GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


P R I M E D B A

Katastrofalan jezik u medicini

Novinari pišu pogrešno nazive lekova, titule i ljudske organe

Problem jezika u medicini je u nas više nego katastrofalan. Ali to je za uže krugove. Ono što je za javnost, mislim da je sledeće: Ovih dana kada se rade novi cenovnici gotovo po pravilu piše: „pregled interniste ili pregled ginekologa." Pa ovi se ne pregledaju, pa treba „pregled kod interniste i kod ginekologa".

Doktor nauka se ne piše sci (scienciarum), već treba sc. (sa tačkom). Skraćenica za doktor se piše bez tačke, jer je uzeto prvo i poslednje slovo reči doktor. Na početku rečenice piše se velikim, a u rečenici malim slovom. Dakle, treba napisati "dr", a ne „dr."

Profesor ili prof. na početku rečenice piše se veliko P, a u rečenici "p" malo. Kaže se „ranjenik je prebačen". Stvari se prebacuju, a čovek se prevede ili preveze. VMA se izgovara ne VEMEA, već pošto nije uobičajeno VE EM A, najbolje je izgovoriti VMA.

Najzad, u štampi se piše koštani ili kosni, a u medicini gotovo svi pogrešno pišu kostni. T ne može biti između s i n, osim u stranim rečima (azbestni). Nije ispravno obolenje, odelenje, već treba odeljenje, oboljenje.

Nije ispravno rentgen snimak ili rentgen odeljenje, već treba rendgen snimak, rendgen odeljenje. Rentgen može samo ako se odnosi na autora H zraka - Rentgena. Polazeći od ovoga skraćenica RTG je neispravna, pa treba RDG.
S dubokim poštovanjem,

prof. dr Miomir Ristić,
Obrenovac


I Z J A V A

Zar ponovo velika Srbija

Odbor za novu regionalnu saradnju povodom rešavanja pitanja državnog statusa Crne Gore

Razrešavanje pitanja državnog statusa Crne Gore u ovom trenutku predstavlja jedno od najakutnijih pitanja u procesu uspostavljanja stabilnosti u regionu. Pregovori između SRJ i Crne Gore pod pokroviteljstvom EU i pritisak koji se vrši na Crnu Goru dovode u pitanje demokratsko pravo Crne Gore na samoopredeljenje, jedan od bazičnih helsinških principa na kojima Evropa danas počiva, iako je to pravo priznato svim ostalim bivšim republikama SFRJ. Polazeći od tih principa, Badinterova komisija je uspostavila kriterijume za priznavanje novonastalih država na teritoriji bivše Jugoslavije. Odbor za novu regionalnu saradnju smatra da te kriterijume treba uzeti za osnovu dovršenja procesa disolucije Jugoslavije i omogućiti Crnoj Gori da samostalno i bez pritiska odluči o sopstvenom državnom statusu.

Odbor smatra da EU u slučaju Crne Gore deluje protiv vlastitih principa. Misija Havijera Solane sprečava sazivanje referenduma kao legitimnog prava na samodefinisanje, što ima sledeći rezultat:
- Zaustavljanje dijaloga unutar Crne Gore između dve političke opcije
- Produbljavanje podela unutar Crne Gore koje mogu dovesti do napetosti i konflikta
- Podržavanjem jedne strane i to one promiloševićevske u Crnoj Gori i u Srbiji, Evropska unija postaje aktivni činilac krize i stvaranja dodatne konfuzije
- Insistirajući na očuvanju de fakto nepostojeće države SRJ, Evropska unija u suštini podržava one snage koje su dovele do raspada SFRJ i rata i aktivno učestvovale u njemu. Ovakvo pristrasno ponašanje EU je u suprotnosti sa ciljevima koji podrazumevaju pacifikaciju i stabilizaciju regiona

- Proces deintegracije SRJ ne može se zaustaviti jer je to logika dominantnog procesa raspada SFRJ i svako nasilno zaustavljanje i poništavanje prava na samoopredeljenje (u ovom slučaju Crne Gore) ponovo može dovesti do implozije i daljeg urušavanja regiona do granice nepopravljivosti.- Održavanjem SRJ objektivno se podržava koncept Velike Srbije. Tek obnova crnogorske nezavisnosti, koja je Crnoj Gori, jedinoj među ondašnjim savezničkim zemljama, oduzeta 1918, dokida velikosrpski projekt.

Potpisnici izjave
Latinka Perović, Sonja Biserko, Isuf Beriša, Olgica Popović-Obradović, Ivo Banac, Obrad Savić, Enver Hohaj, Milka Tadić, Peter Kuzmić, Suada Kapić, Ivan Lovrenović, Milan Popović, Rusmir Mahmut Ćehajić, Jakob Finci, Iso Rusi, Srđan Darmanović, Teuta Arifi


S E Ć A NJ E

Veliki čovek i majstor

Odlazak vrsnog grafičkog poslenika Vladislava Kidriča

Nedavno smo se oprostili na topčiderskom groblju od Vladislava Kidriča (1935 - 2002.), jednog od najistaknutijih grafičkih poslenika, koji je dao značajan doprinos našoj savremenoj grafičko-štamparskoj delatnosti.

