Da bismo razrešili misteriju ko naplaćuje parkiranje ispred restorana "Kalemegdanska terasa" na Kalemegdanu posle 20 sati, uputili smo se u Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture. Potražili smo odgovor na pitanje sa kojim preduzećem je u stvari sklopljen ugovor o korišćenju prostora najstarijeg dela Beograda za parkiralište.

- Beogradska tvrđava je bila uknjižena na grad Beograd do 1997. godine, kada je, posle pobede opozicije nacionalizovana zajedno sa nizom objekata u Beogradu. Prešla je u nadležnost Republike Srbije tako da se saglasnost za bilo kakve projekte dobija od Republičkog zavoda. Grad ne može da sklopi ugovor o naplati zakupnine ili iznajmljivanju. Parking na Kalemegdanu postoji od pre Drugog svetskog rata, i uvek se zvao Tvrđavski parking. Taj parking je u direktnoj nadležnosti "Parking servisa" koji je na intervenciju Zavoda 1995. godine proširio parkiralište za potrebe posetilaca. Gradski zavod ne zna ni za kakvu drugu stranu koja učestvuje u naplati parkiranja, a bez obzira na budućeg korisnika Beogradske tvrđave "Parking servis" će ostati nadležan za parking - saznajemo od Zorana Tucića, arheologa konzervatora Gradskog zavoda.

Problem "noćne naplate" od strane nepoznatih lica sa kojima rukovodioci "Parking servisa" ne mogu da izađu na kraj, iako javan, gurnut je u još dublju ilegalu. Osim utvrđene činjenice - da parking noću uglavnom koriste posetioci restorana "Kalemegdanska terasa".

		Crkve u Zoo vrtu Restoran nije jedina muka kalemegdanskih svetinja. Vuk Bojović, direktor Zoološkog vrta, imao je 1999. godine planove da proširi Zoo vrt. U zahtevu podnetom Izvršnom odboru Skupštine grada, na čijem je čelu tada bio Spasoje Krunić, tražio je prostor - od kazamata Vidin kapije do kapije Karla šestog, što bi sa svih strana okružilo crkvene objekte. Tadašnji sekretar za kulturu Grada Ljiljana Blagojević preporučila je IO Skupštine grada da zahtev o proširenju Zoo vrta odbije. - Da zahtev nije odbijen crkva Ružica i kapela Svete Petke bi se našle u okruženju koza i divljih svinja. To bi bio jedini zoološki vrt u svetu koji ima svoje crkve - kaže otac Radomir.

U vreme rešavanje pitanja ko i sa čijim nalogom naplaćuje parking na Kalemegdanu, restoran "Kalemegdanska terasa" se još jednom pojavio kao deo problema, ovoga puta vezano za jednu od najpoštovanijih svetinja u Beogradu - kapelu Svete Petke, na koju se restoran naslanja.

Nedavno je proslavljena slava kapele. Kao što je uobičajeno svake godine, kapelu je posetilo desetak hiljada vernika koji su po više sati proveli strpljivo čekajući u redu da bi se pomolili pred ikonom svetiteljke i uzeli izvorsku vodu koja se smatra svetom. Tom prilikom otac Radomir Popović, starešina kapele Svete Petke i crkve Ružice, pomenuo je novinaru "Glasa" problem sa restoranom "Kalemegdanska terasa".

Kako upozorava Gradski zavod za zaštitu zdravlja, izvorska voda koja se smatra svetom, često je zagađena i nije za piće, a uprava crkve smatra da postoji mogućnost da zagađenost potiče od kanalizacije restorana. Otac Radomir takođe zamera što je "otvoren noćni klub uz oltar crkve Ružice" uz napomenu da "to ni Šiptari ne bi radili".

- Hteo sam da se upoznam s vlasnicima restorana, da ljudski popričamo i pokušamo da se dogovorimo o boljem suživotu. Jedne noći sam i otišao u noćni klub. Niko od osoblja nije hteo da mi kaže ko su vlasnici, ali su me pitali da li znam ko sve kod njih dolazi?! Pokušao sam da saznam ko su vlasnici preko opštine, ali sam iz Starog grada obavešten da "u kompjuterskoj evidenciji predmeta nema podataka da je izdato odobrenje za objekat "Terasa na Kalemegdanu" niti je podnet zahtev za izdavanje istog". Oni su me uputili na Zavod za zaštitu spomenika kulture - kaže otac Radomir.

Uprava crkve Ružice i kapele Svete Petke obratila se i Gradskom zavodu, sa upozorenjem da se na spomen-kosturnici branilaca Beograda 1914-1918. godine, koji se nalazi u samom podnožju Jakšića kule i u neposrednoj blizini kapele Svete Petke, pojavila vlaga i voda od kako je otvoren ugostiteljski objekat "Kalemegdanska terasa".

Zavod je 23. avgusta ove godine takođe obavešten da "od kako je proradio restoran izvor Svete Petke je konstantno zagađen, da se ne spominje zvučno zagađenje koje dolazi iz istog objekta gde je noćni klub i živa i glasna muzika uz sami oltar crkve".

Iako je Zavodu za zaštitu spomenika kulture upućena molba da, u okviru svoje nadležnosti, zaštiti crkve u beogradskoj tvrđavi, nikakav odgovor nije stigao. Na intervenciju Radmile Hrustanović, gradonačelnice Beograda, kojoj se starešina Svete Petke i Ružice takođe obratio za pomoć, stiglo je preko Skupštine grada, objašnjenje iz Zavoda da su "uređenje i izgradnja novih objekta kompleksa restorana "Kalemegdanska terasa" u beogradskoj tvrđavi izvedeni na osnovu rešenja o merama tehničke zaštite Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture".

S. Majdak
Sutra: Kanalizaciona mreža (ne)zagađuje Svetu Petku