Britanski zvaničnici privatno izražavaju rastuće nezadovoljstvo načinom na koji Sjedinjene Države vode rat protiv terorizma, što ukazuje na pojavu prvih ozbiljnih razlika u pozicijama Londona i Vašingtona u periodu posle terorističkih napada 11. septembra, piše jučerašnji "Gardijan".

SAD sve usamljenije: na američkom nosaču aviona "Teodor Ruzvelt"

Iako je premijer Toni Bler svoju ovonedeljnu blic posetu Vašingtonu video kao priliku za učvršćivanje britanske pozicije američkog saveznika broj jedan, osećanje nelagodnosti među članovima britanske vlade je sve veće, navodi londonski dnevnik. Razlozi za zabrinutost su višestruki: njega pre svega izaziva strateško opredeljenje SAD da se talibanski otpor u Avganistanu slomi teškim bombardovanjem, ali i to što se Vašington sa saveznicima ne konsultuje o ratnim operacijama.

Osim toga, to je i briga zbog američkog zanemarivanja humanitarnog aspekta intervencije, a tu je i sve gora (vojno i diplomatski) situacija na Bliskom istoku. Vlada u Londonu je takođe odlučno protiv eventualnog proširivanja ratnih operacija i izvan avganistanskih granica, dok zalaganje nekih krugova u Pentagonu da se svim snagama udari i po Iraku kod ljudi iz Blerovog kabineta izaziva konsternaciju, tvrdi list.

Ipak, glavni uzrok podela između Britanije i SAD trenutno je u gledanju na izraelsko-palestinski komflikt. U Londonu se, naime, smatra da pipavost i neodlučnost koju Bušova administracija iskazuje kad god treba učiniti nešto za smirivanje bliskoistočne krize arapske nacije sve više udaljava od Zapada; a upravo se kooperativnost, ili barem uzdržanost tih zemalja smatra ključnim elementom čitave antiterorističke kampanje zapadnih saveznika.

Upravo ovaj problem bi eventualnim američkim udarom na Irak bio dramatično uvećan, smatraju u britanskoj vladi, pošto bi u tim napadima neminovno bilo mnogo civilnih žrtava, a lako je zamisliti i reagovanje arapskog i islamskog sveta na takav razvoj događaja.

U izveštaju "Gardijana" se, međutim, ništa ne kaže o dobro poznatoj okolnosti da britanski avioni - zajedno s američkim - već godinama ne samo kontrolišu zone zabranjenog leta na severu i jugu Iraka, već s Amerikancima (manje-više redovno) učestvuju i u bombardovanju iračkih pozicija. U tim napadima se, doduše, gađaju vojni objekti, a strada obično minimalan broj ljudi; ali, ako je već Blerova vlada toliko protiv nove američke avanture, onda možda ne bi bilo na odmet da zvanični London objasni svoju poziciju po kojoj je bombardovanje Iraka u jednoj varijanti prihvatljivo, a u drugoj nije.

V. M.