[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Sreda, 7. novembar 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

GLAS istražuje

Ko je kriv što je u Srbiji 16.000 đaka osnovnih i srednjih škola probalo marihuanu, heroin, kokain, pije anidepresive s alkoholom (3)

"Lutkice" koje jedu decu

Policija privodi sve koje zatekne s drogom. Koja je količina za lične potrebe? Kazne nisu male, ali sudovi nemaju ujednačene kriterijume

Policija je nedavno u Obrenovcu zaustavila dva autobusa s đacima gimnazije koji su pošli na ekskurziju. Na zaprepašćenje nastavnika, kod jednog učenika policajci su pronašli heroin, a ostali đaci su se oslobađali "lutkica", kako zovu paketiće droge, bacajući ih. Pod je bio prekriven marihuanom i hašišom.

Samo nekoliko dana ranije, izbio je skandal u Dvanaestoj beogradskoj gimnaziji; tada su profesori odbili da na ekskurziju povedu tri učenika za koje su tvrdili da se drogiraju. Pobunili su se roditelji; nisu mogli da veruju da njihova deca nemaju veze s drogom. Međutim, kako "Glas" saznaje, kod ova tri mladića policija je pronašla 170 grama marihuane.

Ove dve priče ne bi bile interesantne da pare za toliko marihuane, "trave", nisu nekoliko dana pre ekskurzije sakupili svi učenici četvrtog tri, kako bi trojica otkrivenih kupila marihuanu, piće i narezali diskove. Svako je dao po 10 maraka.

Dve milijarde maraka za Beograd

Beograd ima oko 20.000 registrovanih narkomana. Njima dnevno treba pet kilograma heroina. A na ulici gram heroina košta 100 maraka. Znači 500 hiljada maraka dnevno. U 365 dana u godini dobija se neverovatna svota od milijardu i 800 miliona maraka. To je samo za Beograd. A šta je sa ostalim gradovima?

Čaj od maka

Beogradski preprodavci setili su se kako da doskoče policiji. Pošto u Vojvodini ima dosta njiva posejanih makom, sačekaju da se završe radovi pa otkupljuju čaure koje si neupotrebljive za industriju, prebacuju ih u Beograd, melju i prodaju deci kao čaj. Ako ih policija uhvati da piju čaj, nemoćna je, jer ne mogu da ustanove na licu mesta kakav je sadržaj tog čaja, kaže Bulatović.

Meri Džejn, "naj-devojka"

I ovaj "biznis" ima kodiran jezik. Heroin može biti dop, hors i žuto. Kvoter je 0,25 grama, polutka, lutka i lutkica su sinonimi za pola grama, mić je gram, petak ili petarda je pet grama, belo je kokain. Meri Džejn, vutra, trava, gras i grandža u prevodu označavaju marihuanu. Iza reči eks i ekser krije se LSD.

Kakva je preventiva u maloletničkoj narkomaniji?
- Od 1997. godine, kad smo primetili da se starosna struktura korisnika droge spušta na nivo osnovne škole, uspeli smo da se uklopimo u neku vrstu primarne prevencije, kaže za "Glas" Lambe Đorejlijevski, šef grupe u Odseku za droge SUP-a Beograda, zadužen za prevenciju.

Kako tvrdi Đorejlijevski, u dogovoru s ministarstvom prosvete, počeli su da obrazuju nastavnike beogradskih osnovnih i srednjih škola. Istovremeno, radili su i s roditeljima. Zapravo, roditelji su, kaže Đorejlijevski, glavna ciljna grupa.

- Na organizovanim skupovima, koji se rade po pozivu škole, radimo "policijsku" edukaciju. Pod tim se podrazumeva pokazivanje roditeljima uzoraka droge koja se prodaje na ulici, kako izgledaju paketići u kojima se prodaje droga, kako se konzumira, pokazujemo im pribor koji koriste narkomani. Takođe im objašnjavamo kako izgleda osoba pod dejstvom droge, žargon i ostalo kako bi mogli da prepoznaju simptome na vreme.

Prema njegovi rečima, praksa je pokazala da deca počinju da koriste drogu često zbog problema u kući, ali i da ne bi ispala kukavice u društvu. Policija privodi svakoga kod koga pronađe i najmanju količinu droge. Većina njih najpre tvrdi da im je za lične potrebe, ali to ne prolazi kod policije.

- Narkomaniju naše društvo tretira kao bolest zavisnosti, ali ne utvrđujemo mi bolest, to rade lekari. Mi pokušavao da sprečimo prodaju i korišćenje, pa nas ne zanima da li je neko konzument ili nije. Ukoliko pronađemo drogu kod nekog, mi ga privodimo, podnosimo prijavu tužilaštvu, a ono pokreće postupak. Da li će se diler ili narkoman naći na slobodi, odlučuje sud - ističe Đorejlijevski.