Posle završene Grafičke škole u Beogradu, bio je jedno vreme nastavnik, a potom i tehnički direktora štamparije iste škole na Novom Beogradu. Zatim je nastavio svoju delatnost u Izdavačko-štamparskom preduzeću „Sportska knjiga" u Beogradu, gde je bio na dužnosti tehničkog direktora i operativnog urednika sve do odlaska u penziju. U svojoj dugogodišnjoj profesionalnoj praksi ono što je krasilo ličnost našeg Vlade, kako smo ga obično oslovljavali, bila je njegova jednostavnost, smirenost i smisao za lepo i razumno, kao i srdačnost u ophođenju s korisnicima grafičko-štamparskih usluga:

piscima, likovnim umetnicima i poslovnim ljudima iz privrede, kulture i društveno-političkih organizacija. Sećam se jednog lepog primera kad je dobroćudni Vlada, dok je pripremao reprezentativni katalog uglednom vajaru Matiji Vukoviću, dolazio u štampariju Grafičke škole i pre radnog vremena i imao veliko razumevanje i toleranciju (kada još nije bilo sponzora kao danas) prilikom nadoknade za odštampano delo. Vlada je i kao pedagog imao sluha i instinkt za dobrog radnika, obučivši jednog nekvalifikovanog pomagača u štampariji „Sportska knjiga" - za majstora za mašinom...

Sem ovih vrlina Vladislav Kidrič ostaće u svetloj uspomeni i kao čovek u druženju, odlazeći i kao sportista o vikendima na kolektivne izlete i relaksaciju u prirodi, što je bio jedan od stimulansa za rad i uspehe... Imao je, može se reći, neku urođenu intuiciju, i ne samo da osmisli već i da vidi, što bi rekao veliki Gete:... „Samo onaj ko ima sunca u očima, može da vidi i njegov sjaj"

Ljubomir Damjanović,
Beograd


U P O Z O R E NJ E

Sartid da vrati otetu imovinu

Pre nego što predaju firmu partneru iz Amerike, neka nama vrate našu zemlju

U"Politici" od subote, 9. marta 2002. na prvoj i dvanaestoj strani M. Živković je objavio članak pod nazivom „Sartid dobio partnera". U Glasu od istog dana S. S. na sedmoj strani objavljuje: „Strateški partner američka firma".

U oba članka se među prisutnim predstavnicima Vlade Srbije pominju premijer Republike Srbije Zoran Đinđić, ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović, kao predstavnik Sartida njegov generalni direktor Živomir Novaković, dok je Ju-es Stil iz Košica kao potpisnika o namerama imao predsednika slovačke kompanije gospodina Džona Gudisa. Događanju su prisustvovali američki i slovački ambasadori g. Vilijam Montgomeri i g. Miroslav Lajcak.

Povodom nagoveštene privatizacije Sartida dopustite, poštovana gospodo, da vas upoznam sa sledećim:

Parcele 2300, 2310 i 2311 uz kuću sa kućištem, iz Alista zk. ul. 1246 k.o. Smederevo koje su kao društvena svojina, rešenjem Dn. br. 1195/99. na molbu Sartid Standard DOO - Smederevo, a na osnovu rešenja SO Smederevo br. 463-158/92 od 09. 04. 1997. g. upisane u zk. ul. br. 8429 iste ko.o. u korist Sartid Standard DOO Smederevo.

Radi se o imovini pok. Milice A. Simović, koja je njenim ćerkama Olgi M. Ristić, i Eli St. Hadžić oduzeta rešenjem Predsedništva vlade N. R. Srbije br. 525 od 13. 01. 1949. godine.

U očekivanju pravednog zakona o vraćanju oduzete imovine molimo vas, da gornje navode imate u vidu.

U ime naslednika
Prim. dr Mirjana Canić-Radojlović
Beograd


M I Š LJ E NJ E

Nepotrebna kritika

Najnoviji izveštaj Međunarodne krizne grupe u našoj javnosti je dobio značaj kakav sigurno ne zaslužuje. Ova „nevladina" organizacija osnovana je u jeku građanskog rata u Bosni i od početka je delovala sa vrlo jasnih antisrpskih pozicija.

Osnivač i prvi direktor bio je Morton Abramović, Amerikanac jevrejskog porekla, koji se kasnije proslavio kao savetnik šiptarskoj delegaciji na pregovorima u Rambujeu. To sasvim dovoljno govori o objektivnosti njihovih izveštaja i sasvim je očekivano da se u njima nikada ne nalazi ništa pozitivno za srpski narod i njegove interese.

I ovaj najnoviji nije nikakav izuzetak i zato nema potrebe da se oko njega mnogo uzbuđujemo. Čak bi se reklo da negativne ocene koje nam ova „međunarodna" grupa upućuje potvrđuju da se nalazimo na pravom putu.

Dejan Mihajlović
Antverpen, Belgija