[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 22. decembar 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

(ne)sporne oblasti (11)

Njegoš i Matija Ban

Jugoslavija pesnika nastaće kasnije

Karakteristični su Njegoševi odnosi s Matijom Banom - Dubrovčaninom katolikom (srpskog etničkog opredeljenja - kakva je bila i većina Dubrovčana) - s kojim, kao predstavnikom srpske vlade, dogovara pokret za oslobođenje Jugoslovena od tuđina. O tim susretima i razgovorima zna se po Banovim zapisima u "Tri susreta sa vladikom Radom". Evo nekoliko odabranih primera:
"Dobro rekoste da u takvom pokretu za spasenje srpsko ne sme izostati crnogorska puška. Znate li što sam bio naumio raditi da mi niste došli? Spremah se da skupim četiri hiljade mojih Crnogoraca, pa s njima da pregazim tursko zemljište, upadnem u Srbiju i primoram srpsku vladu na djelanje...".

Kada je ta ista srpska vlada postignuti dogovor: da se iskoristi opšti evropski metež - revolucionarne 1848. godine, i povede opštejugoslovenski pokret za oslobođenje - izneverila, iako razočaran - on neće izgubiti nadu u Srbiju i srpski narod, i reći će Matiju Banu:
"Prijatelju moj - reče mi - duša mi ubija tijelo. Ne žalim što ću umrijeti, ali žalim što nisam u mom životu ništa znamenito učinio. Tako je htela moja zla sudbina, koja mi je od početka do kraja užasna bila. Ti ostaješ mlad i zdrav, na dobrom si mjestu za narodni rad i tu ostani. Srbija je matica Srpstva, bez nje nikad ništa".
Zna veliki mislilac da vlade i upravljači i jesu i nisu - danas jesu, sutra ih nema, i da je jedino narod postojan, i da on jedino ljubav zaslužuje! Eto, zato će veliki poeta, u jednom od razgovora o poeziji - braniti gorljivo tu reč - kada mu Matija Ban kaže da će, u stihu: (ljubavi tvoje čudom...) reč "ljubavi" zameniti rečju "hrabrosti..."
"Nipošto, reče mi, ne dirajte mi onu riječ "ljubavi", ona je na svom mjestu i njom se ponosim. Našto nam hrabrost bez ljubavi k narodu?

Tek ova onu uzvišava..."
I Njegoš i Ban bili su veliki pobornici jugoslovenske misli i ideje. Iako Ban o tome ništa ne kaže, sasvim je verovatno da je iz tih razgovora ponikla ideja o imenu te bratske zajednice, i Njegoš će ga upotrebiti - ipak prvi u obliku: Jugoslavija (Lažni car Šćepan Mali). Zašto "ipak - prvi"? Uvaženi profesor Jeremija D. Mitrović u svojoj knjizi "Srpstvo Dubrovnika" utvrdio je da je u listu "Zora dalmatinska" Matija Ban objavio pesmu "Radovanje nad Prizrenom" u kojoj "...se prvi put javno pominje Jugoslavija". Međutim, iz pesme (čiji prilog sledi) - vidi se: učinjene su, u Mitrovićevu navodu, dve greške: naslov pesme počinje rečju: "jadovanje", a ne "radovanje"- i bitno: mislim da je J. D. Mitrović pogrešno razumeo da se tamo kaže "Jugoslavija". Iz faksimila će se videti da se tamo kaže: "Jugoslavija svezu" - što je jedino moguće razumeti - kao: "Jugoslovena savez" - što nije isto - dakle, ne piše tamo "Jugoslavija"!
Zahvaljujem se biblioteci u Zadru na poslatoj kopiji, i Centralnoj biblioteci Crne Gore "Đurđe Crnojević" na Cetinju - za posredovanje.
Njegoševa Jugoslavija - kao državna zajednica - nastaće - šezdeset sedam godina kasnije - prvo: kao Država zajednica SHS, i sa punim imenom Jugoslavija - Kraljevina Jugoslavija - sedamdeset osam godina kasnije!
Tako onda, i tako umni - a što to mi - danas, i ne samo danas radimo sveti Petre Cetinjski?! Jedni ruše - drugi se poigravaju ljubavlju prema narodu svom, treći mudro ćute, četvrti: ni pred limbom im mesta nema - ili, kako ispeva uzvišeni duh narodni:
(Što majstori za dan sagradiše...)- to neki vilenjaci - i danju i "obnoć" razbratstvom uništavaju...!
Njegoš je - istina, uz prethodno divljenje, ispevao i stihove izvesnoga prijekora Dubrovniku:
"Dubrovniče, prelijepi grade!

Dubrovniče, svači podložniče!" Ali, opet, nije niko tako bolno - kao Njegoš, izlio svoju tugu i razočaranje zbog propale misije jugoslovenskog oslobođenja, i ujedinjenja (dakle, ne samo srpskog, i ne samo crnogorskog)! U razgovorima s Matijom Banom, ovako je izrazio svoju boljku: "Od Kosova ovako što nije bilo urađeno u našem narodu, pa da sada mora na prečac proći; to će me do smrti boljeti!".

Posebno je to odbolovao - ispovedno i proročki, u pismu još jednom Dubrovčaninu - Srbinu - katoliku, svom, inače, velikom prijatelju - grofu Medu Puciću:
"Počitajemi grofe Počiću. Ja sam se u početku nešto nadao, no danas vidim da je zasad Jugoslovenstvo idealna riječ koja samo praznim glasom lepo zvoni... to su mrtvo istoričke riječi - drugo ništa. Jugosloveni sile svoje ne poznaju, pa i zasluge svoje ne vide. Stoga oni sebe i predaju slijepo u bezuslovno ropstvo tuđinu... nego svejedno biva kada naša braća ne znadu razumjeti što je dična svoboda.. Zbogom, g-ne Počiću, bratski (m. podvl.) ti pozdrav sa svim narodoljupcima šalje - Tvoj počitatelj i sluga vladika crnogorski P. P. Njegoš. Cetinje, na Đurđevdan 1849". (Pisma úúú...).

sutra: Njegoša je bolela srpska nesloga


vesti po rubrikama

^feljton

17:49h

MITOLOŠKI SVET SRBA (29)

18:15h (Ne)sporne oblasti (11)
18:30h Dosije tanjug (4)
   


     


FastCounter by LinkExchange