Nedostaje neko ko će nastaviti ono što su naši preci započeli - oni koji će sutra predstavljati našu zemlju! Ja sam član (i funkcioner) Mense Jugoslavije - udruženja visoko - natprosečno inteligentnih i mogu samo da vas izvestim da je stanje, kad je reč o podršci države budućoj inteligenciji naše zemlje, ona je, blago rečeno - JADNA!

Pratim vašu prepisku (hteo-ne hteo, stiže mi svaki dan) i vidim da se žalite kako kojekakvi stranci predstavljaju našu zemlju u inostranstvu, a ne mi sami, i pitate se gde je naša mladost - gde su naši intelektualci? Pitate se gde su prvi Srbi koji bi našu zemlju dolično predstavljali??? Mensa pokušava da okupi što više inteligencije" naše zemlje i da im pruži pomoć pošto niko drugi to neće da učini! A šta radi država po tom pitanju? Šta rade pojedinci kao vi? Država samo podiže iznose koje moramo plaćati za studiranje i zakida na stipendijama.

Inteligentne ljude nikada novac nije privlačio niti su se ikada trudili da steknu veće količine novca od onih koje su im neophodne. Nama samo treba dovoljno novca da vodimo pristojan život (ništa luksuzno!) kako bi smo se mogli posvetiti onome u čemu smo najbolji. Dodeljivanje prostorija za Mensu Beograda bio bi jako lep gest, tako da bismo onda mogli da se posvetimo nečemu konkretnijem a ne da dobar deo naših članarina trošimo na plaćanje „prostorija" (ako ih možemo nazvati prostorijama) koje su nam neophodne, a koje ne mogu primiti ni 20 ljudi.

Zašto mi to sami nismo postigli? Ako smo inteligentni, kako to da se nismo sami snašli? Odgovor je vrlo praktičan i jasan: nije problem naći prostorije već je problem što ljudi više ni nemaju volje da se trude da nešto ovde postignu, već samo čekaju prvu priliku i odlaze u inostranstvo. Uskoro nam neće ni trebati - zbog vas - jer ništa ne preduzimate. Ljudi ovde ne vide budućnost (kao i ostatak Srbije), ali problem je u tome što vi iz zemlje isterujete i ono malo njih koji mogu predstavljati budućnost. Zapravo, vetar je nama polomio grane, a vi sada čupate i stabla i korenje!

Mi se na kraju uvek snađemo - ako vi ne cenite naše potencijale, mnoge inostrane zemlje cene! Dok nas vi praktično isterujete, inostrane zemlje nas zovu u svoje naručje i sačekuju nas sa mnogo povoljnim ponudama - samo da im priđemo. Prostorije u Beogradu nam možda više neće ni trebati, ako se politika države nastavi u ovom smeru, pošto sve više članova odlazi u inostranstvo jer tamo dobijaju mnogo bolje uslove za školovanje i pristojnije stipendije. Mnogi članovi koji su otišli u inostranstvo su na najcenjenijim koledžima gde dobijaju stipendije, gde neko ceni ono što oni rade i gde mogu da se prehrane novcem koji dobijaju. Da Mensa nije pokrenula projekat povezivanja mejling-listama članove Mense Jugoslavije koji su otišli u inostranstvo, sva ta klica buduće intelektualne elite, školovana na najboljim koledžima i akademijama, zaboravila bi srpski jezik, srpski narod i celog ovog podneblja se sećala sa gorčinom u srcu i gađenjem u grlu.

Sutra će verovatno oni projektovati avione koji će nas prekosutra bombardovati i naterati nas da padnemo na kolena pred američkom velesilom. Najvažnije je da dobijemo vašu pažnju i brige za našu i vašu budućnost. Ja sam jedan od retkih koji imaju razumevanja za vaše brige o budućnosti i svestan sam nacionalne krize kulturnog aspekta, ostali se ne bi ni ovoliko potrudili da vam predoče u kakvim zabludama živite. Vi nas terate iz naše zemlje, neke ste isterali, mnogi se već spremaju, a mi koji se još ovde držimo, kada bacimo pogled na naše juče-danas-sutra, duboko se zamislimo šta mi ovde uopšte tražimo i zašto ne bismo sledili naše prethodnike.

