DSS za četiri meseca izgubio oko 30 odsto potencijalnih birača. Raspisivanje izbora zaoštrilo bi odnose između stranaka DOS-a. U slučaju izborne konfrontacije DSS-a sa "ostatkom" DOS-a snage potpuno izjednačene

Teška ekonomska i socijalna situacija u Srbiji opšti je okvir političke nestabilnosti u društvu, koju, pošto je opozicija politički marginalizovana, direktno proizvode sukobi unutar samog DOS-a, kao i javne konfrontacije članica vladajuće koalicije u pogledu participacije u vršenju vlasti, pravaca razvoja društva i prioriteta.

Ovo bi, ukratko, bio rezime analize Centra za politikološka istraživanja i javno mnjenje IDN Beograd.

Odnosi u DOS-u i novi izbori
Nerealna očekivanja brzih i opipljivih boljitaka i suočavanja sa izuzetno teškom situacijom u društvu posle promene režima, sve veća očiglednost programskih razlika i političkih prioriteta članica Koalicije, nezadovoljstvo pojedinih članica DOS-a participacijom u novoj vlasti, sporovi oko načina funkcionisanja DOS-a i Vlade Srbije, načina saradnje sa Haškim tribunalom, obima i načina rešavanja pitanja autonomije Vojvodine, uz stare liderske surevnjivosti i stranačku uskogrudost, trajno obeležavaju oštre sukobe među članicama DOS-a

O sukobu DSS-a i DS-a
Najvažniju liniju strukturisanja sukoba unutar DOS-a čini sukob dve najsnažnije članice koalicije DSS-a i DS-a i njihovih lidera. I ma koliko ovaj sukob dobija nepomirljive vidove, i ma koliko iza njega stoje ozbiljne programske razlike, razlike u političkim prioritetima, koncepcijama funkcionisanja države, posebno Republičke vlade i slično, u mnjenju Srbije dominira stav da DSS i DS treba da učine sve da prevaziđu sukob jer je to u interesu Srbije.

U pozadini tog stava je uverenje da su ove dve članice Koalicije najodgovornije za budućnost Srbije i da bi njihovo političko i izborno konfrontiranje dovelo do "ravnoteže nemoći", do situacije u kojoj na političkoj sceni ne bi bilo političke snage koja bi mogla samostalno da izvede očekivane promene u društvu.

Očito raspoloženje pristalica članica DOS-a u prilog prevazilaženja sukoba između DSS-a i DS-a upućuje rukovodstva ovih stranaka na postizanje neke vrste "istorijskog kompromisa" bar za neko vreme, budući na uticaj njihovih odnosa na političku stabilnost Srbije u celini, odnosno na uverenje da njihov zajednički politički angažman vodi izvesnoj, inače nužnoj, ravnoteži između potrebe za principijelnošću i potrebe za efikasnošću političkog delovanja.

Za očuvanje DOS-a ili protiv
Oštri sukobi unutar DOS-a nisu doveli do kristalizacije mnjenja u pogledu dalje sudbine Koalicije. Kao i ranijih meseci, mnjenje je u osnovi podeljeno u oceni da li DOS treba da ostane jedinstvena koalicija ili ne, iako je uočljivo blago povećanje broja onih koji misle da DOS treba očuvati.

Pristalice opozicionih stranka u odgovornima na ovo pitanje projektuju očekivanja da se vladajuća koalicija raspadne i da njene sadašnje članice na izbore izađu sa više lista, kako bi opozicione partije imale veće izborne šanse. Nasuprot njima, pristalice pojedinih članica DOS-a odgovorima na ovo pitanje projektuju svoja (ne)zadovoljstva funkcionisanjem vladajuće koalicije i učešćem njihovih stranaka u vršenju vlasti, odnosno (ne)zadovoljstva pravcem i tempom promena u društvu.
Protivnici očuvanja DOS-a regrutuju se, dakle, uglavnom među pristalicama opozicionih stranaka, ali ih ima u dobrom broju i među pristalicama pojedinih članica DOS-a.

