[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 20. decembar 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

Dosije Tanjug (2)

Raspad države i Tanjuga

Poniranje je počelo kada se Milošević dosetio da postavlja svoje ljude

U Tanjugu su povremeno uhljebljenje nalazila deca ljudi iz partijskog i političkog aparata, deca direktora i drugih moćnika iz državnih preduzeća, uverenih da će njihovi potomci, koji su pre toga s roditeljima boravili u inostranstvu i učili strane jezike, najsigurniji posao naći baš u nacionalnoj agenciji. Partijsko članstvo bilo je skoro obavezno, kadar dobro proveren, ali se uvek, kao čudom, u Tanjug »provlačila« i dovoljno brojna grupa običnih ljudi, novinara zainteresovanih više za posao nego za partijske i kadrovske kombinatorike, zaljubljenika u profesiju.

Stvoren s državom, i Tanjug je počeo da se ljulja kada je nastao raspad Jugoslavije. Po šavovima po kojima je pucala država, počeo je da se cepa i Tanjug. Zgrade, prostorije, uređaji zatečeni u republikama koje su se silom otcepljivale, otimani su, zadržavani. Tanjugovi novinari u republičkim redakcijama obrazovali su nove nacionalne agencije ( STA, HINA, MAKPRES) ili su masovno prelazili u lokalne-nacionalne medije. Oni koji nisu bili podobne nacionalnosti, bežali su u Beograd. U zgradi u Beogradu takođe su nastala previranja, a pred raspad zemlje postavljen je verovatno prvi direktor u istoriji Tanjuga koji ništa nije znao o novinarskom poslu - Makedonac Risto Lazarov. On se nije dugo zadržao, već se jednostavno jednog dana izvukao i otišao u Skoplje.

Ali problemi u Tanjugu njegovim odlaskom nisu prestali, tek su bili počeli. Novinari u Tanjugu podelili su se na one koji su se zalagali za istinito izveštavanje o secesiji, i na veliki broj onih koji su tvrdili da mora da se radi »izbalansirano«, pa su i Slovenca rođenog u Kruševcu, v.d. glavnog i odgovornog urednika kuće Dušana Zupana, koga su bukvalno na taj položaj u vanrednim uslovima izabrali novinari, optuživali za srpski nacionalizam, jer je pokušavao da svetu predstavi pravu sliku onoga što se događalo.

U znak protesta protiv »narastajućeg srpskog nacionalizma«, a velikim delom i zbog mnogo većih plata koje su na drugim mestima mogli da dobiju, tatini sinovi i ćerke, koji su od Tanjuga najviše dobili, a najmanje pretrpeli, polaznici partijske škole u Kumrovcu, pa i oni s kućama i stanovima u bivšim republikama, oni koji su najlepše živeli u prethodnoj državi, tada su izabrali da se iz Tanjuga sklone u finansijski sigurnije i profesionalno anemične, tek nastale agencije, koje je Zapad finansijski i moralno podržavao, jer su o raspadu zemlje izveštavale »neutralno«, odnosno nisu volele Srbe.

Poslednji čin poniranja Tanjuga počeo je kada se Slobodan Milošević dosetio da na čelo državnih medijskih kuća postavi svoje ljude. Prvi direktor iz SPS-a Slobodan Jovanović nije dugo izdržao na čelu agencije, jer je pokušavao da pliva između partijske discipline, koja je podrazumevala cenzuru vesti, i profesionalizma, a to mu (i još verovatno nešto drugo) nije oprošteno, pa je relativno brzo smenjen. Onda je u oktobru 1996. godine na čelo agencije došao dželat onoga što je od Tanjuga ostalo, Miloševićev ljubimac iz Dejtona - Zoran Jevđović. Šta je on to za predsednika učinio u Dejtonu, gde je kao Tanjugov diplomatski urednik boravio s Miloševićem, nikome nije jasno (izveštavao sigurno nije dobro, jer je Tanjug posle nekoliko dana bio primoran da u Dejton pošalje drugog novinara, dopisnika iz Vašingtona, da spase situaciju), ali je sigurno da je od predsednika baš u Dejtonu dobio obećanje da će biti direktor nacionalne agencije.

Kao nevaljalo dete kad najzad ostane samo, pa može do mile volje da rastura sve po kući, tako je ovaj novinar sumnjivih kvaliteta počeo da, pod izgovorom da radi po zadatku, uništava sve ono što je ostalo dobro u Tanjugu. Onima koji su ga viđali svakodnevno nekoliko godina nije bilo lako da razumeju psihološki sklop tog čoveka i razloge da se tako destruktivno i bahato ponaša. On je 1983. godine pokušavao da se zaposli u Tanjugu i konkurisao na javnom konkursu za novinara pripravnika, ali nije primljen jer je kriterijum bio visok za njegove preskromne kapacitete, pa je njegovo rasturanje Tanjuga tumačeno kao osveta za ranija poniženja.

Piše: Dragan Milenković
Ssutra: Štetočinstvo Zorana Jevđovića


vesti po rubrikama

^feljton

15:14h

Dosije Tanjug (2): Raspad države i Tanjuga

15:23h

Mitološki svet Srba (27): Vampiri kolo vode

15:39h

(Ne)sporne oblasti (9): U posedu i manastir na Lokrumu

 



     


FastCounter by LinkExchange