[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 11. februar 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

Đura Jakšić prvi novinar žrtva u Srbiji (8)

General poslao batinaše da biju pesnika

Od tih žestokih batina Đura Jakšić se nikada nije oporavio. Ubrzo je umro

To mu general Alimpić nije nikada oprostio. Tužio je Đuru Načelstvu okruga šabačkog, koji je celu stvar prosledio Upravi varoši Beograda. Bio je optužen što je pismenim putem tendeciozno i u zlobnoj nameri,neverno predstavio publici boj na Beljini u godini 1876, i boj na Međašima, sa čime je naročito išao na to: da vojsci Srpsko-drinskog kora i njenom komandantu ubije onaj kredibilitet kod naroda, koji su oni svojom patriotskom radnjom u stvari zaslužili, te na taj način kod naroda sprovede nepoverenje, kako spram same te vojske i njenog komandanta (Ranka Alimpića), tako i prema svetom narodnom cilju, oslobođenja i ujedinjenja srpskog."

Predmet se šetao od Uprave varoši do Prekog ratnog suda, od ovog do redovnog suda, a Đura je prekidan oštrim kašljem izjavio: „A da ga baš volem (R. Alimpića) i poštujem kao na primer Ajduk Veljka, Đorđa Horvatovića, Mijaila Ilića. O tome nisam još svoje srce ispitao... Uzvisi li ga njegovo junačko delanje nad običnim ljudima i ja ću se sa ostalom svetinom njegovoj veličini klanjati! Ostane li i posle takvih prilika malen i neznatan, onda neka mi sud pokaže pisca koji će ga proslaviti! Jednom sam za novine napisao dosta lep natpis na grobu jednog čoveka, za koga je narod govrio da je kaišar. Sećam se da sam stih završio: - I mnoga suza teče za njim! Ljudi su moj stih okrenuli podsmehu. „Badava, Đuro, rekoše, što si istinu napisao, mnogi plaču za njim što je mnoge upropastio".

General Ranko Alimpić nije bio zadovoljan time što će Đura biti osuđen, već je poslao svoje batinaše da prebiju bolesnog pesnika. Pretukli su ga do krvi jedne večeri dok se vraćao kući. Đura se od toga nije nikada oporavio. Dok je ležao na samrtničkoj postelji posećivao ga je najviše Zmaj koji je čitave sate provodio s njim u razgovoru, a i nepoznati ljudi, želeći da stegnu ruku velikom pesniku. Prikovan za krevet završavao je peti čin „Stanoja Glavaša". Smešio se tiho bledim usnama, kao što je uvek činio, sam u praznoj sobi hladnog novembarskog dana. Umro je u bunilu 17. novembra 1878. godine po starom kalendaru.

Njegova porodica nije imala novac za sahranu. Na dan sahrane sleglo se pola Beograda u skadarlijsku Cigan-malu. Komšije su se čudile, zar je toliko bio poznat taj njihov tihi i bolesni komšija. Narod na njegovom grobu sakupio se da oda priznanje velikom borcu protiv nepravde, pesniku slobodarstva i istine. List „Straža" pisao je povodom Jakšićeve smrti: „Bio je u životu veliki mučenik i patnik. Stradao je mnogo jer je imao srce, koje je osećalo tuđa stradanja. Gonili su ga jer je uvek bio drug i prijatelj gonjenih i potištenih.

Bio je osuđen na osam dana zatvora zbog uvrede generala Ranka Alimpića. Kaznu nije izdržao. Sudski činovnik je na svežnju akata zapisao: „Pošto je Đura Jakšić umro, to da se ovaj predmet za svršen smatra i akta u arhivu ostave".

Đura Jakšić je od svih naših pesnika bio najviše romantičar. Pisci i pesnici romantizma nisu uneli u našu književnost samo nov sadržaj, neg i nov izraz. Đura je pisao o slobodi, goreo za njom i patio kada je uvideo da je sve to samo san. Mašta pesnika postala je osnovna vrednost za kvalitet dela. Đura se oduševljavao narodnom prošlošću. Njemu je narod bio blizak. On piše pesme o srpstvu i slobodi, o ljubavi, o snovima, ugledajući se na narodnu poeziju i na neke nemačke i engleske pesnike romantičare, ali najviše na naše izvorno narodno. Njegove pesme, tople, potresne, govorile su upravo o njemu samom, a on sam je bio čovek koji poznaje narod. On je shvatio njegove patnje i želeo da se bori sa njim i za njega. Svoj lični, gorki i bolni život nije odvajao od života naroda, svoju patnju ujedinjavao je sa opštom patnjom, sa narodnom težnjom za slobodom.

Možda nema bolje reči kojom bi se taj odnos opisao nego stihom iz njegove pesme „Posle smrti" koju je napisao još 1858. godine:
„Dosta je slave - veran je bio narodu svom".

Piše: Novica Jovanović
KRAJ

 

Događaj ispred kafane Pariz

Tek posle dvadeset šest godina od smrti Đure Jakšića objavio je Žarko Ilić istinu o tome u novosadskoj „Zastavi" 3. juna 1906. godine

U leto 1878. godine pred hotelom „Pariz" u beogradu sedelo je više oficira za stolom, a među njima i general Ranko Alimpić - piše Žarko Ilić. - U taj mah prođe pored njih Đura Jakšić i ode Bataldžamijinom ulicom. Usput srete Đura jednog seljaka... Seljak je terao nekoliko goveda. Đura ga zaustavi i zapita: „hoće li dole Terazijama." Seljak mu odgovori da hoće. Na to Đura izvadi iz džepa jedan dinar, dade ga seljaku i rekne: „Kad prođeš pored kafane „Pariz", a ti priteraj volove bliže onoj gospodi što sede pred kafanom, udri kojega vola štampom i reci: „Šta se ustežeš kao Ranko Alimpić na Drini". Seljak ga posluša i uradi tako. Kada je seljak izgovorio one reči, svi oficiri se zagledaše. Jedan od njih odmah ustade od stola i pođe za seljakom laganim korakom do prve žandarmerijske postaje... U policiji su seljaka ispitivali da li je one reči izrekao tek onako ili mu je to neko kazao. Seljak iskaže da mu je to kazao jedan gospodin koga je sreo usput, i da mu je zato dao jedan dinar... Odmah pomisliše na Đuru Jakšića... Đura je stanovao u Skadarskoj ulici. Jedne večeri vraćao se Đura kući iz nekog veselog društva. U takoreći pustoj ulici dočekaju ga dva noćna stražara preobučena u civilno odelo, uhvate ga, svale ga i tako su ga tukli i gazili, da se siroma jedva odvukao kući... Đura počne odmah poboljevati...
To što se dogodilo pred hotelom „Pariz", video sam i čuo ja sam, koji sam se tamo slučajno desio. Sve ostalo doznao sam od jednog svog poznanika, koji je bio policijski detektiv. On mi je sve to potanko pričao..." („Zastava", 3. VI 1906. br. 110.)


vesti po rubrikama

^feljton

18:26h

Ratni doboši 1991 - 1995 (22)

18:39h

Đura Jakšić prvi novinar žrtva u Srbiji (8)

 



     


FastCounter by LinkExchange