Ovih dana doneta je odluka da se 29. novembar više ne proslavlja, tako da se toga dana više neće vijoriti zastave i do donošenja novog Zakona o državnim praznicima SRJ ostala je bez državnog praznika. Do donošenja novog Zakona o državnim praznicima treba utvrditi koja su to državna znamenja i kako se koriste.

O tome za "Glas" govori Dragomir Acović, predsednik Srpskog heraldičkog društva "Beli orao" i član Krunskog saveta.
- Kod nas prvo treba doneti Zakon o državnim znamenjima pa na osnovu njega Zakon o korišćenju i zaštiti državnih znamenja, a potom i etalone, koje propisuje Vlada. Poslednji put kod nas su etaloni za državna znamenja definisani 1946. godine, a od tada se mnogo toga promenilo i kao prvo isključena je petokraka iz državnog obeležja. Radna grupa formirana pri Ministarstvu pravde Republike Srbije, čiji sam i ja član, završava ovih dana rad na Predlogu zakona o korišćenju i zaštiti državnih znamenja. Još je rano obelodaniti kao se predlaže da izgledaju državna znamenja, ali mogu da kažem da nijedno radno telo u kom sam ja bio član nije pokazalo toliku jednoglasnost.

Zastava Skupštine grada Upotreba zastave i grba grada regulisana je članom 173 Zakona o lokalnoj samoupravi i po njemu simboli grada mogu se koristiti samo uz državne simbole, u dane praznika na zgradi Skupštine grada. Obavezu da vijori zastavu ima Skupština grada, zgrade javno-pravnih službi čiji je osnivač Grad. Zastava treba da vijori prilikom svečanosti i u dane zasedanja gradske skupštine na zgradi Skupštine grada. Poslednji put zastava Beograda vila se 1932. godine u litiji na Spasovdan, pa tek sada 25. avgusta ove godine, iako je 1995, usvojen etalon zastave grada.

Simboli Beograda Mali grb grada pripada svim Beograđanima, dok je srednji namenjen za potrebe gradske uprave, ali na svakodnevnim pismenima iz Skupštine grada stoji mali grb Beograda. Veliki svečani grb Beograda ima pravo da koristi gradonačelnik i on predstavlja grad Beograd u međukomunikaciji sa drugim entitetima. NJega čini dvoglavi belo orao sa ukrštenim mačevima među kandžama, malim grbom u obliku štita na grudima i bedemskom krunom. Pod kandžama orla nalaze se četiri odlikovanja koja pripadaju prestonici a kojima retko koji grad može da se pohvali: Ratni krst čehoslovačke, Orden legije časti, Orden narodnog heroja i Karađorđeva zvezda s mačevima. Bedemska kruna ima pet zubaca, koji označavaju veliki grad u regiji i dijademu, koja označava prestoni grad. Zastava prestonice predstavlja gradske simbole s malog grba predstavljene na tkanini kvadratnih oblika.

Kako je rešeno pitanje korišćenja državnih znamenja?
- Pravo da se vije zastava pripada svim građanima, dok državne institucije imaju obavezu da istaknu zastavu na sve državne praznike. Naši zakoni posle Drugog svetskog rata u ovoj oblasti nisu bili kompletni, neke odrednice preuzete su iz sovjetskog zakonodavstva, ali ni do danas ova oblast nije najbolje definisana. Kod nas je potpuno nerešeno pitanje korišćenja znamenja kod državnih ceremonijala, te se nikada nije koristila zastava šefa države. Zastava šefa države označava prisustvo predsednika. Ona treba da se vije na rezidenciji šefa države kad god je u zemlji. Naši građani i ne znaju kako ona izgleda jer nisu imali prilike da je vide. Ona je kvadratnog oblika i to je trobojka sa državnim grbom uokvirena plavim, belim i crvenim trouglovima. Danas je stanje takvo da neke opštine imaju preciznije odredbe o korišćenju zastave od države. Savezni propisi su revidirani 1993. godine i u njima stoji da se zastava obavezno vije o državnim praznicima na državnim ustanovama. Pravilan način isticanja zastave je da se ona vije tako da je njen položaj u odnosu na jarbol upravan. Isticanje zastave tako da "pada" paralelno po jarbilu je takozvani "labarum" stil i on se koristi samo u litijama i u nekim vojnim prilikama. Savezna zastava ima prioritet kada se obeležava praznik savezne države, republička kod republičkih, a u svim drugim prilikama mesna zastava ima prednost.

Ko sve treba da ima zastavu?
Pored prestonice, zastave imaju i opštine Stari grad, Savski venac, Vračar, Voždovac, Čukarica, Zvezdara i Rakovica, a u izradi je i zastava opštine Mladenovac. Ostale opštine u Beogradu nemaju zastave. Ali svoje zastave imaju i gradovi u unutrašnjosti: Novi Sad, Kragujevac, Niš, Topola, Prijepolje, Lapovo, Užice, Kraljevo Šabac i drugi.
- Danas je isticanje zastave uobičajeno, pored institucija vlasti, od ustanova obavezu da se zastava vije treba, po mom mišljenju, da imaju i škole, jer je zastava izraz svesti i ponosa nacije.

Kako se koristi zastava?
- U Americi postoji kult zastave. Tamo postoji nešto što se zove dostojanstvo zastave i to podrazumeva zabranu upotrebe zastave kojim se vređa njeno dostojanstvo. Kod Amerikanaca simbol ima moralnu ličnost, zaštićenu zakonom, iako je predmet. Postoje pravila da zastava ne sme da se vije kada je loše vreme, kod nas takvi propisi ne postoje. Isto tako zastava mora da se spusti uveče sa jarbola, izuzev ako je posebno osvetljena inače radi se o ponižavanju znamenja.
Zastava ne sme da se koristi suprotno propisima o korišćenju znamenja, a jedno od pravila je da se zastave ne sme koristiti kao zavesa, kao pokrivač za sto, da se ne vidi od govornika, ni da dodiruje tlo, na primer kod sahrana uz države počasti.

O. Stojimirović