[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 25. novembar 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

Koje ovaj čovek

Mira Stupica

(Nepoderiva)

Početak - rođena je 17. avgusta 1923. na Kosmetu, u Gnjilanu, sticajem okolnosti, jer je u Aranđelovcu, gde je s roditeljima, prosvetnim radnicima, stigla u vreme rata, smatraju svojom. Otac Radomir Todorović umro je mlad, pa se ona s majkom i mlađim bratom Borivojem, alijas Borom, snalazila kako je znala i umela. "Bilo mi je osam godina kad je otac umro od tuberkuloze. Bilo mu je samo 37 godina. Znam da je bio fascinantna ličnost, najbolji student, koji nikada nije dobio četvorku na ispitu, koji je lepo svirao violinu, o kome sam čula toliko lepog. Zato sam u svim svojim ljubavima tražila oca", ispovedila je i otkrila: "Mi Todorovići imamo porodično jednu dobru ironiju prema nama samima. To je ironija koja nas brani od patetike. Od patetike ljubavi, patetike patnje i bola."

Detinjstvo - od malih nogu privlačile su je "daske što život znače", a njoj su zaista značile sve - posao, ljubav, slavu... A u pozorištu je prvi put bila u četvrtoj, kad je iz maminog krila vrištala "što je grlo daje", zbog "odsecanja" glave Miloša Obilića u "Boju na Kosovu".

Verska opredeljenost - pravoslavna.

Nacionalnost - Srpkinja. "Rekli smo "ne" Austriji, pa je ceo narod morao da izađe iz države, "ne" Hitleru, pa "ne" Staljinu, pa smo NATO-u rekli "ne"... i toliko puta "ne", "ne", "ne"... Ma, hajde da jednom probamo da kažemo "da"... A, ruku na srce, baš i nismo neki mnogo vredan narod. Treba neko dobro da nas povuče za uši da počnemo da radimo."

Obrazovanje - u zvaničnoj biografiji ne piše šta je završila, mnogi su ubeđeni da u njenom slučaju to nije ni važno. Jer, rodila se kao glumica i tu nije imalo šta da se uči.

Karijera - svoje umeće na sceni prvi put je pokazala u 17. godini. Kako je bila inventar u "Studiju umetničkog pozorišta", kad je glumac Viktor Starčić pitao želi li da postane glumica, časila nije da izgovori svoje prvo, profesionalno "da". Iako je momentalno bila spremna za sve najveće nagrade, morala je, kako to banalno zvuči, da ide po cigarete, po burek, popravlja struju... Ostalo je istorija...
Bila je Dorina u "Tartifu", Nastasja Filipovna u "Idiotu", Baronica Kasteli u "Gospodi Glembajevima", Vasilisa u "Na dnu", Generalica u "Večeras improvizujemo", Glorija u "Gloriji"... I, naravno, Petrunjela u "Dundu Maroju"... Ne zaboravlja se ni njena fantastična uloga iz "Marija se bori s anđelima", još manje rola ostarele crnogorske princeze Ksenije.
Oni, kojima je ona parametar za dobru glumu i pozorište, pamte njena ostvarenja u filmovima "Bakonja fra Brne", "Bila sam jača", "Jara gospoda", "Stojan Mutikaša", "Hanka", "U mreži", Muški izlet", "Pre rata", "Krvava bajka", "Doručak s đavolom", "Kako umreti", "Zvezde su oči ratnika", Smrtno proleće", "Sablazan"...
Najmanje pažnje, lično, pridaje epizodnoj ulozi prve dame, iako bi mnogi najradije diskutovali o ovom delu njenog života.
Prezimenom - asocijacijom na pozorište, zadužila je mnoge i mnogo. Njenom Bojanu Stupici nismo se baš zahvalili, da li ćemo njoj, pokazaće dani budući.

Stranački angažman - po svemu sudeći, biće da nije bila član SK. Brak s Cvijetinom Mijatovićem ne računa se kao partijski angažman. "Niko ne pita suprugu hirurga da li ona uveče u krevetu utiče na muža kako će sutra nekoj babi da izvadi žuč", ilustruje vreme kad je bila predsednikovica.

Zanimljivosti - ili su je kovali u zvezde ili su je grdili zbog grehova u mladosti. Opstala je, dokazala da je i sama postala nepoderiva (kako je umela da da kompliment velikoj Ljubinki Bobić).
"Moj je život kao voz, sastavljen od nekoliko vagona... Upoznala sam u svom životu sve: poraze i uspone, stid i bol, ljubav i gubitak, zablude i osvešćivanja, i baš zbog toga verujem da život vredi, da ga treba živeti do poslednjeg trenutka."
Voleli su je pokojni Mavid Popović (glumac, s kojim je rodila Minu, koja ju je darovala unukom, lepom Miom, koja je lansirala Čedu, čuvenim bedžom "Čedo, oženi me"), pokojni Bojan Stupica, (reditelj i graditelj pozorišta), pokojni Cvijetin Mijatović (član Predsedništva SFRJ i, kratko, predsednik Predsedništva SFRJ) i svi kojima je ulepšavala ružnu stvarnost. Neko zbog lepote, neko zbog dobrote, ali ravnodušnih nema.

ZORICA VULIĆ-ZARIĆ


vesti po rubrikama

^kultura

15:14h

POPazjanija - Ivan Ivačković

15:15h

Glumac Radoje Čupić uoči premijere "Ostrva s blagom" u Somboru

15:19h Džez se na velika vrata vratio u Dom omladine Beograda
15:21h Mihajlo Pantić, priređivač antologije najkraće srpske priče 20. veka
15:23h Dušan Šević, dobitnik nagrade za najbolju likovnu opremu knjige
15:24h Savremena arhitektura Živeti drugačije
15:27h Hronika Osmog festivala autorskog filma "Pogled u svet"
15:28h Tatjana Ilić, Nenad Glišić i Selman Trtovac, postdiplomci Umetničke akademije u Dizeldorfu
15:29h Koje ovaj čovek: Portret Mira Stupica
   


     


FastCounter by LinkExchange