Početak - rođen je 11. aprila 1951. u Kosovskoj Mitrovici. Otac mu je Krsto, majka Planka. Jedan od rođaka, izvesni Blagoje, bio je predsednik lokalne izborne komisije na predsedničkim izborima 1997. godine.

Detinjstvo - od malih nogu zna ko je i kom rodu pripada.

Verska opredeljenost - pravoslavna.

Nacionalnost - Srbin. "Imam utisak da međunarodna zajednica sve radi da od Kosova napravi novu državnu zajednicu. Dala mu je monetu, sopstvenu policiju, daje mu vojsku u liku Kosovskog zaštitnog korpusa, svoje železnice... Rađa se još jedna albanska državna zajednica na samom Kosovu. Koliko ćemo mi, Srbi, uspeti da sve to sprečimo - ne znam. Realnija je opcija da Kosovo bude sastavljeno iz dva entiteta. Čini mi se da je vreme zajedničkog života s Albancima za nas davno prošlo i da mi na Kosovu možemo da živimo samo jedni pored drugih, a ne jedni s drugima", izjavljuje i najavljuje optimalno rešenje - kantonizaciju Kosova: "To je jedina šansa da Srbi opstanu na tom prostoru, jer će samo u okviru kantona moći da ostvare svoja prava, od sprečavanja nasilja do poštovanja političkih, građanskih i demokratskih tekovina civilizovanog društva."

Obrazovanje - diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Karijera - počeo je kao lekar, postao načelnik Ortopedskog odeljenja bolnice u Kosovskoj Mitrovici, što je i danas. Zbog poznate činjenice da mu se za širi komšiluk zainteresovao vasbeli svet, spreman da sve uradi da zaštiti "jadne Albance", nakratko je u drugi plan gurnuo beli mantil. Latio se politike i i kao u onoj "neka bude borba", pokušava da spase što se spasti može.

Godine 1998. jasno i glasno upozorio nas je da je masovno iseljavanje Srba s Kosova i Metohije počelo. "Brojni oglasi sa izloga, radio-stanice i agencije za promet nekretninama u poslednje vreme preplavili su gradove Kosova i Metohije, a selidba se odvija tiho i nečujno, i o njoj je zabranjeno da se govori. Izgleda da je počela poslednja seoba Srba s Kosova, ovog puta pod Slobodanom Miloševićem", zaključio je i dao recept: "Ne treba puno da se ti ljudi vrate. Ali, nažalost, oni koji su dužni da to zaustave - lokalni čelnici, poslanici, načelnici i drugi - prvi su napustili ove prostore. Narod ide za njima. Oni ga čak ubeđuju da je sve ovo izdato i prodato i da zbog toga ljudi moraju da napuste svoja ognjišta. U interesu srpske budućnosti to se mora sprečiti i ljudi se moraju vratiti, dok još ima vremena. Ako se bude oklevalo, plašim se da neće imati gde da se vrate."

Tako je hirurg dao preciznu dijagnozu i, maltene, predvideo šta nas čeka. Zapravo, znao je i ranije šta znači živeti u albanskoj kosovskoj državi, gde su Srbi bili građani drugog reda. "Vremena su teška. Štono kažu, ko pretekne - pričaće", rekao je davno.

U međuvremenu, ono malo Srba što je ostalo saterano na jednu petinu Kosovske Mitrovice, formiralo je Srpsko nacionalno veće, čiji je viđeniji član i doktor Jakšić. Kako im je, ilustruju ove njegove reči: "Ispada da Srbe kao narod svi mogu da ubijaju i da svi mogu da ih proteruju, a niko ne mora da strada."

Ipak, stiže da se pozabavi i drugim mukama koje more njegovu maticu. Na primer, izručenjem Slobodana Miloševića, koga krivi za zatiranje srpskog imena i kolevke, ali ipak ne odobrava način njegovog izručenja Hagu: "Odluka o predaji Miloševića Tribunalu je neustavna, nezakonita i izvedena na hajdučki način. Mitrovčani i Srbi iz severnog dela Kosova veoma su potišteni zbog ovakve odluke Beograda, ne zato što brane Miloševića, već zbog načina na koji je ta predaja izvršena, i to na Vidovdan.

Ljudi se pitaju, ako se ovako trgovalo oko Miloševića, šta tek predstoji oko sudbine Kosova, Raške oblasti, Vojvodine i bilo kog građanina ove zemlje?" Ili, imenovanjem dr Čovića, kad je ocenio da je "to još jedan mini-udar na Saveznu vladu". Ili, kada je otkrio da je odluka DSS-a da iz srpske vlade povuče svoje članove odgovor te partije na ubistvo bivšeg pripadnika SDV-a, Momira Gavrilovića.

Poslednjih meseci ima pune ruke posla. Nogama i rukama se bori za "ne" izborima koje forsira OEBS, uz prvo mlaku, sad već vatrenu pomoć države srpske i crkve srpske. On ne popušta ni za jotu: "Srbi bojkotom izbora ne dobijaju mnogo, ali ne gube ništa značajno. Ali, neizlaskom na izbore pokazaće da Srbi ne žele da verifikuju novu albansku zajednicu u kojoj bi oni bili puki dekor, a nezaštićeni od diskriminatorskih odluka albanskih foruma."

Stranački angažman - potpredsednik je DSS-a i predsednik Regionalnog odbora ove stranke za Kosovo i Metohiju.

Zanimljivosti - oni koji ga poznaju kunu se da je pravi Srbin koji se bori za srpstvo "ovako i onako", pa kome pravo, kome krivo. Zna doktor Jakšić dobro za onu "Samo sloga Srbina spasava", zato i moli: "Srbi s Kosmeta moraju biti jedinstveni, jer ako je loše Srbima u Kosovom Polju, onda je loše i u Kosovskoj Mitrovici i Zubinom Potoku. Nažalost, mi na Kosmetu još nemamo jedinstvenu organizaciju koja bi objedinjavala sve snage na ovom prostoru kako bi išli jednom cilju istim metodama."

Da li će i on popustiti pred "globalnim" ubeđivanjima da Srbima valja na izbore, biće jasno koliko sutra. Oženjen je Gordanom, lekarkom, imaju Draganu, Bojanu i Krstu.

ZORICA VULIĆ-ZARIĆ