GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Mišljenje

Pojmovne (i stvarne) nedoumice

"Multikulturnosti", "transparentnosti", "nezadovoljstvo medija"...

U našoj novijoj političkoj praksi često se ističu i neki pojmovi čija suštinska značenja su ili strana ovoj sredini, ili se ne primenjuju na pravi način. Tako, promovišu se skupovi i čak u obrazloženju ustavnih projekata ističe tzv. "multikulturnost" našeg društva. Pri tome, začudo, niko da ukaže na neprimerenost upotrebe ovog pojma, jer građani ove zemlje pripadaju jednom kulturnom krugu - evropskom, a ne nekoj australijskoj i drugoj novouseljeničkoj politici multikulturnosti (rasnih) zajednica, kako je ovaj pojam inače i nastao (Collins, Enczcl. Brit).

Štaviše, naši zvaničnici često ističu, i to kao dominantnu odliku, "Multikulturnost" i višenacionalnost Srbije, iako Srba danas u Srbiji ima oko 90% (bez Kosmeta koji inače nije pod našom upravom i koji, dokle god je u takvom statusu, ne bi trebalo - osim uslovno - da utiče na naša državna rešenja i nacionalna i druga uopštavanja).

I novije korišćenje pojma "transparentnosti", koja treba da javnosti omogući puni uvid i efikasniju demokratsku kontrolu političkog delovanja i finansijskog poslovanja, sve više liči na zaboravljenu raniju priču. U vezi s tim, zanimljivo je da je za "neku drugu priliku" ostavljen javni uvid u finansiranje političkih stranaka, čime se pravo značenja transparentnosti sužava na neprimeren i selektivan način (a, upravo se na finansijskoj kontroli stranaka u demokratskom svetu nemilosrdno ruši i kažnjavaju i najkrupnije političke figure!).

Odsustvo transparentnosti može se uočiti i prilikom izbora i imenovanja funkcionera u organima vlasti i ustanovama koje se finansiraju iz javnih sredstava, tj. sredstava poreskih glava. Stoga, javnosti bi morale da budu predočene pune biografije sa svim značajnim podacima kako bi se izbegle sinekure, nepotizam i druga ničim opravdana kadrovska rešenja (u nekim zapadnim zemljama se za takva mesta, štaviše, traži i obelodanjivanje pripadnosti masonskim i drugim tajnim ili polujavnim društvima i uticajnim grupama, što govori da je u tim zemljama od "privatnosti" važnija zaštita demokratije, jer su uočile da i takva kadrovska praksa "ekskluzivnosti" može da bude opasnost po demokratiju).

Na kraju, i nešto o "nezavisnosti" državnih medija. Umesto odlučne državne, profesionalne, moralne i materijalne zaštite RTS-a od stranačkih i drugih isključivo grupnih interesa, svedoci smo, upravo iz tih razloga, drastičnog urušavanja tog važnog sistema javnog informisanja. U tom pogledu, nedavno nam je i vizuelno predočeno krajnje izopačeno korišćenje političkog slogana "nezavisnosti" gotovo siledžijskim preuzimanjem TV NS. Očigledno, autonomašima je cilj da ovaj moćni medij iskoriste i za oblikovanje mišljenja građana u već poznatoj gradaciji - od "naših para i kadra" preko "naših posebnih interesa i mogućnosti" do stvaranja netrpeljivosti prema drugima i definitivnog podvajanja i odvajanja.

A, onda, slede i drugi potezi koji toj grupi političara treba da pribave i "međunarodni legitimitet" novih feudalnih gospodara. I, tako, može nam se desiti da, kao što danas više ne prepoznajemo nove Milove Crnogorce (ostrašćene u svojoj "posebnosti" i bez ikakvog osećaja nacionalne solidarnosti koja je krasila i njihove pretke), nešto slično doživimo i sa Vojvodinom i to, u ovom slučaju, sa samim delom deklarisanih Srba!

Blažo Krstajić,
Beograd


Apel

Ljudi, pomagajte

"Dobrica Ćosić tuži Danas", "Glas", 22. 12. 2001.

U Vašem listu od 22. XII 2001. izašao je tekst "Dobrica Ćosić tuži "Danas". Iz teksta se vidi da imenovani traži isplatu šest miliona dinara "na ime nadoknade nematerijalne štete" i isplatu troškova sudskog procesa.

Mnogo sam zbunjen, cenjena redakcijo, pomozite! Koliko mogu naslutiti "nematerijalna šteta" ranije se zvala: prljanje ili uvreda časti, ponosa, ugleda. Čišćenje ili ako hoćete pranje tih pojmova, vršilo se nekad na više načina. Negde, u belom svetu, bacala se rukavica protivniku. Kod nas tako nešto, retko je praktikovano. Uostalom, rukavice su uvek bile skupe. Mi smo imali jeftinija rešenja. Oni pametniji, to su jednostavno ignorisali ili praštali, a oni drugi dugo pamtili i s kamatom vraćali. Vidim, sada stigla nova vremena, a sa njima i efikasnija sredstva za pranje.

Zato, cenjena redakcijo, apelujem da putem vašeg lista, zamolim uvaženog barda naše pisane reči i maga u uzvišenom hramu mudrosti da nama smrtnicima pomogne, da nas pouči, koliko bi nula iza broja bilo dovoljno, da se sa nas običnih plakne ljaga ili kako ono beše "nadoknadi nematerijalna šteta". Ko ga zna, iako smo vremenom na sve oguglali, može zatrebati, zlo ne čulo. Sudske troškove snosili bismo sami.

U moje i ime mojih istomišljenika, ako ih ima:

Vojislav Mitrović,
Beograd