[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Sreda, 6. februar 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

U Užicu se odmotava klupko o trgovini "Prvog partizana" s Hrvatima i muslimanima

Milošević znao za prodaju municije

Radnici Borivoje Dagović i Radomir Bogdanović 22. marta 1993. godine pismom obavestili tadašnjeg predsednika Srbije i predsednika Vlade o prodaji metaka ustaškim čelnicima u Derventi i Travniku

UŽICE - O isporukama municije proizvedene u užičkoj "Namenskoj" ustaškim čelnicima u Derventi i Travniku, neposredno pred rat u BiH, dvojica radnika "Prvog partizana" pismom su 22. marta 1993. godine obavestili i predsednika Srbije Slobodana Miloševića. "Glas" je juče došao do pisma koje su Borivoje Dagović i Radomir Bogdanović, potpisani kao radnici "Prvog partizana", tada napisali i naslovili "predsedniku Republike Srbije", naznačivši da je pismo dostavljeno i predsedniku Vlade Srbije i načelniku Zlatiborskog okruga.

- Želimo da vas upoznamo da je naša fabrika "Namenska proizvodnja" pred rat u BiH vršila isporuku municije ustaškim čelnicima u Derventi i Travniku (Marelja i braća Mujkić) poznatim i danas kao šefovima ustaških vlasti u ovim gradovima. Sa ovim isporukama upoznali smo SUP, armiju, republičke poslanike iz Užica i bivše potpredsednike Skupštine Srbije Obradovića i Petrovića. Nažalost, nikakve mere nisu preduzete a iste ličnosti obavljaju poslove kao i ranije - stoji u širem pismu kojim Borivoje Dagović i Radomir Bogdanović, obaveštavaju predsednika o događajima u "Prvom partizanu".

Potpisnici odgovor na ovo pismo nisu dobili, niti je usledila akcija državnih organa, na rasvetljavanju navoda iz pisma, iako je priča o prodaji municije Hrvatima, muslimanima, pa i Slovencima neposredno pred početak rata na teritoriji SFRJ, u "Prvom partizanu" tada bila - javna tajna.

Radomir Višnjevac, tadašnji direktor "Namenske ", tvrdio
Prodaja vršena legalno Početkom 1992. godine oglasio se i Radomir Višnjevac, tada direktor "Namenske". U izjavi "Srpskoj reči" on je rekao:
- Što se tiče optužbi da prodajemo ustašama, četnicima ili muslimanima, podvlačim da mi nikada ne možemo, niti hoćemo da se bavimo proverom ko nam je kupac. Mi nijedan metak iz ove fabrike nismo otpremili nijednom kupcu bez dozvole Republičkog SUP-a. Činjenica da smo za svaku našu prodaju imali njihovu saglasnost, znači da ta municija nije prodavana nelegalno. "Prvi partizan" nije policijska ustanova, nego proizvodna, i za nas je metak roba i ništa više i ništa manje od toga. (…) Demanti da municija nije išla ustašama u ruke se ne može dati, mi to ne znamo. Sve dozvole koje su privatnici dobijali u BiH za kupovinu oružja i municije važile su zakonski i u Srbiji. Moglo je doći stotinu Hrvata i stotinu muslimana, koliko god hoćete, sa dozvolom izdatom u BiH i kupiti municije koliko imaju para. To je tržišni način privređivanja - ne možete u samousluzi prodavati mleko ili hleb na nacionalnoj osnovi, pa jedne pustiš u radnju a druge ne.

Višnjevac je tada svoju izjavu, navodi se u "Srpskoj reči, završio rečima - "dok god budem direktor prodavaću", dodavši - "iza ovih vrata, preko puta, sedi oficir bezbednjak, bez čijeg znanja nisam prodao nijedan metak".

Ispovest vozača Slobodana Čelikovića iz Sevojna
Pasao travu kod Travnika
- Dobio sam nalog i sa kolegom krenuo prema Sarajevu. Nešto više od tone municije istovarili smo u Sarajevu, u jednom naselju iza Markala. Bila je to uglavnom pištoljska municija, duga devetka i tako to. Produžimo dalje, i ispred Novog Travnika, istrča pred nas neka vojska. Gore maskirne uniforme, dole farmerke, naoružani kalašnjikovima, pitaju šta vozimo, kad sam rekao da je municija, zavrištaše - izlazite napolje, lezite. Iskočimo napolje, poležemo, ja u neke koprive. Jedan od njih, čujem, viče - ajde da ih pobijemo i bacimo k'o one sinoć. Drugi, srećom, viče - ajde da sačekamo komandira. Ležali smo tako 15 - 20 minuta, nisu nas tukli, ali, viknuše na nas da pasemo, i, bogami pasli smo onu travu i koprive ispred nas, šta ćeš, sila.

Stiže njihov komandir, krupan neki čovek, traži otpremnicu, kad je vidio da je to za Marelju, kaže - to je naš čovek. Oni su nas posle sproveli do Travnika, tamo ispred nekog kafića nađemo Marelju, pita nas - jesu li vas ovi moji čobani maltretirali. Ja mu kažem - šta maltretirali, umalo nas ne pobiše. Posle nam Marelja kaže da otvorimo stranice kamiona da stovare municiju, otvorimo, počeše dolaziti golfovi, mercedesi, audiji, zeničke, zagrebačke, sarajevske, dobojske registracije, tovare onu municiju u gepeke. Bilo je oko 2,5 tone municije na kamionu. Pre polaska, Marelja nam je rekao da očekuje još dve, tri ture municije i da bi voleo da mi to dovezemo - ispričao nam je juče Slobodan Čeliković, iz Sevojna, jedan od vozača "PP Prometa", koji je vozio municiju do Travnika.

