[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak-petak, 14-15. februar 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

Olga Jančevecki - čudesan život (3)

Pokraj vitrine sa suvenirima

Piše: Kosta Dimitrijević

Iz neke revije sam isekla i zalepila i sliku čuvenog orkestra "La Kampanela" sa junacima iz uspele TV serije književnika Žike Lazića "Muzikanti" sa njegovim glavnim junacima Burdušem, Srdočem i Zarićem... Pa, eto i portret Slavka Perovića - sile od glumca. Tu je i Olivera Marković, poznata glumica i moja učenica - pevačica romansi. Inače, moja učenica bila je i talentovana Divna Kostić, koja je lepo pevala u Skadarliji, nosila repertoar. Spremala sam i Ljiljanu Šljapić, kao i ovih dana Usniju Redžepovu, za nastupanje u pariskom restoranu "Raspućin"...

Na pitanje koje zabavne pevače najviše ceni na našoj estradi, Jančevecka mi je odgovorila: "Po glasu i vladanju na sceni na prvo mesto dolazi Dubravka Nešović... I Olivera Marković ima svoj šarm u romansi koja joj prijanja uz srce... Lep glas ima Miki Jevremović, kao i Dušan Jakšić koji sve peva majstorski. Mogu reći da sam prva podržala Đorđa Marjanovića, ističući da je on šarmantan i elegantan zabavljač. I Živan Milić ima glas koji pleni. Simpatičan mi je i Tozovac. A Živanu Saramandiću, sjajnom pevaču, ranije sam savetovala: "Okani se romansi, jer je opera tvoje carstvo. Ti ćeš biti drugi Šaljapin". Mislim da se nije pokajao što me je poslušao...

Od kompozitora zabavne muzike, Olga Jančevecki kaže da najviše ceni talentovanog pesnika Žarka Petrovića. Za njegova ostvarenja Olga Jančevecki podvlači da imaju izrazitu književnu vrednost.

Ceo stan gospođe Olge, od dve sobe, bio je ispunjen starinskim nameštajem, među kojima se isticala vitrina sa suvenirima, uspomena povodom raznih gostovanja, dok je posebno padao u oči klavir. Ustvari, ceo stan delovao je kao muzej: po zidovima bile su umetničke slike, kao i fotografije-portreti poznatih ruskih kompozitora i pisaca, nekoliko polica bilo je ispunjeno omiljenim knjigama gospođe Olge, a njen radni sto pretrpan pismima, novinama i časopisima, kao i ispisanim ceduljicama.

Posluženi votkom sa limunom, kao i ukusnim pecivom, gospođa nam je setnim glasom pričala kako je mnogo snegova palo i decenija prošlo od kada je napustila zidine rodne Brestlitovske tvrđave, kao i svetle dvorane carskog Petersburga, gde je prvi put nastupila pevajući pod izmišljenim imenom grofice Elene Rok. Pre toga, željna svetlosti velegrada, pobegla je od tetke u Sevastopolju i bila kraće vreme petrogradski beskućnik, spavala na klupama kraj Troickog mosta, čak pokušala u očajanju da skoči sa Nevskog mosta... U presudnom trenutku pomogle su joj preporuke dobrih ljudi-deduške Grigorija i kneginje Dundukove, pa se zaposlila u redakciji petrogradskog lista "Rusija", gde doživljava romansu i postaje supruga glavnog urednika Vasilija Grigorijevića, kasnije poznatijeg pod pseudonimom Ve Jak, kao pisac najznačajnijih istorijskih romana s milionskim tiražima.

U tom srećnom životnom dobu, gospođa Olga bila je i novinar "Petrogradskih vjedomosti", kao i zapaženi pisac nekoliko romana za decu, da bi neočekivanim razvojem događaja prebegla u Kraljevinu Jugoslaviju, zahvaćena vrtlogom nemilosrdne revolucije, ruske revolucije, izgubljena zbog neizvesne sudbine svojih najbližih, supruga Vasilija koji je sa sinom tada bio dopisnik u Turskoj, Olga Jančevecki se obrela u našoj zemlji i na juriš osvojila simpatije publike. Kao što su se zbog njene zanosne pesme i lepote ranije vodili dvoboji na sunčanom Krimu, tamo se jedan oficir, po kazivanju Jančevecke, i ubio, razočaran što je odbila njegove ponude. U početku nije joj bilo lako ni u predratnom Beogradu, gde su mnogi lumpujući do rane zore bili opčinjeni njenim romansama, mislili da će je bogatim darivanjem osvojiti i srce i dušu.

Da bi odagnala misli na te trnovite dane do onih koje zovemo životnim uspehom, Jančevecka je iznenada sela za klavir, temperamentno zasvirala i sa pesmom "Zvone praporci", vratila se snovima iz mladosti:

"Zvone praporci...
Tu smo stali kod poznate breze,
ali sneg je tu pokrio sve.
Neka konji opet divlje lete,
nikad neće biti kao pre!
Zvone praporci..."

Slušajući te večeri pesme i kazivanja Olge Jančevecke došao sam na ideju da bi ponešto od toga bilo vredno i zabeležiti, što se kaže "za kasnija pokolenja". Bila je prijatno iznenađenja povodom ovog mog predloga pa mogu slobodno napisati da je odmah bila "zagrejana" za ovu moju ideju. Tako je započelo naše češće druženje. Životna priča naše najbolje, nezaboravne pevačice romansi, glasi...

Pesma je moj život...
- Pesma je moj život... U stvari, moj život u romansi, koja je večita kao i ljubav, počeo je pre više decenija. Moje godine sada mislim da i nisu toliko važne, jer samo pesmi mogu da zahvalim za svoju svežinu i životnu energiju. Da nisam znala da pevam, da se radujem, pitanje je da li bi sa vedrinom dočekala ove godine.

Sada, kada sve brzo prolazi kao san, sećam se da sam svet ugledala krajem prošlog veka ili tačnije 18. marta 1890. godine među surim zidinama drevne ruske tvrđave Brest Litovska, gde će kasnije biti zaključen mirovni ugovor između Sovjeta i centralnih sila.

nastaviće se


vesti po rubrikama

^feljton

15:32h

Olga Jančevecki - čudesan život (3): Pokraj vitrine sa suvenirima

15:54h

Kako se izvući iz Balkana (2)

   


     


FastCounter by LinkExchange