LONDON (Tanjug) - Britanski "Indipendent" objavio je dva članka u kojima ukazuje na greške u vođenju kampanje protiv talibana i Al Kaide u Avganistanu.

Uvodničar lista kaže da je uvođenje teških bombardera tipa B-52 koji su izveli takozvano "tepih bombardovanje" greška jer već i sam taj izraz podseća na pogrešnu odluku da se bombarduje sever Vijetnama. Autor kaže da ovonedeljno bombardovanje nije na istom nivou kao bombardovanje Drezdena za vreme Drugog svetskog rata ili Vijetnama šezdesetih godina, ali ipak označava pojačavanje vazdušnog rata, a dovešće i do intenzivnijeg protivljenja bombardovanju.

"Sve manje šanse za pravdu" Amerika mora da preispita svoje postupke, piše uvodničar londonskog "Gardijana" komentarišući "tepih bombardovanje" u Avganistanu. "Tepih bombardovanje talibanskih odbrambenih položaja može da bude logična progresija iz perspektive Pentagona," kaže autor teksta, ali dodaje da su teški bombarderi tipa B-52 poslali simboličnu poruku celom svetu da je to simptom nedostatka definisane politike i pogrešnog planiranja. "Gardijan" kaže da je svet već video takvo bombardovanje u Vijetnamu, Kambodži i Iraku i ono nije imalo pozitivan ishod; uvodničar ocenjuje da je utisak kako američki predsednik Džordž Buš nema jasnu ideju ni o krajnjim ciljevima, ni o načinu za ostvarivanje tih ciljeva. "Sa svakom nenavođenom bombom, sa svakom navođenom raketom koja udari na pogrešno mesto, sa svakim osakaćenim detetom i sve jačim pokličima talibanskog inata, vojna kampanja u Avganistanu postaje sve više prepreka za pravdu u najširem smislu, a sve manje legitimni deo rešenja," kaže "Gardijan".

"Indipendent" kaže da je, bez obzira na sve vojne razloge za tepih bombardovanje talibanskih linija, najnovija taktika verovatno rezultat nestrpljenja zbog nedostatka vidljivih rezultata. "Vlade SAD i Britanije pokazuju istu nestrpljivost kao i mediji u ovim zemljama", kaže autor teksta.

Dnevnik ocenjuje da uvođenje teških bombardera i "tepih bombardovanja" može samo da donese štetu kampanji protiv Al Kaide u diplomatskom i propagandnom smislu. "Vojno nestrpljenje zbog nedostatka rezultata preciznog bombardovanja i približavanje zime ne smeju da dovedu do slabljenja koalicije," kaže uvodničar.

U komentaru za "Indipendent" američki istoričar Artur Šlezinger ocenjuje da u Americi preovladava osećaj straha, ali ne i panike ili beznađa zbog kampanje u Avganistanu, slučajeva namerne zaraze antraksom, ali i oko ocena sposobnosti administracije i dodaje da nema nedostatka sloge oko ciljeva kampanje - kažnjavanja Osame bin Ladena i zaustavljanje terorizma. Šlezinger kaže da je strah uzrokovan osećanjem lične ranjivosti koji nije ranije bio prisutan kod Amerikanaca jer je dosad neprijatelj uvek bio vidljiv. "Danas je neprijatelj u senci i pretvara najrasprostranjenije stvari, kao što su avioni i pisma, u grozno oružje čija su meta obični ljudi," smatra on.

Šlezinger kaže da bi vojni komandanti morali da se prisete Vijetnama, gde je bačeno više američkih bombi nego tokom celog Drugog svetskog rata, a vijetnamska vojska nije zaustavljena. "Vijetnam je morao da bude podsetnik našim generalima da bombardovanja ima samo ograničeni efekat kod decentralizovanih, nerazvijenih ruralnih društava", kaže on i dodaje da je bombardovanje privlačno svakoj američkoj administraciji jer smanjuje mogućnost američkih gubitaka. "Ali, bombe ubijaju i civile, a smrt civila mobiliše probinladenovske snage širom muslimanskog sveta. Ono što još nismo naučili jeste kako da se borimo protiv terorizma, a da pri tom ne stvorimo novi terorizam," kaže američki istoričar.