Tih dana Slobodanov sin, kao vojnik Užičkog korpusa, bio u - Nevesinju. Nije prošlo mnogo, prisećali su se juče Čelikovići, došlo je do napada Hrvata na Nevesinje i jedinice ovog korpusa, možda baš municijom koju je - Slobodan dovezao u Travnik.

Uz ovo pismo, postoji i dokumenat pod oznakom "strogo poverljivo" koji je napisan još 1. oktobra 1991. godine, u vreme dok je rat u Hrvatskoj uveliko trajao. U dokumentu koji je tada otišao u SSNO, Republičko ministarstvo NO, SUP Užice, potpisnik Željko Medić, tada v.d. rukovodilac sektora samozaštite "Prvog partizana", upozorava da je od 1. marta do 30. septembra 1991. godine, "ka Sloveniji otišlo 147 tona "B" materije", odnosno municije, a "ka Bosni i Hercegovini - 29 pošiljki sa - 94 tone municije".

- Iz navedenih podataka može se konstatovati da je velika količina municije ubrzano transportovana u kriznom vremenskom periodu, neposredno pre oružanog sukoba TO Slovenije i JNA na područje Republike Slovenije i u zemlje koje su otvoreno podržale i pomogle u svakom pogledu ovu republiku - piše u ovom dokumentu.

Uz ove informacije, dokument se završava pitanjem, znaju li odgovorni "u čijim rukama završava municija proizvedena u Namenskoj".

Koliko se za sada zna, jedino zvanično reagovanje na ovaj dokument stiglo je od tadašnjeg rukovodstva "Namenske", koje je u pismu Radničkom savetu zatražilo "suspendovanje sa posla ljudi koji su javnost uznemirili dezinformacijama". Rukovodioci "Namenske" napisali su još da su "informacije do strane Željka Medića u vezi sa isporukama naših proizvoda - čista laž"…

I dok se u Užicu priče o prodaji municije množe, zvaničnih informacija o celom slučaju i dalje nema. Prema nekim najavama, sadašnje rukovodstvo "Namenske" zvaničnim saopštenjem oglasiće se možda već danas.

Inače, "Glasu" su se i juče javili neki bivši radnici "Prvog partizana" spremni da posvedoče o nekim detaljima prodaje municije početkom devedesetih, ali samo - anonimno.

- Municija iz Užica prevožena je do Dervente, firmi braće Mujkić i do Travnika - Marinku Marelji sve dok se nije desio slučaj sa dvojicom naših vozača koji su zaustavljeni na putu blizu Travnika, i maltretirani, dok paravojska koja ih je zaustavila nije saznala da municija u kamionu ide Marinku Marelji. Posle tog slučaja, kupci iz Bosne municiju su preuzimali direktno u "Namenskoj". Kako su isplate išle, ne znam, čuo sam priču da je novac dovožen u džakovima, a dovozio ga je čovek u nekom džipu - ispričao nam je juče ovaj svedok.

I ovaj, i još neki svedoci do kojih je došao "Glas" znaju za isporuke municije u Travnik i Derventu, pominju i isporuke koje su završavale u Sarajevu, ali nisu sigurni kome su u Sarajevu te isporuke bile namenjene. Vozač "PP Prometa" Miodrag Polić ispričao nam je juče da je početkom 1992. godine dobio nalog da kamion sa oko pet tona municije odveze do Travnika, a na koverti sa otpremnicom stajalo je samo ime - Marinko Marelja. Tek na njegovo insistiranje, na koverti je posle dopisana i adresa na koju municiju treba isporučiti.

- Nije bilo čuvara ni pratnje, u kamionu smo bili samo ja i suvozač. Negde iza Pala sve mi je postalo sumnjivo, uobičajeno je bilo do tada da nas ispred grada sačeka patrola policije, da nas proprati kroz grad, međutim, tog dana nikakvu pratnju nismo imali. U Travnik smo stigli oko podne, odemo na adresu sa koverte, tamo neki ljudi kažu - toga nema ovde. Nastavimo da lutamo ulicama, na jednoj raskrsnici sretnemo plavi kombi, stade, kroz prozor proviri vozač, kaže nam - brate Srbine, ne vucite to više njima pobiće nas ko zečeve. Pitam ga otkud ti znaš šta ja vučem, on kaže - nije to prvi kamion koji je stigao Marelji… - ispričao nam je juče Polić.

Upravo taj vozač, pomogao je Poliću da nađe kafić u kome je obično sedeo Marelja. Ispred kafića, vozači iz Užica još tri, četiri sata čekali su da se Marelja pojavi. Ispred kafića, Polić je tog dana primetio i plavokosog mladića, koga je i pre i posle toga, sa kombijem viđao u krugu "Namenske".
- Kasnije se pojavio i Marelja, i kamion sam prebacio do solitera preko puta, i tu smo municiju istovarili, oko 160 sanduka…

Posle je Polić sedeći na terasi kafića gledao kako pred "magacin municije" dolaze putnički automobili i tovare municiju u gepeke…

Z. Šaponjić


vesti po rubrikama

^hronika

17:54h Odmotava klupko o trgovini "Prvog partizana" s Hrvatima i muslimanima
18:08h Lebane: Sudiji uslovno 4 meseci zatvora
18:14h Radnik Livnice bakra u Boru izvršio samoubistvo
18:29h Osumnjičeni za ubistvo Mitića izjavio: Pištolj opalio pri otimanju
18:41h Svrljig: Bivšem komandiru uslovno pet meseci

18:53h

Đukanović podneo novu tužbu protiv "Dana"

19:39h Požar u crkvi Jasenak: Izgorele freske i ikone
19:11h

Hag: Potvrđen početak suđenja Miloševiću

19:27h Kraljevo: Zatvorski stražari obustavili protest
   


     


FastCounter by LinkExchange