Pop Sreten Radosavljević otkupio je od Turaka još 1818. godine vodenicu u selu Markova Crkva. Devet generacija Sretenovića (uzeli prezime po slavnom pretku) čuvali su staro zdanje i sačuvali. Danas je Sretenovića vodenica jedna od poslednjih u ovom kraju i uopšte u Srbiji. I dan danas, skoro dva veka kasnije vodenica melje žito i predstavlja pravu atrakciju za retke namernike.

Braća Sretenovići naumili da na ovom mestu načine i zavičajni muzej, pa su u vodenici sakupili mnoštvo starih upotrebnih predmeta - drvenih kašika, kantara okaša, zastruga, najrazličitijih posuda, alatki...

- Ovde je vreme stalo. Ništa nismo dirali, sve je kako je i bilo. Ono što smo morali da popravljamo i održavamo činili smo kako je nekad rađeno. U celoj vodenici nema nijednog jedinog eksera. Sve je autentično - priča Dragiša Sretenović, penzionisani poljoprivredni inženjer koji se posle direktorske karijere vratio na očevinu da sa bratom Milanom sačuva spomen o nekim davnim, srećnijim vremenima. Reka Toplica i danas, kao i pre dva veka, okreće vodeničarke lopatice, a Dragiša pripoveda stare priče o ovom mestu pa tako kaže da je Jevrem, brat Miloša Obrenovića, njegovom pretku pomogao da od Turaka otkupi i okolne posede.

- Imamo i originalnu tapiju na arapskom u kojoj se kaže da je vodenica kupljena od lokalnog turskog velikaša. Želja nam je velika da sve ovo sačuvamo za neke buduće generacije, da od ovoga načinimo muzej i turističku atrakciju - pojašnjava naš domaćin. Koristi priliku da apeluje na nadležne ne bi li im pomogli u ovom naumu.

Mnogi danas izdaleka donose žito u Sretenovića vodenicu. Kažu da su hleb i kačamak slađi kad je brašno samleveno u vodenici...