Devedesete i početak 21. veka puni su kontradikcija. Postoji haos u društvu, postoji haos u ljudskim glavama, i na umetnosti je da reaguje na to. Kod nas - bolesne borbe karakteristične za male sredine

Nikola Kolja Božović, beogradski slikar i asistent na Fakultetu primenjenih umetnosti, u Galeriji "Zvono" izložio je svoje digitalno štampane plakate velikog formata "koji treba da predstavljaju kombinaciju političkog plakata i ostalih reklamnih materijala". Posebnost izložbe je u tome što su posetioci istovremeno i učesnici u projektu koji se bavi istraživanjem odnosa masa i njenih idola.

- Izašao sam u belom odelu, s dva telohranitelja, prošao kroz masu, ušao u beli mercedes. Tada sam bio Kolja, a vratio sam se kao Nikola Božović. Igram se! Uzeo sam sebe za model! I sve to je i priča o meni. Skok u manipulaciju. Umetnikom se uvek manipuliše i svaki umetnik mora toga da bude svestan. Ovo je jedna parodija na manipulaciju, pokušaj da se igram sa tim, da se sakrijem iza parodije. Uljane slike sa patikom "Najki"koje sam ranije radio pokazuju moj stav prema toj kulturi, masovnoj proizvodnji, kupovini. Istovremeno, od malena nosim te patike, ja sam to, a kada svojim radom tretiram mas-kulturu osećam se kao "osvešćena žrtva". Sada se krijem, pljujem na političare, idole, prikazujem ideokratiju kao greh, a s druge strane koristim sve ovo da promovišem svoj lik.

Galeristi, tržište, koji je pravi način...
- Pripadam grupi umetnika koji smatraju da umetnost treba da učestvuje u procesu koji se dešava, da primećuje sve oko sebe... Mi smo uvek pravili skandale, činili da dođe do nekog pomeranja energije, tla. Prošlo je vreme kada su se ljudi oko umetnosti svađali, sada se tuku oko drugih stvari, oko para, riba... Ovo je neko koprcanje, naša želja da se nešto napravi. LJudi imaju utisak da je galerija užasno čudno i misteriozno mesto u koje se plaše da uđu. Bogataši ne dolaze na izložbe, mada bi hteli, ali plaše se da će biti izbačeni. Mi se malo trudimo da probijemo taj jaz, a istovremeno i kritikujemo komercijalu. Mislim da su devedesete i početak 21. veka puni takvih kontradikcija. Postoji haos u društvu, postoji haos u ljudskim glavama, i umetnici na to reaguju. Postoji ta dvojnost u radu, ja pljujem na najke, na koka-kolu, na leviske, iako sam na tome odrastao.

Koncept je kod nas sada najzastupljeniji...
- Smeta mi podela na one koji štite klasičnu uljanu sliku i koncept. Kod nas postoje galerije koje su se opredelile za konceptualnu umetnost i uopšte neće da gledaju ulje, i obrnuto. To su potpuno bolesne borbe karakteristične za male sredine. Mislim da je uljana slika večna i da nikada neće biti prevaziđena. Time neću da omalovažim svoj projekat, ali mislim da je tu negde istina.

Umetnik kod nas, sada...
- Ne mislim da treba da učestvuje u dnevno-političkim dešavanjima, jer tada njegov umetnički angažman gubi smisao, osim ako mu to nije umetnički koncept. Sada, kada bih ja osnovao svoju stranku, onda bi to bio ili previše jak koncept ili bi značilo da sam skroz omašio...

JDM