BEOGRAD - Komisija, koju je 14. maja 1999. godine osnovala tadašnji glavni tužilac Haškog tribunala Luiz Arbur s ciljem da proceni navode i da da mišljenje o tome ima li osnova za nastavak istrage o kampanji bombardovanja NATO-a protiv SR Jugoslavije, podnela je nedavno Izveštaj u kome predlaže da se ne otvara istraga u vezi sa bombardovanjem, niti o incidentima do kojih je došlo tokom kampanje.

Naime, tužilac je dobio brojne zahteve da istraži navode da su rukovodeće političke i vojne ličnosti iz zemalja članica NATO-a tokom bombardovanja ozbiljno kršile međunarodno humanitarno pravo. Kritike NATO-ove kampanje uključivale su navode različite težine. Počev od toga da su, pošto je posezanje za silom nelegalno, i sva dejstva NATO nelegalna, preko toga da su snage NATO-a namerno i bezobzirno napadale mete civilne infrastrukture i civilno stanovništvo, do optužbi za zločine protiv čovečnosti i genocid.

		"Incidenti" koje su između ostalih razmatrani 4. april 1999. godine - napad na beogradsku Toplanu: poginula jedna osoba. 8. april 1999. - napad na Ćupriju: ubijen jedan, ranjeno pet civila. 8. april - napad na Medicinski centar Čigota: poginula tri civila. 12. april - napad na putnički voz u Grdeličkoj klisuri: ubijeno 10 i povređeno više od 15 civila. 14. april - napad na konvoj u Đakovici: ubijeno 75, povređeno više od 100 civila. 21. april - napad na izbeglički logor u Đakovici: pet civila poginulo, 19 povređeno. 27. april - napad na Surdulicu: ubijeno 11, povređeno više od 100 civila. 1. maj - napad na autobus u Lužanima: poginulo 39 civila. 2. maj - napad na autobus u Peći: poginulo 17, povređena 44 civila. 7. maj - napad na Ambasadu Kine: poginula tri, povređeno 15 civila. 7. maj - napad na centar grada i bolnicu u Nišu: poginulo 13 civila, 60 povređeno. 13. maj - napad u selu Koriša: poginulo 87 civila. 20. maj - napad na bolnicu u Beogradu: poginula tri, nekoliko civila povređeno. 21. maj - napad na zatvor u Istoku: poginulo najmanje 19 civila. 23. maj - napad na RTS: poginulo 16 civila. 30. maj - napad na sanatorijum u Surdulici: poginulo 23 civila, veliki broj povređenih. 31. maj - napad na konvoj novinara na putu Prizren-Brezovica: poginuo jedan civil, trojica povređena.

Članovi komisije su, baveći se nanošenjem štete po čovekovu okolinu, korišćenjem projektila s osiromašenim uranijumom, kasetnih bombi, pravnim pitanjima vezanim za izbor meta i brojem žrtava dali opštu ocenu o kampanji bombardovanja. Komisija nije detaljno obradila pitanje osnovne legalnosti korišćenja sile od strane država članica NATO-a prema SRJ jer, kako je obrazloženo u Izveštaju, "ukoliko je ova aktivnost nelegalna, ona može predstavljati zločin protiv mira, a Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju nema jurisdikciju nad ovom povredom prava". Legitimnost posezanja za silom od strane NATO-a razmatra se pred Međunarodnim sudom pravde u predmetu koji je SRJ pokrenula protiv raznih država članica NATO.

Komisija je svoj pregled sprovela oslanjajući se u osnovi na javna dokumenta, uključujući i izjave koje su davali NATO i zemlje članice NATO-a na konferencijama za štampu, te javna dokumenta koja je pripremila SRJ. Uglavnom se polazilo od pretpostavke da su izjave za štampu NATO-a i zemalja članica u načelu pouzdane i da su objašnjenja pošteno data.

"Čini se da je tokom kampanje poginulo otprilike 500 civila. Ove cifre ne ukazuju na to da je NATO eventualno vodio kampanju usmerenu na izazivanje znatnih civilnih žrtava, bilo direktno ili slučajno".
U izveštaju se dalje navodi da izbor ciljeva NATO obuhvata i neke neprecizno definisane kategorije kao što su vojno-industrijska infrastruktura i državna ministarstva i neke potencijalno problematične kategorije kao što su mediji i rafinerije. U objašnjenju se dalje navodi da su rafinerije tradicionalni vojni cilj.

"Međutim, tradicija nije dovoljna i, u slučaju napada na njih, mora se obratiti dužna pažnja šteti po čovekovu okolinu". Ali, u jednom trenutku zaključuju da "ukoliko je cilj dovoljno bitan, može se opravdati veći stepen rizika po okolinu".

Posebna pažnja posvećena je bombardovanju zgrade RTS. U Izveštaju se kaže da mediji kao takvi nisu tradicionalna kategorija ciljeva. Samo u meri u kojoj su tradicionalni delovi medija deo mreže K3 (komanda, kontrola i komunikacije), oni predstavljaju vojni cilj. Ukoliko delovi medija nisu deo mreže K3, oni mogu postati vojni cilj zavisno od njihove upotrebe.

