- Među srpskim oficirima, onim najzaslužnijim za pobedu u Prvom balkanskom ratu, pronela se 1912. godine poražavajuća vest. Na zlatnim medaljama za hrabrost, koje je trebalo da im budu dodeljene, ugraviran je lik žene. Ponos je bio povređen, a ljutnja je rasla. zar alegorija Srbije da bude ženski lik? Onda su odlučili - odbili su da prime medalje, iako ih je izradio čuveni vajar Đorđe Jovanović. Kralj Petar bio je primoran da zameni lik žene ne tako elegantnom gravurom Miloša Obilića, koga su oficiri sa gordošću nosili - priča Petar Stojković, predsednik Saveza filatelista Srbije na jučerašnjoj kupoprodajnoj izložbi antikviteta, održanoj u beogradskom hotelu "Slavija" i pokazuje medalju. Sada, medalje za hrabrost numizmatičari mogu kupiti za 80 maraka.

Svakog vikenda u hotelu "Slavija" okuplja se svet koji voli starine i patinu prošlih vremena. Žene nose šešire, a muškarci naočari finih ramova, sve da nekako podseti da i mi imamo malo gospodskog u sebi. U dvoranama hotela čuje se žamor, a "građanska klasa" doživljava renesansu.

- Ovde je samo sića. Pravi biznis obavlja se daleko od očiju javnosti. To su poslovi i od nekoliko desetina hiljada maraka, pa i više. Tamo gde je bivši ministar Željko Simić sniman - kaže gospodin s tamnoplavom kravatom i sa dva zlatna prstena na ruci.

- Tako je, tavani i podrumi odavno su ispražnjeni. Krizne godine učinile su svoje i sve što je vredelo otišlo je preko granice. Beograd nema pravo tržište starina. Od ovog se samo preživljava. Cene eksponata, koji se ovde mogu naći, ne iznose više od nekoliko hiljada maraka i to uglavnom za nameštaj - priča Petar Stojković

Ipak, to ne znači da se na izložbi ne mogu pronaći interesantne stvari ili priče vezane za njih.

Sedamdesetosmogodišnji Jovan Bošnjaković, koji za sebe kaže da je najstariji numizmatičar u Srbiji, pokazuje nam najveći zlatnik na svetu, iz kolekcije AVNOJ, Josipa Broza Tita.

- Zlatnik od hiljadu dinara težak je 79 grama i vredi 1.500 maraka, dok cela kolekcija košta 3.500 maraka. Čak ni čuveni etiopski car Haile Selasije nije imao toliki zlatnik. Težina mu je bila 31 gram, tačno jednu finu uncu zlata - priča Bošnjaković sa vidljivom zanesenošću i ljubavlju prema svojoj strasti, kolekcionarstvu.

- Znate li vi šta je to "milandor"? - pita i pokazuje kolekciju zlatnika.
- To je zlatnik kralja Milana. Milan, prema njegovom imenu, a "dor" na italijanskom jeziku znači zlato, odgovara. Prilazi mu prijatelj i nastavlja sa njim bučnu polemiku oko jednog "bizanta", vizantijskog novčića iz perioda cara Konstantina Dragaša.
Nedaleko od Bošnjakovića, jedna gospođa u poznijim godinama kroz lupu gleda prsten.

- Nećete verovati, za njega je vezana zanimljiva ljubavna priča, slična onoj o Romeu i Juliji - osmehuje se i nastavlja -
- Počinje na Kosovu, nekoliko godina posle Drugog svetskog rata. Milan je bio mladi sedamnaestogodišnji Srbin iz Prizrena, koji se zagledao u Albanku, dve godine mlađu od njega. LJubav je prvo bila tajna, ali su obe porodice saznale i pokušale da učine sve da je spreče. Par je bio primoran da se preseli severnije u Srbiju, a prsten je bio Milanov dar, rad prizrenskih majstora, kasnije je prodat meni - kaže gospođa.

Među eksponatima stilski nameštaj dostiže najveću vrednost. Garnitura za sedenje košta dve hiljade maraka. Stilski sto staje 600 maraka i četiri stolice po 200 maraka.

Posetioce, ipak, najviše zanimaju dijamanti, ali o njima se i nerado priča.
- Ovde nema pravih dijamanata, treba razlikovati dijamante i brilijante. Brilijanti imaju više od 24 ravnih polja - kaže Petar Stojković. Cena brilijanta od 24 karata najvećeg kvaliteta košta oko 50.000 maraka, ali se u Beogradu oni ne mogu pronaći. Postoji nekoliko prodavnica gde se oni prodaju, ali ovde toga nema. Ima puno volje, želje da se ide u korak sa svetom, ali kao što narod kaže "koliko para, toliko muzike".

Dragan Apostolovski