, monaha Serafima. Svega nekoliko monaha je ušlo u tu hacijendu. Čak ni svi članovi Sabora staraca nisu se udostojili. Sušara navodno za ribu nikad nije nju osušila, bar u manastir nije donesena, ne uzimajući u obzir to da je za pet godina postojanja iz ribnjaka na metohu u manastir riba stigla svega dva puta, a da je 2000. godine zbog nemarnosti iste trojke uginulo nekoliko tona ribe.

Sledeća neistina g. Adžića je to da je spor sa građevinama rešen, ili on opet zna nešto što niko ne zna, kao i da se predlogu oko poklanjanja metoha Grčkoj crkvi usprotivio prvi epitrop jeromonah Metodije. Usprotivio se zaista prvi epitrop, ali to nije Metodije, već arhimandrit Stefan. Očigledno da "hilandarac" odavno nije bio u Hilandaru, te ne zna da je prvi epitrop sada otac Stefan, najozbiljniji kandidat za sledećeg igumana manastira.

Adžić se dotiče i tatine kućice u manastirskom pčelinjaku. On naime govori hilandarcima u Hilandaru da je pčelarska kućica starija od pola bratstva. Kada bi i on kojim slučajem bio hilandarac u Hilandaru, znao bi istinu. Kućicu je zaista podigao blaženopočivši starac Nikanor za vrcanje meda, razmera 2 metra sa 3. Na istim temeljima je 2000. podignuta nova, veća, koja se i pominje u tekstu. Na istim temeljima sada se nalazi nešto veća soba nego ranije, u čiji je inventar pridodat krevet i frižider. Raniji pčelari su bili monasi te su spavali u manastiru, a ne u pčelinjaku, kako kaže g. Adžić. Sobi je pridodata i terasa koja je potom i zastakljena, inače opremljena sudoperom, bojlerom, šporetom, stolom za ručavanje i čašćenje gibanicom i ljutom za "hilandarce van Hilandara" i sina Metodija koji uči mlađe da van skromne manastirske trpeze ne treba ništa jesti. Da je "hilandarac" u Hilandaru, znao bi i da je dozidano kupatilo i nužnik, takođe bi znao da među bratijom ima nekoliko iskusnih pčelara, te da nije nužda da se plaća radnik za ovaj posao. Znao bi i to da niko od monaha nema blagoslov da uzme iz magacina teglu meda da pošalje svojima, ali kao hilandarac van Hilandara verovatno zna gde može u Čačku da se kupi (podsetimo da je tata iz Čačka).

Nama je takođe zanimljivo to da niko ne može pomenuti monaha Serafima, a da se ne oglasi ili mitropolit Amfilohije ili neko drugi iz Crnogorsko-primorske mitropolije. Podsećajući se na reči Svetog pisma da nema ničeg tajnog što neće biti javno, da greh prvo kažemo bratu, pa ako li se ne popravi kažemo pred svedokom, a ako se ne ispravi ni tada, recite ga crkvi (narodu, a ne zidovima) kako nam je zapovedio Gospod, zaista obećavamo mitropolitu da niti jesmo, niti ćemo iznositi grehe svoje braće. Ovo nisu njihovi gresi već uništavanje svetinje za koju ćemo odgovarati mi u njoj. Ili smo možda prevazišli i Sveto pismo kao što su nam pojedine vladike govorile da smo prevazišli Tipik, te da nam on nije potreban. Onaj isti tipik koji nam isti nama Voljeni Vladika kaže "trudite se da ga držite". Taman posla da iznesemo sve što znamo ili imamo dokumentovano. Možda mitropolit smatra za obavezu da brani kakovsku družinu, jer je ista bez znanja Sabora izradila nameštaj u manastirskoj radionici za nekoliko manastira mitropolije. Takođe greškom, mitropolit govori da je Sabor dao poslušanje Serafimu i Petru da budu na Kakovu. U zapisniku, na žalost, tako piše, mada još se sećamo da je na Saboru to poslušanje dobio otac Stefan. Koliko je mitropolit vezan za Hilandar govori nam i sam kaže da je boravio duže na Svetoj gori, ali zašto kod Grka, a ne u Hilandaru, nameće se pitanje, kad u Hilandaru "ruže cvetaju"?

HILANDARCI U HILANDARU,
MONASI SV. SAVE


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

19:15h

"Glas" na večernjoj zabavi "Kluba debelih Beograđana"

19:17h

Monasi manastira Hilandar potvrđuju pisanje "Glasa" o "svetogorskoj aferi"

   
 


     


FastCounter by LinkExchange