PIŠE: KOSTA ČAVOŠKI

Nedavno je ministar pravde Vladan Batić pozvao oficire Vojske Jugoslavije, optužene za ratne zločine na području bivše Jugoslavije, da se, u duhu vojničke zakletve i oficirske časti, dobrovoljno predaju Haškom sudu. A posle nedavne sednice Vrhovnog saveta odbrane skoro sve dosmanlije žustro su graknule protiv predsednika Vojislava Koštunice što nije, na njihov zahtev, smenio generala Nebojšu Pavkovića.

Iako nastala prividno različitim povodima, oba ova oglašavanja čelnika krnjeg DOS-a u čvrstoj su sprezi. To možda najbolje potvrđuju skorašnja istupanja potpredsednika Savezne vlade Miroljuba Labusa i saveznog ministra inostranih poslova Gorana Svilanovića.

Labus je, na opšte iznenađenje, izjavio da su primedbe na račun Haškog suda osnovane. A kao primer koji to potvrđuje naveo je slučaj Slobodana Miloševića, koji je, po Labusu, sporan po tome što je prvo podignuta optužnica, pa se potom traže dokazi. Da je, kao pravnik po osnovnom obrazovanju, imao imalo profesionalne savesti, on bi haškog tužioca i Haški sud prokleo kao ruglo pravosuđa i izrugivanje pravdi. Umesto toga, on poručuje da za našu zemlju saradnja s Haškim sudom nema alternative.

U tom kontekstu on traži i smenu generala Pavkovića, iako mu priznaje zasluge za uspešnu odbranu protiv agresije Atlantskog pakta. No, kada je ovaj vojni savez mogao da smeni svog vrhovnog komandanta, zašto ne bismo i mi to učinili - predlaže Labus - i time otklonili prepreke za početak pregovora o tzv. Partnerstvu za mir. Tako Labus bez griže savesti izjednačuje agresora i njegovu žrtvu.

Svilanović je bio još izričitiji. On veli da je saradnja s Haškim sudom naša trajna obaveza i da će se svim optuženim licima najverovatnije suditi pred ovim Sudom. Pri tom, naša Vlada mora da "ohrabri" (čitaj: uceni) takva lica da se sama predaju Hagu, pa neka tamo, ako mogu, brane svoja prava. A kao dalekovid političar, koji unapred zna da će već sutra biti drugačije, upozorava da je Koštunica samo "za sada" zadržao generala Pavkovića.

Posle ovakvih novogodišnjih poruka, svi su izgledi - kako to primećuje Milan St. Protić - da će se i dalje sve vrteti oko Haga. Za to ima valjanih razloga.

Po zamisli moćnih stranih činilaca, koje naše dosmanlije od milja nazivaju međunarodnom zajednicom, Haški sud je ona batina koja treba da slomi kičmu srpskog naroda i uništi mu samopouzdanje i osećanje dostojanstva, da bi se potom, kao meka glina u rukama veštog vajara, preoblikovao u njima prikladan oblik.

Toga radi valja najpre u Hagu osuditi državne i vojne zvaničnike, zatim svaliti krivicu na ceo narod kao saučesnika svojih čelnika kojima je poklanjao poverenje, da bi se naposletku dobar deo duhovne elite ovog naroda podvrgao tzv. denacifikaciji, koja se, po rečima najzagriženijih mondijalista, jedino može provesti pod okupacijom.

Istom cilju vode sve učestaliji pritisci i ucene iz inostranstva da se izvrši smena na vrhu Vojske i uklone sve starešine koje su 1999. imale ključnu ulogu u odbrani zemlje, a naročito na Kosovu i Metohiji. A zatim se - kao da su Kosovo i Metohija već vraćeni i da više nema nikakvih opasnosti od terorističkih napada - bestidno veli da se više nemamo od čega braniti, te da je Vojska maltene suvišna.

Ko u ovo ne veruje neka pogleda prilike u Republici Srpskoj, koja je u toj "saradnji" s tzv. međunarodnom zajednicom uvek jedan korak ispred Srbije i SR Jugoslavije! Da bi se opravdalo dalje slabljenje njene vojske, ističu se parole da se smanjenjem vojnog budžeta podiže životni standard.

A na poslednjoj skupštini Srpske demokratske stranke, na kojoj je, uz prisustvo najvažnijih ambasadora koji su likovali, isključen iz stranke njen osnivač dr Radovan Karadžić, neuvijeno je rečeno da u RS može biti uspešna samo ona stranka koja, osim poverenja naroda, ima i podršku tzv. međunarodne zajednice. U praksi, to znači da se u RS ne može biti ni načelnik opštine bez pristanka Volfganga Petriča.

Ukoliko i mi podlegnemo svim ucenama iz inostranstva i odmaknemo putem kojim već uveliko idu sve "kooperativne" stranke u RS, nije daleko dan kad će našom zemljom upravljati ljudi koji će govoriti našim jezikom, ali neće biti naši nego američki gaulajteri.