- E, bogami, 'vako je nekad i kralj Pero radio. Dođe nedelja, on dozove kočijaša, sedne u kočije pa pravo u selo, kod nekog domaćina na kavu i rakiju, da čuje malo šta seljaci pričaju - raspredali priče u nedelju oko podne meštani Kiseljaka, zaseoka ivanjičkih Prilika, sve očekujući kad će u dvorište njihovog suseda Radivoja Bajovića banuti srpski premijer Zoran Đinđić, sa ministrima.

- Sećam se ja, kad je ono Tito dolazio u Prilike, opasala selo tri obruča vojske, danas, gledaj, nigde nijednog milicajca - prisećali su se stariji i razgledali okolo, ne bi li makar u šumi iznad Radivojeve kuće ugledali skrivenu vojsku ili policiju.

- Šta će mu obezbeđenje, ovde ga ja štitim - u prolazu se na komšije brecnuo domaćin Radivoje, leteći po dvorištu i sve se izvinjavajući što je, baš pre posete premijera u selu udario sneg.

- Potrčala jedna naša seljanka tada da vidi Tita, pa se okliznu i sede pravo u baru, opsuje 'nako mokra iz bare i Tita i partiju, a jedan vojnik je gleda, pa i njemu smešno - nastavljali su Priličani svoju priču, sve pogledujući čas u čaše pune vruće rakije, čas iza ugla da ih premijer ne iznenadi.

Malo kasnije, neki od njih izljubiše se s premijerom na kapiji Bajovićevog dvorišta. Onda je domaćin premijera i ministre sproveo do gostinske sobe svoje kuće, premijera rasporedio da sedne na čelo stola, ministre okolo, a sam domaćin ostao je da stoji, da "dvori" premijera - takav običaj.

Još predsednik Vlade nije stigao da se posluži slatkim od šljiva, meštanin sa šajkačom počinjao je razgovor:
- Nego, predsedniče, da mi vidimo šta ćemo s krompirom, katastrofa, trunu vagoni krompira po podrumima i trapovima, a kupaca nigde nema. Čulo se ovde da je zabranjen izvoz…
- Nije zabranjen izvoz, sigurno, možda je bio pre dve godine, sad nije - branio se premijer.
- Ne znam ja, vidite vi to - bio je nepoverljiv Priličanin.
- Mogli bi vi da nam pomognete da ovde podignemo jednu fabričicu za preradu voća - nastavljali su viđeniji domaćini iz sela, koji su imali čast da sednu za sto s premijerom.

- Vi, predsedniče, cenim vas ko oca, da mi kažete, šta ja da radim sa malinjakom, da utirem ili da nastavljam - vajkao se pred Đinđićem sledeći Priličanin.
- Vlada neće određivati cenu maline, mi nismo trgovci, mi smo ovde da sprečimo monopoliste da vas ucenjuju, i da vam pomognemo kreditima koje će dobiti oni koji imaju dobre programe, da pokrenete proizvodnju, da radite - nastavljao je premijer između dva pitanja.

- Nemojte vi nama seljacima pričati kako da radimo, mi to znamo, nego omladini ovoj pričajte, ovima što sede po kafićima do zore - savetovao je premijera jedan stariji meštanin u kožnom kaputu, sa šajkačom na glavi.
- Dobro, predsedniče, kad ćete vi rehabilitovati ove naše, odavde, četnike, koji još nose žig da su izdajnici… - pitao je sledeći meštanin.
- To i mene boli - javljao se drugi iz ćoška.
- Svi smo mi ovde došli što nas nešto boli da vidimo s predsednikom šta ćemo - nastavljao je treći.
Za to vreme, pred premijera i ministre domaćice su iznele pršutu, stizali su i poslužavnici puni čaša vruće rakije.

Premijer se požalio domaćinima:
- Svaka naredna tura, sve veće čaše…

Posle, dok je kolona kola s predsednikom i ministrima odmicala iz Kiseljaka ka Ivanjici, domaćin Radivoje Bajović, stajao je na dvorištu i vrteo glavom:
- Sedeo bi on još, nego mu onaj jedan priđe, nešto mu reče, i on odmah skoči na noge…
U kući Bajovića, domaćin, njegova čeljad i komšije odmah su komentarisali rezultate posete:
- Eto, dočekah i ja da ugostim predsednika srpske vlade u svojoj kući - nije Radivoje krio oduševljenje.
- Isti je, kao na televiziji, čovek ko i mi…
- Pravi Srbin, pije vruću rakiju…
- Ja ga i volim i poštujem…
- Meni onaj Vlahović zanimljiv, Bosanac izgleda, pravi drugar…
- Lepa, mlada ekipa ministara, ko slike…
- Ja, čim sam ga u Užicu vidio bez kravate, odmah sam rek'o - ovaj je naš čovek…

Do kasno popodne pila se u kući Bajovića vruća rakija, i ljuta, domaćin je sekao pršutu i srećan ponavljao:
- E, kad ja dočekah da ugostim srpskog premijera…

Zoran Šaponjić