Podsećamo da je glavni studio RTS bombardovan 23. aprila 1999. godine u dva sata i dvadeset minuta posle ponoći. Bombardovanje TV studija bio je deo planiranog napada koji je imao za cilj presecanje i slabljenje mreže K3. Na konferenciji za štampu 27. aprila iste godine predstavnici NATO napad su pravdali time da se radi o dvojnoj vojnoj i civilnoj upotrebi. Na konferenciji za štampu 23. aprila predstavnici NATO dali su informaciju da se u zgradi TV nalazi i velika višenamenska satelitska antena, i da su u ovoj kampanji gađani radio-relejni kontrolni uređaji i instalacije koje imaju za cilj slabljenje komandne, kontrolne i komunikacione mreže SRJ.
NATO je, zaključak je Komisije, svesno bombardovao radio i TV stanicu, a osobe koje su poginule ili su ranjene bile su civili.

Ostavljeno je, međutim, otvoreno pitanje da li je stanica predstavljala legitimni vojni cilj i, ukoliko jeste, da li je broj civilnih žrtava nesrazmeran u odnosu na prednosti stečene tim napadom. Pod pretpostavkom, kaže se u Izveštaju, da je stanica bila legitimni cilj, civilnih žrtava je, nažalost, bilo mnogo, ali se ne čini da su bile vidno nesrazmerne.

		Bilans Tokom 78 dana bombardovanja Jugoslavije avioni NATO-a izvršili su 38.400 borbenih letova, uključujući 10.484 leta s gađanjem. Pritom su izbacili 23.614 komada avionske municije. U bombardovanju je poginulo oko 500 i ranjeno više od 800 civila. Žrtve zaslužuju da zločinci budu kažnjeni.

Slično je objašnjenje i za napad na kolonu albanskih izbeglica na putu Đakovica-Prizren, blizu sela Madanaj i Meja. 14. aprila. U konvoju je, prema Izveštaju Ministarstva inostranih poslova SRJ, bilo oko 1.000 žena, dece i starijih ljudi koji su se vraćali kućama u automobilima, na traktorima i kolima. Konvoj je gađan tri puta, a ukupan broj žrtava sveden je na 75 poginulih sa otprilike 100 povređenih. Publikacija "Ratni zločini NATO-a u Jugoslaviji" govori o 73 poginula i 36 ranjenih.

U izveštaju Komisije se, međutim, kaže da je teško utvrditi precizne činjenice u vezi sa ovim incidentom. Naglašava se da posebno postoji konfuzija oko broja aviona koji su učestvovali, broja bombi koje su bačene, kao i da li su napadnuti jedan ili dva konvoja. NATO je prvobitno negirao, ali je kasnije priznao odgovornost za ovaj napad. Komisija je, međutim, iznela mišljenje da u ovom incidentu civili nisu namerno napadnuti.

Napad na selo Koriša sa deset bombi, u kome je poginulo 87 civila, uglavnom izbeglica, i povređivanje 60 osoba, takođe je izazvao mnogo nedoumica kod članova Komisije. Oni sami kažu da oko ovog incidenta "izgleda ima dosta zbrke i izveštaji o činjenicama s tim se izgleda ne podudaraju". Ipak, zaključuju da su se "izgleda izbeglice nalazile blizu napadnutog objekta" i iznose mišljenje da "nema dovoljno pouzdanih podataka koji bi ukazivali da su posada aviona ili starešine na višoj funkciji u komandnom lancu NATO-a počinili zločin koji spada u nadležnost međunarodnog vojnog suda"…

I, tako se nižu slična mišljenja o ostalim napadima da bi se na kraju zaključilo da "ukoliko bi se prihvatili podaci da je bilo otprilike 495 poginulih civila i 820 ranjenih, jednostavno nema dokaza o potrebnoj krivičnoj zasnovanosti optužbi za genocid ili zločine protiv čovečnosti. Nadalje, u pojedinačnim incidentima koje je Komisija razmotrila s posebnom pažnjom procenjeno je "da nijedan pojedinačni incident ne opravdava pokretanje istrage od strane OTP. NATO je priznao da su se dogodile greške tokom kampanje bombardovanja. Takođe je možda bilo grešaka u proceni. Izbor određenih ciljeva za napad može biti predmet pravne rasprave. Na osnovu pregleda podataka, međutim, Komisija je mišljenja da nema opravdanja ni za detaljnu istragu u kampanji bombardovanja, niti za istragu pojedinačnih incidenata. U svakom od ovih slučajeva ili postoji pravna nedorečenost, ili nije verovatno da bi se istragom sakupilo dovoljno dokaza koji bi potkrepili optužbe protiv ljudi na visokim položajima, ili lica na nižim položajima optuženih za izuzetno okrutne zločine".
Ima li posle ovoga mesta za bilo kakav komentar?

L jiljana Staletović