Unosnije od oružja

Proizvodnja i prodaja droge jedan je od najunosnijih poslova na svetu. Lako je shvatiti zašto: u proizvodnji narkotika, u proseku, na jedan uloženi dolar dobija se 10, dok u proizvodnji oružja, još jednog crnog biznisa, na uloženi dolar zaradi se "samo" pet. Sve to narko dilerima garantuje unosan biznis ljudskim životima.
U Jugoslaviji, po ekspertu za drogu dr Radovanu Joviću, učestvuje oko 400.000 krijumčara, narko dilera i članova poznatih narko mafija.

Porodica fabrikuje ovisnike

Marta Mratinković, klinički psiholog, tvrdi da ovisnost nije društveni problem.
- Svaka vrsta zavisnosti ima veze s porodicom. Kod svih drugih vrsta zavisnosti porodica se uključuje u program izlečenja, ovde se ne proziva. Kod alkoholičara cela porodica dolazi na terapiju. Narkoman ili alkoholičar samo su signal da u porodici nešto nije u redu. Društvo ili škola u čijim klozetima deca mogu da kupe svaku vrstu opijata, samo gase požare koje pale nesređene porodične situacije i dobro skrivane porodične tajne - upozorava Mratinković i zaključuje: - Na osnovu dugogodišnjeg rada s decom narkomanima i njihovim roditeljima - primenjujem isključivo grupni metod lečenja, poznat kao "poredak ljubavi"- tvrdim da porodica stvara narkomana.

Kontrolišite decu

- Apelujem na roditelje da obrate pažnju na ponašanje dece. Ako su uznemirena, ako su dekoncentrisana, ako se neki novi prijatelji, čudnog ponašanja, motaju oko kuće, ako se u đačkoj torbi pojave šarene sličice, vreme je da se probudite i shvatite da je vaše dete krenulo putem droge - moli mame i tate Milena Ivić-Drecun, zamenik republičkog javnog tužioca. Ona se zalaže za najstrože kazne i izmenu Krivičnog zakona.
- Tražim da se prodaja droge tretira kao posebno krivično delo. Ali, ovo što ja radim sledi u poslednji čas za dete - na roditeljima je da paze da do toga ne dođe - kaže Ivić-Drecun.

- Naša služba nema problema sa saradnjom. Javljaju nam se roditelji i traže pomoć. Prioritet nam je da sprečimo da droga uđe u osnovne i srednje škole, da se najmlađi ne bi sreli s ovim opakim porokom - naglasio je Đorejlijevski.

I pravosuđe doprinosi riziku da deca upadnu u klopku privlačnosti drogiranja.

- Kazne predviđene zakonom nisu male, problem je neujednačena kaznena politika suda. To je naročito izraženo kad je u pitanju pritvor - kaže za "Glas" advokat Momčilo Bulatović.

Po zakonu, drogiranje nije kažnjivo. Kad policija uhvati na delu osobu koja koristi drogu, privodi je sudiji za prekršaje zbog remećenja javnog reda i mira. Problem posedovanja droge, odnosno, kako je u javnosti poznatije, za lične potrebe, posebna je priča. Presuda zavisi od sudijske provere, jer kod nas nema sudske prakse, medicina nije dala parametar kojim bi se odredila količina potrebna za ličnu upotrebu, ističe Bulatović i pojašnjava da je najlakše za sud kad policija uhapsi prodavca i kupca. I tada postoje različite presude u zavisnosti od količine droge, ali i zbog nekih čudnih sudskih odluka. Tako ima dokumentovanih primera da je čovek zbog dva grama osuđen na tri godine zatvora, a drugi, kod koga je pronađeno skoro dva kilograma narkotika, dobio je manju kaznu i nije bio u pritvoru.

- Država je problem narkomanije potisnula sasvim i niko to ne pominje. Za efikasnu borbu protiv narkomanije potrebna je šira akcija, od predškolskih ustanova pa do srednjih škola. Ali, to je veoma skup proces, a država nema para - ističe Bulatović.

Imamo veoma čudnu situaciju, govori advokat: policija slavi kad uhvati nekog sa 150 grama marihuane, a količine heroina koje uđu u našu zemlju su frapantne. Droga ima uhodane kanale, kopnom, vazduhom i morem, kontroliše ih država, a rezultati su mali. Kazne koje sudije izriču su blage, ali mislim da su i sudije svesne da u 90 odsto slučajeva pred sobom nemaju prave krivce - navodi Bulatović.

J. P. ZARIĆ

SUTRA: DANAS "PROBATOR", SUTRA UBICA


vesti po rubrikama

^tema

16:25h

"Glas" saznaje: Kakva je sudbina osuđenih na smrt po ukidanju ove kazne

16:40h

"Glas" istražuje: Ko je kriv što je u Srbiji 16.000 đaka osnovnih i srednjih škola probalo marihuanu, heroin, kokain ... (3)

   


FastCounter by LinkExchange