NOVI SAD - U subotu uveče premijerno na sceni "Jovan Đorđević" Srpskog narodnog pozorišta, u 19.30 sati, muzika Borisa Kovača i balet "Don Huan" po delu Maksa Friša i Tirsa de Moline .

Zato, najpre o tome otkud Kovač u SNP-u u kojem nije bio poslednjih 12 godina?
- Mogli su da me pozovu samo moja stara prijateljica, balerina Olja Kovačević i neko ko je pao s Marsa poput Engleza Endrua Pitera Grinvuda (direktor Baleta SNP-a), koji nema veze s gradskim i umetničkim klanovima i intrigama.

		Ko je ko Koreograf "Don Huana" je Endru P. Grinvud koji ujedno igra Don Huana u jednoj fazi njegovog života, reditelj je Omar Abu el Rub, scenograf Aleksandar Veljanović a kostimograf Jasna Badnjarević. U glavnim ulogama: Milan Rus, Marko Vlalukin, Maja Grnja, Marija Đurčija, Dijana Kozarski, Oksana Storožuk, Dragan Vlalukin, Milan Lazić i Rastislav Varga.

Kako je Vas dirnula priča o Don Huanu?
- Tema je izuzetno zanimljiva i oduvek me privlačila, naročito razvoj fenomena zavođenja, priča o dve vrste zavođenja o kojima govori i Bodrijar u svojoj knjizi "O zavođenju": o autentičnom zavođenju koje je kreativno, u kojem postoji rizik da onaj koji zavodi bude i zaveden i, s druge strane, pornografskog zavođenja koje je jalovo, u kojem taj rizik ne postoji. Bodrijar kaže da će dominantna potrošačka civilizacija koju je Zapad kreirao, propasti jer u njoj nema autentičnog zavođenja, njome dominira pornografija. To je referentni okvir koji mi je "sinuo" kada je Grinvud rekao da će postaviti jednog netradicionalnog "Don Huana".

Nedavno ste imali koncerte u Japanu, trebalo je da svirate na Womexu u Roterdamu, kuda ćete dalje?
- U decembru će biti godina kako smo počeli promociju projekta "La Danca Apokaliptika Balkanika" (LaDaABa). Najpre smo imali sedam koncerata u Italiji, potom pet u Moskvi, bili smo na festivalima Siget i Medijavejv u Mađarskoj, Ring Ring u Beogradu, Interzon u Novom Sadu, Rajngau u Nemačkoj, Bulevar u Den Bošu/Holandija, u Japanu smo odsvirali četiri koncerta, a godinu ćemo zaokružiti nastupima na festivalima Alternativa u Pragu i na Alfred pisu u Oslu, u okviru proslave stogodišnjice Nobelove nagrade.

Izuzetno značajna tačka ove turneje trebalo je da bude najveći svetski sajam muzike-Womex i to ne samo zato što bismo za šest godina njegova postojanja bili prvi bend iz Jugoslavije, već prvenstveno zato što je trebalo da nas vide značajni promoteri, izdavači, menadžeri, agenti, novinari... koji bi dali nova krila ovom projektu. Uprkos uveravanjima da ćemo dobiti vize, nismo ih dobili o čemu smo obavešteni dan uoči nastupa! To što je holandsku vizu bez problema dobila delegacija SPS-a, a ne muzičari, samo govori o cinizmu političkog diskursa koji se povodi jedino vlastitim interesima.

		Knjiga sreće Kovač se više od dve decenije bavi muzikom (samouk je, osnivač čuvene "Ritual Nove"), filozofijom (apsolvirao filozofiju u Beogradu), pozorištem (napisao muziku za mnoge predstave, sa Ivanom Inđin osnovao Kamerno pozorište muzike Ogledalo), a ceo svoj vek sobom. U svom raju, u Bukovcu nadomak Novog Sada, u kojem je na "ti" sa Fruškom gorom, osmislio je više projekata među kojima su Akademija plemenitih veština i Institut za srećnog čoveka. O tome kaže: "U godinama prisilne profesionalne apstinencije mogao sam da se posvetim tim plemenitim uzaludnostima bavljenja sobom i drugima. Jedan od tih projekata je "Knjiga sreće" koja će uskoro biti objavljena. Uradio sam je s meni dragim, pre svega, mladim ljudima koji su govorili o svojim putevima ka sreći".

S. Miletić