GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Ogorčenje

Srbi ostali kratkih rukava

Povodom preporuke savezne i srpske vlade da Srbi izađu na kosovske izbore više je nego jasno da su jugoslovenske i srpske vlasti pod pritiskom američke administracije pozvale Srbe sa Kosova i Metohije da izađu na izbore koji se održavaju 17. novembra. Preporučile su im da "izaberu manje zlo". Našoj, pa i svetskoj javnosti, dobro je poznato u kakvom se položaju nalaze Srbi na Kosovu i Metohiji posle potpisivanja kapitulacije u Kumanovu, Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i zaposedanja pokrajine od strane Kfora.

Diskriminacija prema Srbima i nealbanskim manjinama i dalje se bezočno sprovodi. Kosovo je na najboljem putu da postane glavni faktor nestabilnosti Evrope. Zastrašujuća je činjenica da danas 80 odsto šverca heroina ide preko Kosova, odakle se još uspešno izvozi terorizam i zaslepljeni islamski fundamentalizam. Zna se da je pod okriljem okupacionih snaga srušeno 130 srpskih pravoslavnih hramova (stotinu na Kosovu i Metohiji, a trideset u Makedoniji), a da su za to vreme nikle desetine novih džamija!

Sve se to zna i još mnogo toga. Međutim, najviše me je ogorčila činjenica da se ovom "preporukom" uistinu nastavlja sa politikom popuštanja, uzmicanja pred i najmanjom ucenom kojoj su bila, i danas bivaju, izložena srpska rukovodstva. Od raspada druge Jugoslavije pa do danas, po nekom fatalističkom konceptu poimanja stvarnosti, najpre bivši režim Slobodana Miloševića, sad i ovaj, neprestano uzmiče sve nadajući se da će svojom pomirljivošću umilostiviti SAD. U toj neprestanoj "trampi" uvek su ostajali kratkih rukava, to jest bili izigrani kao najveće naivčine. Za ustupke koje su činili SAD ništa za uzvrat nisu dobili.

Samo i jedino uzvraćalo im se uvek novim zlom za Srbe, zlom koje iz godine u godinu nikako nije postajalo "manje zlo", pa je tako eto i danas. Aktuelnu politiku ustupaka na štetu Srba ne može opravdati ni zaludna uspavanka, prema kojoj "imidž Jugoslavije u svetu je neosporno poboljšan", kako tvrde srpskoj politici nedorasle osobe, koje zarad sebeljublja i dokazanog podlaštva sve opravdavaju konstatacijom "naša demokratija je mlada", "najmlađa u Evropi". Ja im poručujem: prestanite da ovaj narod zavodite za Goleš planinu! Srpsko shvatanje narodne vlasti je među najukorenjenijim u Evropi, to je ono koje proizlazi iz žičke besede o "Pravoj veri" našega duhovnog oca Svetog Save.

Znači, mekušnim pristalicama "manjeg zla" mora se suprotstaviti muževnim geslom zasnovanom na veri u život, na svetom pravu protivljenja zlu. Nije srpski stalno pozivati Srbe da izaberu "manje zlo". To "manje zlo" prognalo ih je iz Hrvatske, Makedonije, iz Bosne i Hercegovine, zbog takve podaničke politike najhrabriji jedva opstaju na Kosovu i Metohiji, na svojim vekovnim ognjištima; a kako stvari stoje, Srbi mogu biti prognani iz Crne Gore, Raške oblasti i iz Vojvodine. Sa politikom žrtvovanja Srba i njihove dedovine mora se prekinuti. To neće, razume se, učiniti "međunarodna zajednica", tu odlučnost moraju ispoljiti oni Srbi koji još imaju sećanje na to ko su i šta su, šta ih je stvorilo, oni koji znaju koliko je skupa srpska sloboda.

Po mome mišljenju, a po pitanju izbora na Kosovu i Metohiji zakazanih za 17. novembar, mora se biti svestan odgovornosti i kazati: Srbima nije moguće izaći na izbore budući da "međunarodna zajednica" nastavlja sa politikom nejednakog aršina. Ona je okupirala Kosovo i Metohiju u ime Prava čoveka, Demokratije i uspostavljanja mira u regionu. Rezultati te "mirovne misije" su još suprotni proklamovanim načelima i ciljevima. Dokle se ne ispuni član devet Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, ne može se očekivati od Srba da počnu sa ispunjavanjem člana deset, onoga u kome se govori o izborima.

