Na beogradskom Medicinskom fakultetu, elitnoj školi utemeljenoj na francuskim uzorima pre osam decenija, odlučili su da podvuku crtu i krenu drugačijim akademskim putem. Valja se vratiti nekadašnji ugled koji je godinama, decenijama krnji.

Zato je bizarna vest da se u petu godinu neće upisati nijedan student medicine u Beogradu ukoliko ne bude smanjen uslov za upis pukla kao grom iz vedra neba. Tim pre što je oduvek bio MF po mnogo čemu drugačija akademska institucija - uvek je upisivao najbolje maturante, a pri tome je dugo važio za jedan od najelitnijih fakulteta u prestonici.

Kako je uopšte došlo do toga da su studenti iz godine u godinu postajali neefikasniji u polaganju ispita, a uspešniji u snižavanju kriterijuma za upis, pa je prosek studiranja produžen sa 7,7 na 8,9 godina?

- Univerziteti i fakulteti, pa i Medicinski fakultet, korišćeni su generalno kao vrsta društvenog amortizera za apsorbovanje mladih koji su završili srednju školu, a nisu mogli da nađu zaposlenje, što znači da je bitno povećana kvota upisa iznad kapaciteta koji Fakultet ima. Pod normalnim okolnostima, Medicinski fakultet je upisivao oko 500 brucoša, ali je bilo rokova kad je indeks dobijalo 800, 900, pa i 1.200 brucoša - kaže akademik Bogdan Đuričić, šef Katedre za biohemiju na Medicinskom fakultetu i prorektor BU.

		Što dobiješ na roku, izgubiš na godini Za jedno mesto na MF ove godine konkurisala su tri kandidata, mahom odličnih đaka i "vukovaca". Da velika konkurencija i upisno rešeto nisu uvek pravi pokazatelj kvaliteta, vidi se i iz ovogodišnje ispitne računice - od 5.128 akademaca koji se školuju o državnom trošku svega 227 je ispunilo statutarni uslov za upis od druge do šeste godine! Da nije bilo razblaživanja kriterijuma, u drugu godinu bi se upisalo samo 147 akademaca, u treću 70, u četvrtu sedam, u petu nijedan, a u završnu godinu studija stigla bi tek tri studenta. Svakog ispitnog roka u Studentsku službu MF stigne između 14 i 15 hiljada ispitnih prijava, tek 50 odsto studenata usudi se da izađe na "megdan" profesoru, a pozitivnu ocenu u indeksu dobije jedva jedna petina studenata. Prema podacima Studentske unije Srbije, studenti svih fakulteta koji narednu godinu upišu sa dva ispita manje u odnosu na statutarni uslov u 90 odsto slučajeva ponove godinu koju su upisali "na mišiće" i blagonaklono popuštanje fakultetske uprave..

Dr Dragan Vučović, šef Katedre urgentne medicine, još je precizniji u objašnjenju uzroka - ono što se događa na svim fakultetima, pa i na Medicinskom jeste, ocenjuje, posledica dugogodišnjeg propadanja studija na Beogradskom univerzitetu. Studenti po pola semestra nisu imali nastavu zbog demonstracija, rata, a da se ne bi bunili za vreme Miloševića, bila im je iz političkih razloga dopuštena velika sloboda - da upisuju četvrtu i petu godinu bez polaganja ispita iz druge!

- A medicina je veoma logična nauka, nije "biflatorska" i ne može se učiti na "zadnjici", kako to neki misle. Pa ni diferencijali se ne mogu učiti bez tablice množenja! Ove godine je Medicinski fakultet pokušao da dovede u red sve što je propušteno, ali decenija propadanja, uništavanja i dovođenja raznog sveta na Fakultet, zahvaljujući Šešeljevom i Bojićevom Zakonu o univerzitetu, urušavanju kriterijuma - nikako ne može da se promeni preko noći - upozorava prof. Vučović.

Prenošenje društvene klime u aule univerziteta samo je jedan od razloga za malo studenata, koliko ih je došlo do završnih godina, smatra prof. Đuričić. Među uzrocima je i nedostatak osećaja da postoji obaveza ispunjavanja obaveza i činjenica da odličan uspeh iz srednje škole ili bodovi sa prijemnog nisu uvek bili pokriveni pravim znanjem.

- Kad Ministarstvo prosvete stalno spušta "crtu" iz razloga koje sam pomenuo, a uporni nauče napamet 1.200 pitanja za prijemni, rezultat su manje kvalitetni studenti. Pri tom i drugačiji režim slobode studija ne čini naročito dobitnu kombinaciju. A mora se priznati da postoji i značajno opterećenje studenata nizom dodatnih znanja. Postoji eksplozija znanja, vrlo malo se izbacuje iz programa, klasično znanje ostaje, a u isti "paket" trpamo i nova znanja. I tako opterećujemo studente - obrazlaže dr Đuričić.

Kad se čulo da su na medicini dati najliberalniji uslovi upisa i običan svet i učeni ljudi su odmah pitali kako neko kasnije može biti dobar lekar, ako "na preskoke" polaže ispite, sluša, na primer, predmete iz treće, a nije dao anatomiju iz prve? Kako li će oni da leče ljude?

