NIKŠIĆ - Promoter Prvog međunarodnog ultra maratona u Podgorici je šezdesettrogodišnji Nikšićanin Mileta Božović, jedini Crnogorac koji je istrčao 100 kilometara. Iako je atletikom počeo da se bavi kao četrnaestogodišnjak u kraljevačkom "Metalcu", njegova po svemu nesvakidašnja sportska karijera otpočinje 1963. godine, kada su lekari ustanovili da ima najveće sportsko srce na svetu, sa volumenom dva i po puta većim nego kod običnog čoveka.

Četiri godine kasnije, na prvenstvu Jugoslavije u Osijeku, zauzeo je drugo mesto, istrčavši 90 kilometara. Trčao je bos, jer mu je obuća zbog velikog stopala, tada, a i kasnije, predstavljala problem.

Godine 1969. Božovićev podvig za Riplija. Na relaciji Tjentište-Gacko-Nikšić-Virpazar, za 19 časova, pretrčao je blizu 250 kilometra, i doživeo prvu od brojnih životnih drama. Sa polazišta na Tjentištu nije bilo obećane pratnje i odlučio je da krene sam. Posle 15-ak kilometara, u gustoj šumi Čemerna, usred mrkle noći, našao se oči u oči sa medvedom. Pošto je, uz pomoć baterijske lampe i veliku sreću, nekako umakao šumskoj goropadi, krenuo je iz početka i u Virpazar ipak stigao u predviđeno vreme.

Dugo putovanje do Šavnika Po mrazu i mećavi trebalo je prepešačiti preko smetova, surove Krnovske planine i iz Nikšića u zavejanu varošicu Šavnik odneti radio-stanicu. Iako nikada nije stao na skije, Mileta je priskočio u pomoć nikšićkim planinarima. Krenula je i babica, koja je trebalo da porodi jednu Šavničanku. Radilo se o životu ili smrti. Usput, što od zime, što od umora, žena je malaksala i posustajala, a Mileta je do Šavnika naizmenično nosio babicu i stabilizator.

Neispunjene želje Sve trke sam je finansirao, ali ostale su mu neispunjene tri želje: da trči od Beograda do Nikšića (500 km), oko "velike" Jugoslavije (3.000 km) i preko svih socijalističkih zemalja Evrope (10.000 km). Iako poduhvati nisu iziskivali prevelika sredstva, nije uspeo da nađe zainteresovane sponzore.

Međutim, tamo nije zatekao nikoga, jer su organizatori julskih svečanosti, koji su Miletinu trku najavljivali na sva zvona, na nju jednostavno zaboravili. Ostatak noći, seća se, proveo je na klupi, pod vedrim nebom, a ujutro teretnim vozom do Nikšića, pa pravo na posao u "Železaru".

Božović je prvi Jugosloven i prvi čovek na Balkanu koji je 1970. istrčao 100 kilometara. Iste godine, po preporuci proslavljenog asa jugoslovenske atletike Franja Mihalića, Božović učestvuje na supermaratonu u Bilu (Švajcarska). Posle 70-ak pretrčanih kilometara, najbliži pratioci, od 1.800 takmičara iz celog sveta, gledali su mu u leđa, sa rastojanja od 2 do 3 kilometra. A, onda peh.

Zbog pogrešno postavljene strelice, skrenuo je sa staze, u prazno trčao oko 6 kilometara, teško povredio nogu, ali ipak prošao kroz cilj, deleći osmo i deveto mesto. Sledeće godine, opet peh. Nikšićkog "supermena", koga je zapadnoevropska i američka štampa proglasila najvećim trkačem svih vremena, u supermaratonu, neko je otrovao pićem, ali je ipak osvojio izvanredno šesto mesto.

Na posao je uvek išao i vraćao se trčeći - u šorcu, bilo da je 35 stepeni ili 15 ispod nule, prelazeći i na taj način dnevno oko 25 kilometara. Mileta se tih godina prijavio za dobrovoljnog davaoca krvi koju je dao više od 60 puta, što je još jedan od njegovih rekorda u Nikšiću. Ako je plemenitost uopšte merljiva kategorija, Miletino ljudsko srce nije manje od sportskog. Porodičnu kuću u Miločanima, kraj Nikšića, ustupio je preko Crvenog krsta izbeglicama i za proteklih deset godina u njoj je utočište našlo više od sedamdesetoro prognanih iz Hrvatske, Bosne i sa Kosova.

Mileta Božović već desetak godina tiho provodi penzionerske dane, pored supruge Danute, poreklom Poljakinje, inače profesora ruskog jezika. Sin Obren, vrhunski je džudista i član beogradskog "Milicionara", a ćerka Milica studira matematiku u Beogradu. S vremena na vreme, otvori veliki starinski kofer i razgleda novinske članke, izbledele fotografije, Orden rada sa zlatnim vencem, još poneko priznanje i pocepane patike, u kojima je pre više od tri decenije pretrčao "u jednom dahu" 250 kilometara.

S. Petrušić