[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 2. decembar 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

GLAS INTERVJU

Jovan Zivlak, pesnik, dobitnik Oktobarske nagrade Novog Sada

Sajam knjiga nameće
jednu vrstu ukusa

Ovaj tip kulture koji se zasniva na brzini, na depersonalizaciji, nema vremena za poeziju kao jedan starovremenski medij. Na Sajmu knjiga nisam bio zato što u čitavom tom projektu nisam video dobre namere

Jovan Zivlak je neobičan čovek. Pesnik. Pozdravlja i pse na ulici, ako ih sretne u paru. Možda pozdravlja i neke druge životinje, stvari, jer zna da iza svakog prizora, iza svake stvari, iza svakog bića i susreta stoji i ono nevidljivo što pesnik može osetiti i preneti u pesmu. Osim toga što je objavio knjige pesama: "Brodar", "Večernja škola", "Čestar", "Tronožac", "Čekrk", "Čegruša", "Napev" napisao je i knjige eseja "Jedenje knjige", "Aurine senke".

Njegova poezija prevođena je na francuski, mađarski, italijanski, makedonski, slovenački i rumunski. Priredio je "Pesme" Jovana Dučića, zatim "Pesme" Dušana Vasiljeva, "Autopoetike" Danila Kiša, zatim, "Panonske priče" Milorada Pavića i još mnogo toga.

Nedavno se pojavila i njegova nova zbirka poezije "Ostrvo", a prošlog meseca je dobio i Oktobarsku nagradu Novog Sada. Jovan Zivlak je i urednik u Izdavačkoj kući "Svetovi" čije knjige su onima koji dolaze na sajam ove godine bile nedostupne jer Jovan Zivlak nije učestvovao na Prvom milenijumskom sajmu u Beogradu.

Da li ovo vek definitivnog nestanka poezije?
- Mislim da je to delimično tačno. Poezija kao poezija je skrajnuta i ovaj tip kulture koji se zasniva na brzini, na depersonalizaciji nema vremena za poeziju kao jedan starovremenski medij. Možete li u ovom vremenu da zamislite Dučića. On je živeo u poslednjem trenutku, kada je pesnik izražavao neke bitne pretpostavke i vrednosti jednog sveta, kad je reč o našoj kulturi. U ovom vremenu on bi bio anonimna profesorska figura ako bi mu oduzeli zvanje ambasadora. Poezija postaje potrošna roba kao, recimo, ekstrat od kojeg može da se napravi 20 litara razblaženog razmišljanja... Poezija se razlaže u medijima, reklamama. Čitava kultura je zasnovana na evokacijama, a poezija je potrebna kao neka tajna supstanca, ali se ne podnosi da bude neko bitno područje u javnom životu.

Kome su potrebni umetnici, pesnici?
- Umetnik živi skrajnuto u svakom vremenu osim onog koji je bio povlašćen. Tako živi još od renesanse, kao svedok da patnja pripada posebnoj vrsti ljudi. On je slika socijalne patnje. Služi kao ohrabrenje ostalim ljudima, da se uteše, da kažu: "Vidi kako je ovaj talentovan a živi tako, pa šta onda ja, običan čovek, da očekujem". Umetnici, a samim tim i pesnici, potrebni su da bi ohrabrili.

Da li je i poezija znanje?
- Poezija je ona vrsta znanja koja nas prevazilazi. Jezik poezije izgovara ono što inače nije izgovoreno. U svakodnevnom životu jezik izgovara naredbu, molbu, poziv, opis. Taj jezik je transparentan, uvek nešto referira i upućuje na nešto. Poezija se odmiče od toga, ona nas opominje na dramatizam naše situacije. To znanje poezije proizilazi iz samog pisca.

Vaša pesma "Povodac" je metafizičko premrežavanje običnog prizora...
- Ja u životu vidim čudo. Ako govorim o zlu kao fenomenu savremene kulture, istorije, onda u svakom prizoru možete naći nukleus tog zla koje neskriveno deluje. Poezija provocira stalno ono što smo izgubili, ono što je poseban vid znanja. Kada bi se poezija pravila od pojavnog imali bismo katalog stvari. Zadatak poezije je da nas uputi da se u pukotini između stvari nalazi naše znanje koje treba da pokupimo.