- Toliko baš liberalni nismo; niko ne može da upiše treću godinu studija ako nije položio sve iz druge... Ključni problem cele ove priče je ipak u tome što studenti koji nisu položili ispite odlaze na sledeću godinu i slušaju nešto što verovatno ne razumeju, a u međuvremenu zaborave ono što su naučili, i tako se muče i oni i mi, jer nisu dovoljno mentalno angažovani na predavanjima i vežbama pošto razmišljaju o nepoloženim ispitima. Mi smo studentima uporno ponavljali upravo to, da im odobravanjem i skidanjem uslova činimo medveđu uslugu jer oni na taj način samo odlažu problem - objašnjava dr Đuričić.

Po nekim evidencijama, u Srbiji ima oko 6.000 lekara koji zvanično nisu nigde zaposleni. A na pet medicinskih fakulteta, koliko ih ima u državi, ove godine je upisano više od 1000 brucoša, doduše, znatno manje nego u prethodnom periodu. No, i to je slaba uteha jer, prema oceni njihovih predavača, polovina se sasvim sigurno neće zaposliti kao lekari u ovoj zemlji. Možda u nekoj drugoj hoće, ili će završiti kao konobari, prodavci u buticima ili biznismeni...

Prema podacima Zavoda za tržište rada, u Beogradu je evidentirano 1.510 nezaposlenih lekara, od toga 670 nikad nije imalo posao u struci. Oni koji poznaju u prste upisne i ostale "medicinske" teme tvrde da neko vreme nijedan maturant ne bi trebalo da dobije indeks bilo kog medicinskog fakulteta u Srbiji jer se samo tako u korenu može saseći hiperinflacija diplomaca sa doktorskom diplomom.

Vera Alikadić, Zavod za tržište rada, upozorava da mnogi diplomirani lekari radije sede kod kuće umesto da rade u domovima zdravlja. Tvrdnju potkrepljuje i dokazima: koliko sutra može da se zaposli najmanje 50 lekara - u Pančevu, Opovu, Obrenovcu, Beloj Crkvi, Osečini... Doktore traže i privatnici, humanitarne organizacije... Ali, čak se i tu bira.

Dr Ruben Han, šef katedre za nastavu na engleskom jeziku, izričito kaže da sadašnja uprava samo pokušava da vadi tuđe kestenje iz vatre, a uzroci su na drugom mestu i u drugom, prošlom, vremenu. Mnoga pitanja koja se sada otvaraju pre bi trebalo postaviti prethodnom rukovodstvu. Na primer, treba ih pitati zašto MF poslednjih deset godina nije primao najkvalitetnije maturante, kako je moglo da se dogodi da se kupuju indeksi i prodaju ispiti i da se pri tom pominju iznosi od 5.000 ili 10.000 dem za upis ili od 3.000 do 5.000 maraka za ispit...

- Država je ta koja treba da kaže da li nam, pored toliko nezaposlenih lekara, treba pet medicinskih fakulteta u zemlji, kakvu nastavu hoće i koliko lekara želi, a mi smo samo puki izvršioci. Ako kaže treba nam 500 lekara, to znači da je zemlji dovoljan jedan Medicinski fakultet, a ne pet, i tada bi trebalo reći ostalima: nema upisa, za 10 godina ćete odumreti - priča dr Han, uz napomenu da su Medicinskom fakultetu potrebni samo najbolji đaci i studenti. Oni koji će kasnije, kao lekari, znati da leče ljude. To je, veruje, državni interes, a sve ostalo je demagoška priča u kojoj može da se dogodi da diplomci ne umeju da prepoznaju bolest ili ako umeju - ne znaju da je leče.

A ova situacija se, po dr Hanu, leči i iskrenim priznavanjem da i u zdravstvu postoji višak radne snage - kao što postoji i u kragujevačkoj "Zastavi", na primer. To priznanje izostaje jer i medicinari pristaju na lažnu socijalu. A posledica je i hiperprodukcija lekara, koja vodi u devalvaciju znanja pošto časovi često prerastaju u mitinge umesto u seminare.

Pa, lako su to na Medicinskom fakultetu odlučili da podvuku "crtu" i krenu drugačijim akademskim putem, ne bi li vratili stari ugled? Odgovor se traži na nekoliko planova. Oformljena je Komisija za reformu koja će tokom naredne godine da pripremi izmene programa za prvi i drugi semestar. Ukoliko sve bude išlo kako treba, te promene će se primenjivati od školske 2002-2003, a potom će se svake sledeće jeseni reformisati naredna školska godina.

Model francuske škole danas treba kombinovati najboljim programima iz nemačke i engleske medicinsko-fakultetske prakse. Pripremljen je i predlog da se pooštri kriterijum upisa u narednu godinu, sa kojim su studenti potpuno saglasni.

Ipak, kako će zaista izgledati Medicinski i ostali fakulteti u budućnosti, zavisiće pre svega od paragrafa novog Zakona o univerzitetu, koji se još, gotovo neobjašnjivo, "krčka" u akademskom i parlamentarnom međuprostoru.

OLGA NIKOLIĆ