Septembra prošle godine Sektor pravnih poslova Beobanke AD Beograd pozabavio se ugovorom o adaptaciji TV "Košave" koji je zaključen 29. decembra 1998. godine. Ugovor su tada kao zajednički naručioci potpisali Beobanka, NIS "Jugopetrol" i TV Studio "Košava", a kao izvođač radova pojavio se holding "Energoprojekt" d.d. "Urbanizam i arhitektura". Sve naručioce u ugovoru je predstavljala "Košava", a Sektor pravnih poslova zatražio je pravno mišljenje o pomenutom ugovoru smatrajući ga štetnim po Beobanku.

Šta više, iz naknadno dostavljene dokumentacije koju je preduzeće "Beoleks" uputilo kolegijumu Beobanke 9. avgusta prošle godine, proizlazi da je ta firma po nalogu Beobanke obavila plaćanje Energoprojektovoj firmi "Arhitektura i urbanizam", a što opet ukazuje da postoji posredan dokaz da je Beobanka prihvatila obavezu naručioca iz ugovora o adaptaciji TV "Košave". Obaveza Beobanke po tom ugovoru bila je 430.000 maraka, mada se ni po kom osnovu ne vidi koji je bio interes Beobanke da u ceo posao uđe.

Tačnije, učešće u finansiranju projekta Televizije "Košava" u ugovoru je označeno kao solidarno, s tim što se solidarnost odnosi na Beobanku i NIS "Jugopetrol", a ne i na trećeg učesnika na strani naručioca posla - "Košavu". Odnosno, čitavu adaptaciju po ugovoru je trebalo da po pola finansiraju Beobanka i "Jugopetrol", dok se "Košava" pojavljuje u realizaciji ugovora u ime i za račun sva tri pravna lica.

Ugovorne strane, inače, dogovorile su tada adaptaciju TV studija "Košava" u zgradi Poslovnog centra "Ušće" u Novom Beogradu, i to po ceni od šest miliona i 438.254 dinara. Marku su u aneksu ugovora računali po sedam i po dinara (tada je na crno bila već oko 30 dinara), a ugovor su potpisali Miodrag Cvijić za "Energoprojekt", a na strani naručioca Zlatan Peručić, predsednik Beobanke, Dragan Tomić, generalni direktor NIS Jugopetrola i Nenad Glintić, direktor "Košave".

		Marija jedini vlasnik Društvo sa ograničenom odgovornošću, poznatije pod imenom RTV "Košava", u osnivačkom aktu iz avgusta 1994. godine imalo je sijaset firmi koje su se udružile da bi obavljale izdavačku delatnost, makretinške poslove i pravile radio i televizijski program. Na spisku su se našli "Goma" iz Beograda, NIS, Kluz, "Sport", DD IBP "Zemun", Simpo, Beobanka DD Beograd, BTC, "T&M" iz Beograda i ASI Banka. Vremenom su iz priče izlazile jedna po jedna firma, da bi na kraju ostala kao jedini vlasnik Marija Milošević, ćerka bivšeg jugoslovenskog predsednika, koja je 5. oktobra ugasila predajnike, a zatim vrlo brzo prodala svoju imperiju, po nekima za 400.000 maraka, a po drugim, neproverenim informacijama, čak za dve i po milijarde maraka.

Zanimljivo je da je 18. marta 1999. godine predstavnik "Košave" overio drugu privremenu situaciju na tri miliona i 481.560 dinara, ali ostatak obavljenih radova vredan gotovo sedam i po miliona dinara nije overen, pa ispada da je izvođač radova tražio da se isplati i taj iznos i to samo na osnovu podataka iz građevinske knjige. Sektor pravih poslova Beobanke je smatrao da je to besmisleno, jer je dva dana pred useljenje "Košave" zgrada "Ušće" bombardovana, a adaptirani prostor uništen. Izvođač radova je tim povodom dostavio dopis u kojem je naveo da "investitor to tretira kao ratnu štetu koju će eventualno jednog dana naplatiti". U takvoj situaciji, Sektor pravnih poslova Beobanke smatrao je da Beobanka ne bi trebalo da prihvati predlog izvođača radova na adaptaciji, preduzeća "Urbanizam i arhitektura" i plati razliku za obavljanje radove.

Sudbina ovog zahteva Sektora pravnih poslova za sada je neizvesna, jer bi o njemu trebalo da se izjasne nadležni organi banke, što bi kasnije moglo da dovede i do sudskog spora između Energoprojekta i Beobanke, ali bi u svakom slučaju pravosnažna sudska presuda bila bolji, odnosno pravičniji osnov za eventualno dalje plaćanje po Ugovoru o adaptaciji TV "Košave", smatraju u Sektoru pravnih poslova Beobanke.

Iako se mnogo detalja u javnosti već zna o tome kako je nastala, širila se i nestala s medijskog neba TV "Košava", sada, kad je već promenila osnivače i prvobitne vlasnike, isplivavaju još neki novi momenti.

Tako se, recimo, iz dopisa "Beoleksa" od 9. septembra prošle godine, a koji je po nalogu Beobanke obavljao plaćanja Energoprojektu, vidi da je firmi "Urbanizam i arhitektura" na ime adaptacije prostorija TV "Košave" uplaćeno gotovo dva i po miliona dinara, što je po komercijalnom kursu od 9,3 odnosno 9,4 dinara bilo više od 260 hiljada maraka.

Takođe, iz ugovora između Beobanke, koju je zastupao Zlatan Peručić i RTV "Košave" koju je zastupao tadašnji direktor Nenad Glintić, 22. septembra 1998. godine nastao je ugovor o ulaganju u program buduće televizije, po kojem se Beobanka obavezala da unapred kupi 30.000 sekundi reklamnog prostora za tu godinu i to po ceni od milion i 800.000 dinara, bez poreza na promet.

Nešto ranije, u julu te godine, između Beobanke i "Košave" zaključen je ugovor o deviznoj pozajmici "Košavi"od gotovo 200.000 maraka, a prenos je obavljen nalogom koji je iz kabineta predsednika banke Peručića upućen na ruke izvršnom direktoru Štedionice Ljubi Milutinoviću, a pod šifrom "pozajmice za izvršenje naloga za plaćanje prema inostranstvu". Umešano je, dakle, bilo i inostranstvo (toliko o zaobilaženju sankcija), i to, prema nama dostupnim dokumentima, firma "TEM" iz Milana, preko banke "Di legnano", koja je isporučila "pripadajući pribor za opremu" vredan 17 miliona 190.000 lira, zatim firma "Ceol" takođe iz Milana, plaćanje obavljeno preko Bance Commerciale Italiana, a za UHF TV predajnik sa opremom vredan preko 40 miliona lira i još jedna italijanska firma, čije ime nije naznačeno u nalogu za plaćanje još jednog TV predajnika vrednog nešto manje od sto miliona lira, a plaćanje je obavljeno preko "Nuova banca di credito di Trieste" iz Trsta.

Podsećamo ovde i na podatak da je ta oprema u zemlju stigla specijalnim letom JAT-a, koji je odobrio tadašnji generalni direktor Žika Petrović i da na nju nije plaćena carina, jer je pošiljka imala tretman diplomatske pošte.

M. Vojinović