Izgubili ste Teslu, mnogi su nastavili njegovim stopama u Ameriku, zar hoćete i nas da izgubite, klicu vaše svetlije budućnosti? Budite svesni rata za inteligenciju i ne dozvolite da naše najbolje potencijale poklanjamo strancima!!! Shvatite ovo kao upozorenje, i delajte dok još nije kasno!

Sve najbolje,
Aleksandar M. Žižović, Beograd

Šta se desilo posle 5. oktobra. Ništa. Samoposluga nam je i dalje kontejner. Zapravo, nije da se ništa nije desilo, desilo se gore. Nastala je nečuvena pljačka i to električne energije. Stanujem u jednoj zgradi iz 1928. godine (u njoj sam i rođen) sa ćerkom koja je udata i ima porodicu, imamo zajednički sat. Novaca nemamo da odvojimo satove, pa iako štedim, plaćam uvećan iznos. Za pištolj koji posedujem 40 godina, morao sam da platim na ime poreza 900 dinara i to u roku, jer posle toga ide kamata i prinudna naplata.

Novaca za porez nemam, da ga prodam - niko ga neće, tako da sam svoju uspomenu i ličnu svojinu morao da čekićem razbijem da bi se kurtalisao bede. Sa nama, nova vlast postupa kao sa kretenima. Stalno govore kako dobijamo veći iznos penzija, a ne kažu da su izdaci mnogo veći. Tako da sve što primimo odlazi na troškove i vrlo bednu hranu i, opet ne stiže. I u najvećoj bedi po naš narod crkve se dižu na svakom koraku. Uskoro će svaka ulica imati svoju crkvu, a natalitet sve manji i manji. Stručnjaci kažu da će za 20 godina Srbi biti manjina u Srbiji. Patrijarh trči od crkve do crkve, pa ili osveštava hram ili temelje budućeg hrama. Na Bežanijskoj kosi velelepni hram, osveštenju novog hrama prisustvuje i predsednik države, ali niko ne pita imaju li deca školu ili koliko šipče do svoje škole.

Osveštavaju se zvona i opet patrijarh kaže „Sveti Savo, pomozi da se biološki održimo i uvećamo". E, moji uvaženi velikodostojnici. Decu ne pravi sveti Sava, a i ne prave se po crkvama. Kažu da u Beogradu ima oko 20.000 dece koje vrtići ne mogu da prime jer nema mesta, a i gde ima, preskupa su. Crkva nije taj novac preusmerila u vrtiće ili dala neku drugu pomoć roditeljima sa malom decom, pa onda da govori o natalitetu. Sve što je učinila Crkva jeste da zabrani pričešće babicama i akušerima. Naša ministarka ne trepnu niti pocrvene, već ponosno izjavi: „Penzionerima će dug biti isplaćen ako se pojavi neki donator". Nas nije pokrala ni Švedska ni Nemačka. Nas su pokrali komunisti i socijalisti. Nova vlast je dužna da nas obešteti i da nam vrati ukradeno. Odakle? Od njihove partijske imovine, a ako ne stigne, onda od njihove lične imovine. Treba im prodati i stolicu na kojoj sede i tanjir iz kojeg jedu, pa sa tim parama obeštetiti nas penzionere.

Da li vi, gospodo, znate koliko je penzionera diglo ruku na sebe ili pomrlo zbog nemaštine. Do leka možemo da dođemo samo ako ga kupimo, a para nema.

Vladeta Oreščanin, Beograd

Navedene parole su prepisane iz letka koji su letos dobili korisnici PTT usluga od Telekoma Srbije, a po preporuci Vlade Republike Srbije. Na papiru je lepo objašnjeno za lokalni, mesni i međunarodni saobraćaj, što se tiče vremena razgovora, dužine, broja impulsa, cene, kao i zone razgovora. I sve je to u redu. Ali, postoji jedan problem, a to je evidencija utrošenih impulsa, preko koje se odvija velika pljačka u novcu, od strane „Telekoma", za veliki broj korisnika PTT usluga.

Godinama imamo problema sa telefonskim računima. Na sve moje intervencije nadležni su, preko svoje komisije, davali odgovor da su moji prigovori neosnovani, bez ikakvog obrazloženja. Do skora, ti prigovori su mogli da se podnesu pismenim putem, a sada, samo usmeno. Službenik na šalteru kaže: „Idite kod tog i tog direktora, u službu, tu i tu." Odete i dobijete odgovor: „Račun je u redu, nema greške." Šta vam drugo preostaje, okrenete se i odete. Da bih nekako uticao na smanjenje telefonskih troškova, od avgusta ove godine sam uveo kućnu evidenciju telefonskih razgovora (što može da se vidi iz priloga) i ustanovio da to ima malo veze sa listingom koji se dobija uz telefonski račun.

