BEOGRAD (Tanjug) - Ukoliko u reforme krene krajnje odlučno, Jugoslavija do 2016. može da dostigne društveni proizvod iz 1989. godine, uz godišnju stopu rasta od 12 odsto, rečeno je danas u Institutu G17, na promociji najnovijeg broja biltena "G17".

Istraživač Miroslav Zdravković je ukazao da se pored reformskog, sada pojavljuju još tri scenarija - potpunog oslanjanja na inostranu pomoć, rumunski i populističko-radikalni. Oslanjanje na inostranu pomoć znači prihvatanje saveta međunarodnih institucija za vođenje ekonomske politike, što podrazumeva godišnju stopu rasta društvenog proizvoda od pet odsto, a to znači da je povratak na pozicije iz 1989. godine moguć tek oko 2070. godine.

		Trku vode troškovi života Istraživač Šćepan Jojić istakao je da je nastavljen trend da troškovi života rastu brže od cena na malo. U prva tri tromesečja tekuće godine, najviše su porasle cene komunalnih usluga, za 131, struje za 122,6, saobraćajnih i PTT usluga za 72,4 i cene osnovnih životnih namirnica za 50,7 odsto.

Rumunski scenario, uz stopu rasta od tri odsto godišnje kao što je u svetskoj privredi, znači da pravi razvoj privrede nikad ne bi počeo. "Populistički scenario značio bi nastavak licemerne politike zaštite najširih slojeva stanovništva od zle međunarodne zajednice, pri kome bi profitirala politička elita, a stopa rasta bila bi nula", upozorio je Zdravković.

Urednik biltena Milko Štimac se osvrnuo na tekuća makroekonomska kretanja, uz konstataciju da su jedine dve pozitivne stvari pad eskontne stope Narodne banke Jugoslavije i smanjenje javne potrošnje, što će doprineti da budžetski deficit bude manji nego što se predviđalo. Objašnjavajući da je kod nas realna kamatna stopa najviša u svetu, što koči oživljavanje proizvodnje, on je ukazao da je snižavanje eskontne stope s 1,6 na 1,3 odsto mesečno ohrabrujuće, mada nedovoljno.