I formiranje liste srpske koalicije "Povratak", koja će učestvovati na kosmetskim izborima 17. novembra, je izazvalo podelu u DOS-u. Problem je nastao onog trenutka kad je trebalo dostaviti konačnu listu kandidata. Pojedine stranke, pre svega Demokratska stranka Srbije, predložile su najviše kandidata, što je naišlo na negodovanje ostalih članica vladajuće koalicije, a posebno Demokratske stranke. Iako se najavljuje jedinstvena predizborna kampanja u kojoj će učestvovati predstavnici vlasti bez obzira na stranačku pripadnost, sudeći po događanjima oko sastava liste, može se očekivati da ona to neće biti.

Demantujući da sukobi u koaliciji postoje, pojedini političari zadovoljno tvrde da je lista kandidata potvrđena, ali i podsećaju da je ona rađena na brzinu i da nije tada bilo važno iz koje će ko stranke da bude. Priznaju, međutim, da su neke članice požurile da imaju više svojih kandidata, te da su druge prešle preko toga u želji da samo učestvuju na izborima.

		Snaga argumenta - Nije mi logično da se stranke prepucavaju i oko toga koliko će koja imati poslanika na listi, možda i zato što ne pripadam nijednoj partiji. Ako se već govori da je u pitanju državni a ne partijski interes, to bi trebalo da se odslika i na listi - kaže Dušan Čelić, pomoćnik predsednika Saveznog komiteta za Kosmet za pravna pitanja i član jugoslovenske radne grupe za izradu ustavnih okvira za privremenu samoupravu u Pokrajini. - Ukoliko je imperativna odluka državnog vrha da kosmetski Srbi učestvuju na izborima, takođe bi trebalo da bude imperativ da relativno malu grupu srpskih poslanika čine najsposobniji i intelektualno najhrabriji ljudi. U tom pogledu me iznenađuje da proveravaju stranački interesi. Prema Čelićevim rečima, navedeni kriterijumi bi nesumnjivo trebalo da budu presudni za rad srpskih poslanika u Skupštini Kosmeta, koji bi snagom argumenata zaštitili srpske interese. P. P.

Analitičari zameraju srpskim političarima što, reagujući u poslednjem času, vode istu politiku kao bivši predsednik. A oni se brane da verovatno i ne bi došlo do sporazuma s Hansom Hakerupom da nisu alarmirali slučaj s Kosovom i uporno radili na tome da se za Srbe i njihove probleme sazna i u Americi i Savetu bezbednosti. Ako je političkim snagama Srbije stalo da se problemi tih Srba reše, zašto je lista s brojem stranačkih kandidata postala novi problem u vladajućoj koaliciji?

Dušan Pavlović, politički analitičar, ocenjuje da se i u ovom slučaju može nazreti već postojeće rivalstvo između dve najjače stranke.
- Mislim i da DS i DSS žele sebe da vide kao predstavnike srpskog interesa. DSS je sa programom patriotske stranke sigurno najpopularnija, a uz to je bitno reći da Vojislav Koštunica ima tendenciju da monopoliše pitanjima koja su od nacionalnog interesa - kaže Pavlović.

On podseća da je DS nekoliko dana uoči donošenja odluke o izlasku na izbore iznela stav da će podržati bilo koju odluku predsednika države, te da se Koštunica moralno oseća odgovornim.

- Ako su nesuglasice inicirane većim brojem kandidata DSS, moguće je da ova partija ne želi deobu vlasti s manjim strankama, ali DSS, kao ni DOS, ne mogu mnogo dobiti ovim izborima - smatra Pavlović i napominje da će srpski poslanici biti u velikoj manjini, ali da bi se mnogo više izgubilo bojkotom izbora.

- Poziv Srbima da izađu na kosmetske izbore je bila teška odluka, doneta u poslednjem trenutku. Čekalo se na dodatne garancije i sada bi najbolje bilo da svi prihvate tu preporuku. Najgore za srpsku nacionalnu zajednicu bilo bi da jedni glasaju, a drugi ne. Samo, ne bi bilo dobro da se sada stvara mučna slika da stranke licitiraju oko svojih kandidata i da se to produži u nedelju pred izbore - kaže Zoran Stojiljković, politički analitičar.

Prema njegovim rečima, uticaj u budućoj privremenoj skupštini Kosova ne treba potcenjivati, jer je Srbima zagarantovano deset mesta, uz mogućnost da se osvoje još 15 ili 16. Posle neodlučnosti stranka da izađu na izbore, kaže naš sagovornik, sada je u toku pokušaj da se na scenu Kosova "preslika" politička situacija u Srbiji.

- Iako podrška Demokratskoj stranci Srbije opada od marta, aprila, činjenica je da je to i dalje, pojedinačno, najjača stranka. Istraživanje Centra za proučavanje alternativa pokazala su da je za DSS 23 odsto birača, DS 14, radikali od tri do pet, a na nivou Srbije tu su još Nova Srbija s 3,5, GSS i DA s 1,5 do dva procenta podrške birača. Međutim, kad bi sada bili izbori, imali bismo i posle DOS-a DOS. Koalicije bi bile neminovne, a svako udruživanje, recimo, sa SPS-om, birači bi najstrože kaznili.

Stojiljković ističe da niko Srbima na Kosovu ne može da naredi da glasaju i napominje da treba imati razumevanja za ljude koji su odlučili da ne izađu na birališta, posebno u sredinama gde ni prelazak ulice nije bezbedan.

- Normalno je što stranke traže svoje mesto na listi, od toga ne bi trebalo praviti veliku stvar, jer je reč o operativnom delu posla oko utvrđivanja kandidata. Međutim, licitiranje bi trebalo da se završi za dan-dva. Srbima je preporučeno da izađu na izbore i oni očekuju jedinstvenu listu - zaključuje Stojiljković.

V. N. - D. M. S.