Kreditni aranžman između Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj i ŽTP "Beograd" u visini od 57 miliona evra, biće uložen u rekonstrukciju elektrolokomotiva, za nabavku mehanizacije, održavanje pruga, a racionisaće se i radna snaga na železnici - rekao je generalni direktor ŽTP-a "Beograd" Milan Marković, prilikom posete niškom železničkom čvoru. Najavljeno je potpisivanje ugovora za dobijanje novog kredita Evropske investicione banke, u visini od 65 miliona evra.

		Novi zakon o železnici Predlog novog zakona o železnici nalazi se u Skupštinskoj proceduri. Rađen je po normama EU i odvaja infrastrukturu od prevoza. Jedna od mogućnosti je da država preuzme brigu o infrastrukturi. To znači da će u slučaju dobijanja sertifikata i drugi prevoznik moći da organizuje saobraćaj na železnici. Naravno, država će, kao u svetu, sufinansirati lokalni saobraćaj.

Remont 60 lokomotiva 441 i 461 mogao bi da počne za tri meseca, posle međunarodnog konkursa pod nadzorom Evropske banke. Petnaest miliona je namenjeno za teške mašine za održavanje koloseka, 10 miliona za socijalne programe i sedam miliona za rezervne delove. Četvrti program bi trebalo da bude uložen u obnovu infrastrukture.

- U rekonstrukciju pruge od Niša do Dimitrovgrada uložiće 16 miliona evra. Obnoviće se kolosek, proširiti šest tunela za sve vrste vagona, rekonstruisati mostovi, obnoviće se Železnička stanica u Dimitrovgradu i u određen broj objekata uvesti struja kako bi ova pruga u daljem periodu mogla da bude nosilac transportnog saobraćaja iz Srbije prema Bugarskoj i Turskoj - rekao je Milan Marković.

Niški železnički čvor je obuhvaćen programima predstojeće donatorske konferencije. Od 1,3 milijarde evra deo će uložiti u obnovu prigradskog saobraćaja Niša.

Generalni direktor ŽTP-a posetio je i nišku Mašinsku industriju, MIN-Lokomotive i EI.

		Vozovi manje kasne Poslednjih šest meseci pod kontrolu su stavljene sve investicije i novac je ulagan samo u one projekte koji su namenjeni bezbednosti saobraćaja. Organizacionim merama uspeli smo da popravimo stanje na železnici. Broj otkazanih putničkih vozova manji je za 50 odsto, a teretnih za 15 odsto. Kašnjenje putničkih i teretnih vozova smanjeno je za 16, odnosno 30 odsto. Zadržavanje vozova u tranzitu umesto 54 sada je 20 sati. Ukupno učešće budžeta u ukupnim prihodima smanjeno je sa 75 na 65 odsto. Poboljšano je održavanje pruge i objekata na železnici.

D. Stojanović