Da li pesnik mora da se pomiri sa tragičnim osećanjem sveta i pre nego što napiše pesmu?
- Nijedan pesnik ne piše iz puke institucije, neznanja... On mora prethodno da saučestvuje u nekakvom iskustvu, da bude jedna vrsta svedoka, znalca... Ja nikada nisam bio zagovornik poezije kao umetnosti neznalica. Pretpostavljam da je nužna jedna vrhunska kultura, ona kultura koja vidi, koja je oprezna koja analizira... Pesma zna više od nas, a to dolazi iz jezika, posebne osetljivosti autora. Pesnik to znanje samo otkriva.

Jednom ste rekli da pesnik ne prihvata svet ovakav kakav jeste, ali da je prinuđen da živi u njemu...
- To je kao spoznaja udesa. Ima jedna Kantova misao da u osnovi sveta postoji zakon koji se može nazvati zakonom zla. Svet nije zasnovan na akumulaciji, sabiranju znanja, samoprevazilaženju. Mi se u tom smislu ne razlikujemo od Grka, Rimljana... Ali, usavršavamo umetnost zla i u moralnom smislu nismo ništa više usavršeni. Možda smo na znatno nižem stepenu da bismo razumeli okolnosti u kojima treba da živi čovek i okolnosti koje treba da razumeva i u njima deluje na svet. Mi smo se otuđili od prirode, stvorili smo strašno tragična društva.

I mi, naročito?
- Tragizam podrazumeva katarzu kao oslobođenje i znanje o posledicama tragičnih događaja. A mi, mi tragizam sabiramo i gomilamo kao neku vrstu bogatstva, umetnosti i zla koja se stalno uvećava i to je postala neka vrsta našeg skrivenog motiva. Mi stalno govorimo o demokratiji, o razlici a vidimo da je nasilje osnov sveta.

Da li ste Oktobarsku nagradu Novog Sada dobili i zato što niste učestvovali na ovogodišnjem Sajmu knjiga?
- Ne to nema nikakve veze jedno s drugim. Nagradu sam dobio valjda zato što sam pesnik.

A zašto niste bili na Sajmu?
- Na Sajmu nisam bio zato što u čitavom tom projektu nisam video dobre namere. Nisam video onu osnovnu ideju, ideju o interesu knjige. Video sam jednu grupu ljudi koja radi svoj sopstveni posao, ne hajući za to što se dešava s drugim izdavačima. I ta priča se stalno ponavlja, ona je i u prethodnom periodu bila slična. Imate jezgro moćnih izdavača koji rešavaju samo svoje probleme i zaposedaju pozicije. Ako im je za to zaposedanje potrebno Udruženje, oni će jedno napustiti i osnovati drugo. Iz strateških razloga...
Pa kad reše svoje probleme, oni će se etablirati, ostaviće i to novo udruženje nekoj vrsti autsajdera. Kada kapital bude iscrpljen, oni će autsajdere napasti i reći im da to dobro ne rade. Tu se uvek radi o nekoj demonstraciji sile, moći i interesa koji su u domenu jedne vrste totalitarizacije: nameće se jedna vrsta ukusa...

Suprotstavljate li se Vi toj logici?
- Ja kao izdavač zastupam drugačiji koncept. I ja sam u ratu, ali sa sredstvima koja su u horizontu mog razumevanja - moralnog. Ne bih tvrdio da je cela ta stvar izvedena sa čistim i moralnim razlozima i što je najružnije, svi oni koji su drugačije mislili, bili su izloženi strahovitom političkom denunciranju. A u takvim razgovorima ne učestvujem niti ću učestvovati!

Olivera Đurđević


vesti po rubrikama

^intervju

19:05h

Glas intervju: Jovan Zivlak, pesnik, dobitnik Oktobarske nagrade Novog Sada

19:21h

Ko je ovaj čovek - Sreten Lukić

 



     


FastCounter by LinkExchange