Pokušao sam da uđem u trag računu koji sam dobio. Nažalost, ni moja fakultetska sprema tehničke struke nije pomogla da odgonetnem račun. Na računu, za period od 21. 09. do 21. 10. 2001. g. piše: ukupno impulsa: 2.238, a kada se tome dodaju svi troškovi, treba da platim 848,09 dinara. Primetio sam da kada pomnožimo broj impulsa sa važećom cenom od 0,3644 dinara, ne dobija se brojka sa računa. Zato sam išao na proveru i dobio sledeće:

1. Prva varijanta: prema računu za broj impulsa od 2.238 je 1. ń. 851+40+25+26+150+6=1.062 dinara
2. Druga varijanta: ako odbijem 150 impulsa na pretplatu, dobije se (prema šiframa)
1. ń. 761+40+25+23+129+6=984 dinara
3. Treća varijanta je račun koji sam dobio
3. ń. ukupno dinara 845,09
4. Četvrta varijanta je moj račun koji smatram stvarno utrošenim impulsima (prihvatajući listing bez poziva telefonskih brojeva za koje tvrdim da se neko prikačio na moj broj i to mrežna grupa 041)
4. ń. 230+40+25+9+50=354 dinara
Na osnovu svega, zaključujem da sam oštećen samo sa ovim računom za iznos od 491 dinar, tj.
845-354=491

2. Šta, na kraju, može da se zaključi:
1. Oštećen sam za iznos 2,39 puta veći od stvarno utrošenog.
2. Iz prve tri varijante se vidi neodgovoran rad službenika „Telekoma"
3. Koliko se novca svakog meseca opljačka od korisnika PTT usluga.
4. Dopuna za mobilni telefon ne može da se kupi u poštama i trafikama, kao ranije, već kod dilera, koji stoje ispred ulaza u poštu, pa tako, na primer, karticu od 200 dinara morate da platite 350 - kakva pljačka!
I sve to se odvija pred očima direktora u Pošti, policije, inspekcija i ostalih nadležnih organa.
5. Mrežna grupa 041 je uvedena da bi „Telekom", na lak način, bez kontrola, došao do velike sume novca, a opet na teret korisnika, a preko svojih službenika. Najbolji primer za to su i uhapšeni službenici pošta u Kragujevcu i Rači, koji su zaradili preko 3 miliona dinara, koristeći, pri tom, tuđe telefonske brojeve.
6. NAJVAŽNIJE: Da Vlada Republike Srbije uvede rigoroznu kontrolu rada „Telekoma", posmenjuje odgovorne rukovodioce i spreči dalju pljačku ionako osiromašenog naroda.
7. Da Republička vlada formira neko telo kome će građani moći da se žale i da ne budu i dalje pljačkani od strane „Telekoma Srbije".
Poštovani uredniče, nadam se da ćete ovo pismo objaviti, radi zaštite velikog broja oštećenih građana.

S poštovanjem,
Rade Ilić, Kragujevac

Politika je 11. oktobra 2001. godine objavila vest Tanjuga da male plate VJ ugrožavaju odbrambenu sposobnost naše zemlje. Katastrofalno je za ljude u VJ da im se primanja od oktobra 2000. godine ne povećavaju ni za jedan dinar. Dok poslanici u Narodnoj skupštini na samom startu sebi povećaše nadoknadu za rad za samo 100 odsto, dok onima iz VJ i vojnim penzionerima ne povećaše baš ništa, pitam se ko to i zbog čega novčano kažnjava pomenute ljude, ne samo njih već i njihove porodice. Ko su ti ljudi koji za godinu dana ama baš ništa ne učiniše, to mi svi dobro znamo, to su oni koji rukovode vojskom, direktno ili indirektno.

Da VJ ima pravo na štrajk, ona bi to vrlo brzo rešila, kao što rade oni koji imaju pravo na štrajk.

Čudi me da niko od penzionisanih generala (bar koliko ja znam) nije se oglasio i protestovao protiv takvog odnosa ljudi koji su zaduženi za odbrambenu sposobnost naše zemlje.