Za nove skupštinske izbore ili protiv
Razvoj političke situacije u zemlji posle prošlogodišnjih decembarskih republičkih parlamentarnih izbora - sve izraženije nejedinstvo lidera DOS-a, povremene krize na nivou federacije u odnosima sa koalicionim partnerom iz Crne Gore, osporavanje ustavnosti odluka Savezne i Republičke vlade, obećanja DOS-a da će raspisati nove izbore za godinu i po dana od osvajanja vlasti, nezadovoljstvo pojedinih stranaka - članica DOS-a participacijom u vlasti, doveli su do zahteva više stranaka za raspisivanje novih izbora.

Ipak, mnjenje Srbije podeljeno je u ocenama da li bi novi parlamentarni izbori u Srbiji doprineli bržem rešavanju problema u društvu, pri čemu je broj građana koji izlaz iz krize video u novim izborima poslednjih meseci u blagom padu.

Za održavanje republičkih izbora kao puta razrešenja političke krize i pretpostavke bržeg ekonomskog razvoja zalaže se ogromna većina pristalica opozicionih stanaka, ali i relativna većina pristalica DSS-a i NS-a. Među pristalicama ostalih stranaka dominira mišljenje da održavanje novih izbora ne bi doprinelo razrešavanju političkih i ekonomskih problema.

Razlozi opredeljenja pristalica opozicionih stranaka, kao gubitnika na prošlim izborima za održavanje novih izbora nalaze se u očekivanjima da na sledećim izborima njihove stranke mogu samo bolje da prođu.

U pozadini opredeljenja gotovo polovine pristalica DSS-a za nove izbore stoji uverenje da je njihova stranka, u odnosu na izbornu snagu i popularnost lidera, zakinuta u raspodeli vlasti, da unutar koalicije DOS u velikoj meri ne može da ostvari svoje političke stavove i da će na novim izborima, samostalnim izlaskom ili u eventualnoj koaliciji sa pojedinim, DSS-u bliskim članicama DOS-a, osvojiti vlast. Ovakve kalkulacije pri sadašnjem raspoloženju biračkog tela, međutim, čine se nedovoljno osnovanim.

Mali broj pristalica DS-a koje za održavanje republičkih izbora govori o raširenom strahovanju od nepovoljnih izbornih rezultata i eventualnog gubitka vlasti ove stranke u slučaju prestrukturisanja koalicije DOS i samostalnog izlaska na izbore pojedinih njenih sadašnjih članica, posebno u slučaju napuštanja koalicije od strane DSS-a.

Izborno raspoloženje građana Srbije početkom oktobra 2001. godine nije značajnije promenjeno u odnosu na prethodne mesece. Sa gotovo polovinom izbornih pristalica u ukupnom biračkom telu, DOS i dalje predstavlja neprikosnovenu političku snagu na partijskoj sceni Srbije i nema ozbiljnijeg takmaca ni u jednoj opozicionoj partiji ili eventualnoj koaliciji opozicionih stranaka. Po izbornoj podršci DOS je gotovo tri puta jači nego sve druge stranke zajedno (odnos je 2,7 prema 1).
Neizvesnost novih izbora, dakle, ne unose stranke koje su opozicija DOS-u već same članice DOS-a zaoštravanjem međusobnih odnosa i najavama napuštanja koalicije i samostalnog izlaska na izbore.

Izborna podrška
Potpuniju sliku odnosa snaga pokazuju promene izborne podrške pojedinim strankama DOS-a u toku ove godine.
Nakon gotovo desetostrukog povećanja izbornih pristalica posle pobede njenog lidera na saveznim predsedničkim izborima, DSS se suočava s jasnom i oštrom tendencijom osipanja pristalica. U odnosu na maj 2001. godine, kada je uživao podršku nešto više od trećine ukupnog biračkog tela (35%), za četiri meseca DSS je izgubio oko 30% izbornih pristalica. Prema sadašnjem odnosu snaga, dakle, u slučaju samostalnog izlaska na izbore i konfrontacije sa drugim pojedinačno uzetim članicama DOS-a, DSS bi mogao da računa ne na apsolutnu, već na relativnu izbornu pobedu, pa ta pobeda ne bi bila dovoljna za samostalno vršenje vlasti. Ako se nešto radikalno ne desi na političkoj sceni Srbije, čini se da vreme ne radi za DSS i da može da se očekuje nastavljanje tendencije osipanja izbornih pristalica ove stranke.

