Labavija globalizacija kroz loše regulisane privatizacije vodovoda ili nekontrolisano privatno finansiranje brana stvoriće veće probleme od onih koji treba da se reše. U tom smislu, izveštaj za 2000. godinu Nezavisne komisije za brane, koja daje preporuke za društveno odgovornije planiranje i ocenjivanje brana, veoma je važan korak napred. Između ostalog, izveštaj predlaže proces otvorenog donošenja odluka koji podrazumeva učešće svih onih koji su pogođeni predloženom branom; suštinsko ispitivanje svih alternativa da bi se utvrdilo da li je brana najbolji izbor; pregovori sa onima koji su pogođeni izradom brane kao i nadoknada, regionalna saradnja i kooperacija. Dok su neke vlade javno prihvatile preporuke Komisije, ostali su ih, na primer Indija, odbacili.

Treće, vlade i međunarodne organizacije moraju da reaguju blagovremeno i konstruktivno. Neki od najvećih problema vode u 20. veku krčkali su se decenijama pre nego što su sukobljene strane razrešile svoje razlike. Nakon tri decenije u basenu Jordana, Izrael i Jordan su uveli proviziju za podelu vode u mirovni ugovor koji su potpisali 1994. godine. Napetost u državama unutar basena Nila konačno popušta, zahvaljujući delom nezvaničnim razgovorima između naučnika i tehničkih specijalista koji su održavani početkom 1990-ih godina i skorijih na ministarskom nivou u okviru "Inicijative za Plavi Nil" uz podršku Ujedinjenih nacija i Svetske banke.

Indija i Bangladeš razrešili su dvadeseto godišnje probleme 1996. godine potpisivanjem sporazuma koji postavlja specifične uslove za podelu tokova Ganga u periodu suše.

Vladajući ad hoc primer - uvođenje sporazuma, ponekad decenijama posle nastanka krize - nije bio samo rizičan i neefikasan, već u mnogim slučajevima je bio prepreka. Ključ je uspostavljanje procesa kooperacije blagovremeno pre nastanka izbijanja neprijateljstava koja otežavaju državama da sednu za pregovarački sto. Basen Inda daje dobar primer. Nakon dobijanja nezavisnosti 1947. godine Indija i Pakistan su gotovo zaratili zbog vode Inda, koja je bila loše podeljena novim političkim granicama. Eugen Blak, predsednik Svetske banke, veoma mnogo je doprineo svojom upornošću u dugim pregovorima da se 1960. godine donese Sporazum o vodama Inda.

Jake institucije su bolje. Sporazumi koji obezbeđuju efikasni nadzor i delovanje često su mnogo elastičniji jer se poštuje čak i u situacijama kada su potpisnici angažovani u neprijateljskim aktivnostima o pitanjima koja nisu u vezi sa vodom. Sporazum o vodama Inda je preživeo dva rata između potpisnika i omogućio je svakom od njih da sprovodi svoje poljoprivredne i ekonomske planove bez rizikovanja ljutnje druge strane. Dugoročni programi zajedničkog ustanovljavanja stanja, tehnička saradnja i druge inicijative koje su uspostavile klimu saradnje među državama, mogu da utru put za razrešenje problema kada se oni pojave. Američki Stejt department, druge zemlje donatori i određeni broj agencija Ujedinjenih nacija osnovali su Globalni savez za bezbednost voda sa ciljem koordinacije pomoći u kriznim regionima, koje mogu da pomognu državama da budu ispred krive rata.

Veći deo ljudske istorije u korišćenju voda bavi se razvijanjem načina kako da se zahvati i dostavi voda u velikim količinama za potrebe ljudi, industrije i poljoprivrede. Mi smo manje ili više ovladali tehnologijama koje omogućuju da prilagođavamo prirodu našoj volji. Ovaj uspeh, međutim, nije stvorio svet sa sigurnim izvorima vode. Zajedno, uz mnogo efikasnije tehnologije, politike i međunarodne institucije možemo pomoći u sprečavanju i razrešenju problema vode.

No, pritisak na reke i ponudu vode je toliko veliki i toliko široko rasprostranjen, da ne možemo čekati da se ove mere postepeno pojavljuju. Mi moramo da ih primenjujemo pre dugih perioda verbalnih pretnji, neprijateljstava, oštećenja prirode i obuhvatanja ljudskih patnji brojnih regiona naše planete.

Kraj

Preveo: Voja Jovanović