Dosta toga gledam, slušam i čitam polemike o VJ i njenoj transformaciji a da se ni reči ne pominje o sadašnjim primanjima u VJ. Taj neljudski odnos, koji je za svaku osudu bez obzira na to od koga dolazi i ko je kriv... Svi mi građani to dobro znamo, a najbolje znamo te ljude, jer ih mi na izborima izabrasmo da rade svoj posao, koji su i te kako žarko želeli kada su se kandidovali da vlast preuzmu u svoje ruke. Govoreći da će njihov rad biti na dobrobit ovog naroda. Međutim, iz iznetog se vidi da VJ i vojni penzioneri ostadoše godinu dana bez povećanja novčanih primanja. Verovatno da odgovorna lica misle da troškovi života za njih nisu porasla niti za jedan dinar, odnosno da vojna lica i vojni penzioneri žive od ideala, a ne od potrošačke korpe, čija je cena za godinu dana višestruko porasla...

Dragan Bogdanović, Beograd

U trenutku otvaranja stečajnog postupka nad „Slavija bankom" a. d. Beograd 10. 10. 2001. godine u roku od 24 časa, sačinjeni su spiskovi niških deviznih štediša klasifikovanih u nekoliko kategorija u zavisnosti od iznosa (od 100 DM do 1.000 DM itd.). Sredinom novembra 2001. godine izvršen je detaljan popis u ekspozituri Niš i popisne liste odnete u Beograd. Danas je 05. 12. 2001. godina, a u Nišu je oko 15.000 neisplaćenih deviznih štediša, od toga je oko 1.000 starih penzionera koji nisu podigli martovsku penziju, a uz sve to 20 radnika ove ekspoziture je bez posla i egzistencije.

Ovakav tok događaja je gotovo u svim ekspoziturama u unutrašnjosti Srbije. Jedino u Beogradu, u centrali isplaćuje se stara devizna štednja i uposleno je 215 radnika. Kao gost u emisiji „Narod pita" guverner NBJ dao je dva kontradiktorna odgovora na pitanja gledalaca vezanih za isplatu stare devizne štednje ove banke. Naime, g. Dinkić je izjavio da se na svim šalterima ZOP-a u svim gradovima Srbije vrši isplata za banke koje su u stečaju, kao što je to slučaj sa „Slavija bankom", a nakon demantija gledalaca usledilo je obrazloženje da je reč o problemima tehničke prirode i opstrukcijama radnika ove banke, koji su uništili disk sa bazom podataka.

Nameću se pitanja: kako je moguće vršiti isplatu u centrali banke u Beogradu, ako je disk uništen? Koji je motiv radnika u računskom centru u banci za ometanje rada u ekspoziturama van Beograda, s obzirom na to da su oni angažovani i plaćeni od strane NBJ, a ostali radnici su van banke? Da li je potrebno da masa ljudi krene iz Niša, Negotina, Ćuprije, Šapca, Zaječara, Knjaževca u Beograd da bi podigli svoj ušteđeni novac? Da li je Beograd Srbija ili je Srbija Beograd?

Devizne štediše
Slavica Ljačinović, Niš

Većina ljudi u Srbiji teško živi: jedni imaju mala primanja, drugi jedva sastavljaju kraj s krajem, treći su nezaposleni... Na svu sreću, nisu prepušteni sami sebi. Imaju oni svoje političare koji brinu o njima, smišljajući neprestano velike poduhvate koji će omogućiti da se zemlja oporavi i građani krenu u bolji život.

Tako su sad u raznim gradovima Srbije u modi „projekti" o podizanju fabrika cigareta. Ni Čačani, dabome, ne zaostaju u tom „trendu". Njihov predsednik gospodin Ilić takođe bi da iskoristi ogromne mogućnosti duvanske industrije za razvoj svog kraja (a možda i „šire"). On i njegovi saradnici, saznajemo iz nedeljnog „Glasa", našli su pogodno mesto i već sklapaju ugovore za izgradnju velike fabrike duvana u Čačku. Ona će zaposliti ne znam koliko ljudi koji sad nemaju nikakav posao, ona će doneti veliku zaradu i napredak čitavom regionu... sve su to gospodin Ilić i njegovi saradnici lepo izračunali.

Jedino su zaboravili da kažu koliko će građane Srbije koštati lečenje svih novih pušača koji će pušiti i čačanske cigarete. Car će svakako pojesti vajdu, a o skraćenim ljudskim životima i da ne govorimo...

Vojislav Stanojčić,
Beograd