S druge strane, od maja ove godine DS beleži blagi, ali i konstantan rast izborne podrške - a 9 odsto na 14 odsto ukupnog biračkog tela. Imajući u vidu teškoće s kojima se suočava Vlada Srbije i njen premijer, lider DS-a, u pogledu sprovođenja reformi, kao i privredne i socijalne situacije, rast podrške DS-a stvara osnov za umerena optimistička očekivanja, pod uslovom da ne dođe do dalje destabilizacije političke situacije i radikalizacije socijalnog nezadovoljstva.

Taktičko pregrupisavanje
Uprkos najavama tzv. programskog pregrupisavanja DOS-a, koje bi imalo puno opravdanja sa stanovišta stabilizacije partijske scene Srbije, teško je očekivati osnivanje konzistentnih programskih blokova od sadašnjih članica DOS-a. Pre se može očekivati tzv. taktičko pregrupisavanje - prema ličnim afinitetima lidera stranaka ili prema njihovim procenama političkog i izbornog oportuniteta. Kako su, dakle, moguće različite varijante pregrupisavanja DOS-a, a sve krajnje neizvesne, simulirano je, kao jedna od mogućih varijanti, izdvajanje DSS-a i njegova izborna konfrontacija sa "ostatkom" DOS-a.

U slučaju izborne konfrontacije DSS-a sa "ostatkom" DOS-a odnos snaga bio bi potpuno izjednačen. To dovodi u pitanje eventualnu relativnu izbornu pobedu DSS-a i ukazuje na moguću situaciju "ravnoteže nemoći". Ukoliko do izbora, ipak, Vlada Srbije uspe da održi socijalnu situaciju pod kontrolom i počne da pristiže međunarodna finansijska pomoć, ukoliko se imaju na umu tendencija osipanja podrške DSS-u i porast podrške DS-u, kao i činjenica da bi izborna kampanja bila prilično nepovoljna po DSS (konfrontacija ne samo sa sadašnjom opozicijom, već i sa ostalim članicama DOS-a, hipoteka DSS kao "razbijača partija i koalicija", kontrola "ostatka" DOS-a nad ključnim polugama moći u Republici, sve očitiji negativni elementi imidža lidera DSS itd), utoliko ni izborni poraz DSS-a ne bi bio neočekivan.

Simulacija bilo koje varijante izbora sa različitim učesnicima, osim nastupa DOS-a kao celine, ne ukazuje na političku stranku ili grupaciju koja bi mogla da računa na izbornu pobedu i samostalno vršenje vlasti. Načelno, DOS je podeljen na dve gotovo izjednačene grupacije, dok je opozicija marginalizovana, a eventualne podele DOS-a ne uvećavaju njenu izbornu snagu. To upućuje na zaključak da održavanje izbora u ovom trenutku ne bi doprinelo stabilizaciji političkih prilika u Srbiji kao pretpostavke efikasnijeg rešavanja problema u društvu. Naprotiv, raspisivanje izbora i izborna kampanja samo bi doveli do zaoštravanja odnosa između izbornih konkurenata i rasipanja društvene energije na jednom poslu bez društvenog opravdanja.

Put stabilizacije političke situacije jeste postizanje što šireg političkog, a zatim i društvenog dogovora oko pravaca reformi i prioriteta, što podrazumeva maksimalnu odgovornost najznačajnijih političkih aktera - DSS-a i DS-a i njihovih lidera. Ukoliko je prioritet interes Srbije, ovaj posao DSS-u i DS-u predstoji u svakom slučaju, bez obzira na to da li i dalje deluju u okviru postojećeg DOS-a ili pregrupisane partijske scene Srbije, u poziciji izbornih ili postizbornih koalicionih partnera, ili u uslovima uspostavljanja neke nove vlasti i neke nove konstruktivne opozicije.