BEOGRAD - Igre na sreću su potencijalni izvor kriminala i utaje poreza i Vlada Srbije je Nacrt novog zakona o igrama na sreću pripremila prema najstrožim kriterijumima koji se primenjuju u Evropi, da bi uvela red, kaže Božidar Đelić, republički ministar za finansije. Srbija je jedina zemlja koja nema nacionalnu lutriju, pa će od postojeće četiri biti organizovana jedna.

Nacrt zakona o igrama na sreću je, prema rečima Radovana Ristovića, direktora Lutrije Srbije, prihvatljiv za lutrijske organizacije i verovatno neće biti većih primedbi tokom javne rasprave.

Bez napojnice Posebne igre na sreću u koje spadaju igre u igračnicama i automat-klubovima mogu priređivati Državna lutrija Srbije i druga pravna lica koja dobiju koncesiju. Pravno lice kome se odobrava koncesija mora raspolagati osnovnim kapitalom u najmanjoj vrednosti od 30 miliona dinara, a radi osiguranja isplata dobitaka depozit od devet miliona dinara. Svakoga dana kada se priređuju igre na sreću u blagajni mora biti tri miliona dinara. Koncesija se daju na sedam godina i ona se ne može prenositi. Na odluku donetu na tenderu za koncesiju ne može se izjaviti žalba, niti se može voditi upravni spor. Otkazni rok za koncesiju je šest meseci. Zaposleni u igračnici ne smeju od igrača primati napojnice, poklone, pozajmice niti novčano pomagati igrače. Izuzetno, igrači za vođenje posebnih igara na sreću mogu ostaviti napojnicu, koja će se koristiti za isplatu dela zarade zaposlenima na osnovu radnog učinka.

Kazne milionske Novčanom kaznom u iznosu od 1,5 do 15 miliona dinara kazniće se pravno lice koje priređuje igre na sreću bez koncesije, krši ugovor ili zabranjuje nadzor. Za odgovorno lice kazna je od 150. 000 do 1,5 miliona. Kazna za lice koje prodaje inostrane srećke ili ne uplati dažbine u propisanom roku iznosi od 750. 000 do 7,5 miliona dinara.

- Očekivali smo da se donese ovakav zakon, jer je bilo mnogo priređivača igara na sreću, a uprkos tome država je ubirala malo para. U budžetsku kasu nije ušlo više od pet odsto od predviđenih dažbina, odnosno prošle godine je prikupljeno svega 48 miliona dinara. Lutrija Srbije je platila 14 miliona, shodno prihodima koji su 50 puta manji nego 1991. godine. Nekad je narod imao više para, a bilo je i manje priređivača igara na sreću - kaže Ristović.

Prema Nacrtu zakona o igrama na sreću, pravo na organizovanje igara na sreću pripada Republici Srbiji, a ona ga može preneti na pravna lica sa sedištem u Republici. Igre na sreću se mogu priređivati na osnovu koncesije ili odobrenja. Isključivo pravo na priređivanje klasičnih igara na sreću u koje spadaju lutrija, sportska prognoza, klađenje, loto, keno, tombola, bingo, fonto i druge, pripada Državnoj lutriji Srbije i ono se ne može prenositi.

Državnu lutriju Srbije osniva Vlada kao javno preduzeće. Pravo na priređivanje posebnih igara na sreću u koje spadaju igre u igračnicama i igre u automat-klubovima ima Republika, ali ga koncesijom može preneti. Pravo na organizovanje nagradnih konkursa u robi i uslugama imaju pravna lica koja dobiju saglasnost Ministarstva finansija.

Od prihoda, ostvarenih od igara na sreću, najmanje pola se mora odvojiti za isplatu dobitaka, a izuzetno kod klađenja i sličnih igara gde se ne može tačno utvrditi najmanji fond dobitaka, utvrđuju se posebna pravila od slučaja do slučaja. Ostatak novca se usmerava na finansiranje socijalno-humanitarnih delatnosti i amaterskog sporta, kao i za pokrivanje troškova priređivača igara na sreću.

Priređivači lutrije, sportske prognoze, lotoa, tombole, binga i sličnih igara plaćaju naknadu 30 odsto po odbitku fonda dobitaka, a priređivači klađenja, kenoa, fonta i instant lutrije odvajaju 20 odsto po odbitku fonda dobitaka za finansiranje sporta i humanitarnih aktivnosti. Ona se mora uplatiti do 5. u mesecu za prethodni mesec.

S. Jovičić