NJEGOVO KRALJEVSKO VISOČANSTVO
KNEZ ALEKSANDAR (PAVLE) KARAĐORĐEVIĆ,
PARIZ


Uzaludno vajkanje

Nedavno se putem radio-televizije razvila javna diskusija o upotrebi droga među školskom decom, pa i među osnovcima. Ukazuje se na roditelje i njihovu brigu, što mnogo ne odgovara istini. Doduše, roditeljska briga mora da bude, ali samo dok školska deca ne počnu da odlaze na mnogobrojne ekskurzije. Onda briga prelazi na njihove vaspitače: učitelje, nastavnike i profesore, ali pod uslovom da su i oni besprekorni. A zna se da tako nije i upotreba droga odgovara i nekim vaspitačima.

Dakle, nemoral je zahvatio našu omladinu, odnosno školsku decu i to od najranije mladosti. Zato je i uzaludno vajkanje, jer i to zlo treba iskoreniti, najpre odozgo i među školskim vaspitačima. Roditelji ne znaju šta se na ekskurzijama sve radi, a niti da su svi njihovi vaspitači pribrani i moralni čistunci.

JOVAN JOVANOVIĆ, KNJAŽEVAC


Poređenje

Karići kao Rotšildi

Verovali ili ne Kompanija "Braća Karić" iz Peći osnovana je kada i (kasnije) čuveni bankarsko-industrijski magnat porodice Rotšild, tačnije 1763. godine ili stotinak godina pre pojave Rokfelera. To proizlazi iz teksta u "Politici" za 1. i 2. januara 1998. godine tj. oglasa koji (skraćeno) glasi:

Povodom 235 godišnjice od osnivanja kompanije "Braće Karić" upravni odbor fondacije BK raspisuje konkurs za nagrade "Braće Karić" za 1997. godinu za oblasti: itd.

Druga polovina 18. veka na Zapadu karakteristična je kao doba ranog kapitalizma, a za nas na Balkanu to je bilo tzv. tursko vreme, kada kapitalizma još nismo ni "omirisali". Osnivač Kompanije BK moguće da je bio čukun deda braće Karić, npr. Janićije 1, ali je sigurno da on nije poslovao sa Rotšildima iz Frankfurta. Ovo stoga što ili nisu imali šta da razmenjuju ili su i tada bile uvedene sankcije i to: turske prema Zapadu zbog (davno završenih) krstaških ratova, a možda i Zapada prema Turskoj u cilju sprečavanja prodora islama na Zapad ( stigli do Beča).

No, šala na stranu. O Kompaniji BK još će se mnogo čuti, pa i pohvale u meri u kojoj to zaslužuje, a svakako ih zaslužuje. Ali pre toga još nekoliko napomena. Čak da su sve generacije Karića poslovno opstale i uvećavale svoj imetak još pod Turcima, pa pod Obrenovićima i Karađorđevićima, danas ne bi imali kapital koji imaju, jer bi im novi režim iz 1945. godine to nacionalizovao, a kasnije i sovjetskom modelu socijalizma niko se nije obogatio. Nema sumnje da su Karići svoj imetak stekli u poslednjih 10 -15 godina koristeći pri tome svoju vrednoću, menadžerske sposobnosti i svojevrsnu snalažljivost u vrlo specifičnim okolnostima u Jugoslaviji, s tim što je (naj) veći deo svog poslovanja ova kompanija ostvarivala van SRJ, posebno u zemljama bivšeg SSSR-a.

Nema velikih tajni. I državni organi i Karići, kao i njima slični, uspešni biznismeni, znaju, gde je, kako i koliko stečena tzv. ekstra zarada, mada će neki verovatno izbeći dodatno oporezivanje. Predsednik Kompanije BK, gospodin B. Karić, ipak je shvatio da neće uplašiti ni poreske organe ni strane investitore. Platiće ono što duguje po zakonu, verovatno na rate što je u redu, i nastaviti da posluje, naravno uz podršku države, u normalnijim, tržišnim uslovima pa neće biti ni ekstra profita ni ekstra poreza.

Sada nam je potrebno još mnogo velikih, srednjih i malih Karića da bismo povećali zaposlenost i standard građana. Zato je za pohvalu (ne samo) "poreska trojka" Dinkić, Đelić, Radović koja ne "juri veštice", već smišljeno i bez nervoze sprovodi zakon prema svima pa i prema Kompaniji "Braća Karić", kojoj želim da plati ono što duguje i nastavi sa još uspešnijim poslovanjem u Jugoslaviji i svetu.

ALEKSANDAR ŽIKIĆ, BEOGRAD


Reagovanje

Prednost grejanja na ugalj i drva

"Plaćamo uslugu, a ne porez", "Glas", 1. novembar 2001

U pismu pod naslovom "Plaćamo uslugu a ne porez" objavljenom u ovoj rubrici, 1. novembra 2001. godine, gospodin Nikola Radulović je izneo niz primedbi kojima osporava opravdanost najavljenog poskupljena grejanja iz beogradskih toplana. Sa ovim se slažu svi, ili barem ogromna većina korisnika usluga Beogradskih toplana. Ako i treba da poskupi, neka poskupljenje padne na teret beogradskog budžeta, jer, ova usluga, takva kakva je, ne vredi ni ovoliko koliko košta sada. U stanovima hladno, moraju da se nose čak i džemperi, a prozori ne mogu ceo dan da budu otvoreni.

A još kada se desi da noćne temperature budu izuzetno niske, pa se stanovi greju i tokom cele noći, patnje korisnika ovih usluga traju celih 24 sata dnevno.

Mislim da su u pravu i da budžet grada Beograda treba da snosi ne samo, kao dosad, razliku do "tamo neke" ekonomske cene, već celokupni trošak grejanja građana Beograda, čiji su stanovi priključeni na sistem Beogradskih toplana. I mislim, dalje, da ni to ne bi bilo dovoljna nadoknada za sve njihove patnje i neljudske uslove pod kojima provode zimu. Bilo bi najpravičnije da gradska vlada uvede porez koji bi plaćali svi građani Beograda sa privilegovanim grejanjem: na struju, gas, ugalj, drva, lož ulje, duvanje u dlanove, itd. Pa da se tako prikupljena sredstva isplaćuju građanima Beograda koje greju gradske toplane, a na ime nadoknade za patnje koje, neprekidno, traju već decenijama.

Jer, ogromna je privilegija plaćati kubik drva samo 60 maraka, tonu uglja samo 150 maraka, pa za grejanje stambenog prostora od 60 metara kvadratnih tokom cele grejne sezone platiti tričavih 600 maraka za 10 kubika drva, ili 600 - 750 maraka za 4-5 tona uglja, ili 8.000 dinara, mesečno, za grejanje na struju ili gas. A kakve tek prednosti, pored niske cene, imaju ovakve vrste grejanja. Održavaju kondiciju celoj porodici što je od neizmernog značaja za opšte zdravstveno stanje. Šta ima bolje za održavanje kondicije od cepanja drva, tegljenja drva i uglja iz podruma i dvorišta do peći, loženje i čišćenje peći, iznošenje pepela do kontejnera, itd.

To je naročito korisno za mlade naraštaje, uglavnom osnovce i srednjoškolce, koji se, dok su im roditelji na poslu, uče veštinama svojih pradedova i čukundedova i tako, u potpunosti, shvataju kako se živelo pre 100 i više godina. Ovo sigurno ne bi naučili da uludo utroše to vreme sedeći pred kompjuterom. A usput se nauče i da budu oprezni. Da ih gasovi iz peći ne zateknu na spavanju. Kako je opreznost majka mudrosti, vrlo brzo postaju pravi mudraci. Isto važi i za bake i deke. Nema boljeg leka za reumu, artritis ili bolesnu kičmu od nekoliko silazaka dnevno u podrum ili u dvorište i upražnjavanja svih drugih, napred već pomenutih disciplina.

Ne sme se zaboraviti na disciplinu "piškenje leda" u, obično, nezagrejanim toaletima ili kupatilima. Ovo je prava garancija za čelično zdravlje, jer, poznato je, hladnoća "ubija" viruse.

E pa kad se sve ovo ima u vidu, nema više mesta nikakvom premišljanju. Oporezovati ovakve privilegije, luksuz i udobnost, nego šta. I to brzo, da privilegovani ne počnu da razmišljaju i postavljaju sebi i nadležnima u gradu i Republici Srbiji glupa pitanja o nepostojećim kriterijumima za dotiranje privatnih troškova građana Beograd (grejanje, održavanje zgrada, itd.) iz gradskog budžeta, o vraćanju sredstava izdvajanih za stambenu izgradnju onima koji stan nisu dobili, o besplatnom priključku na sistem gradskih toplana, o principu jednakosti građana, o 5. oktobru 2000. godine, o tržišnim uslovima u koje su se kleli....

JOVANKA KLIPIĆ,
BEOGRAD