[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Sreda, 31. oktobar 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

Priče o novom ratu kruže planetom ( 2)

Voda važnija od nafte

Građanski nemiri i nasilja na pomolu

Unutrašnje napetosti oko vode će dovesti do promene političkih saveza i stvoriti humanitarne krize. Generalno, države se prilagođavaju tako što uvoze hranu, pod uslovom da imaju devizna sredstva za nju. Potrebno je oko 1.000 kubika vode za rast 1 tone pšenice. Uvozom pšenice i drugih proizvoda za prehranu, države koje imaju probleme sa vodom u mogućnosti su da preusmere svoju svežu vodu ka gradovima i industriji koji stvaraju znatno više ekonomskih vrednosti nego što to može poljoprivreda.

Izrael, na primer, veoma je dobro napredovao sa ovakvim pristupom. Trenutno države koje imaju probleme sa vodom u Aziji, Africi i na Bliskom istoku uvoze oko 26 procenata svetske proizvodnje pšenice. Kada se ovim zemljama sa problemima u vodi doda 1 milijarda ljudi koja će nastati u narednih 15 godina i kada veći broj država bude prinuđen da pristupi onima koje uvoze hranu, u velikoj meri će porasti međunarodna tražnja za pšenicom. Dobar deo tog prirasta će nastati od strane Kine, Indije i Pakistana - sve ove države su trenutno u stanju samodovoljnosti proizvodnje pšenice, ali one uskoro to neće biti zbog nedostatka vode i zemljišta.

Njihove vlade će obavezno morati da stvaraju čvršće saveze sa državama iz kojih se opredele da uvoze hranu. One države koje nemaju dovoljno deviznih sredstava da se prihvate uvoza, a to su uglavnom one u subsaharskoj oblasti, više cene pšenice u svetu će najverovatnije značiti rast gladi i više zahteva za humanitarnu pomoć.

Bekstvo u gradove

Kako su uslovi za navodnjavanje iz godine u godinu sve gori, farmeri pribegavaju nasilnim protestima pa i seobi preko granice i odlasku u već i onako prenaseljene gradove. Takav je slučaj bio sa Pakistanom, gde je opadanje poljoprivredne proizvodnje pokrenulo ogromne migracije ka velikim gradskim sredinama, dovodeći do pobuna i etničkih sukoba u njima.

Konačno, novi slučajevi tenzija zbog vode nastaju u poslednjih nekoliko godina - zbog prenosa vlasništva vodovodnih sistema (ili upravljanja ) sa javnih organa vlasti na privatne multinacionalne korporacije. Sprovođenje privatizacije je spoj faktora: nagomilavanja troškova i političke snage za obezbeđenje usluga za snabdevanje gradova vodom, povećanje pritiska na vlade od strane Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke za smanjenje subvencija za vodu, zaduženost javnog sektora i rastuće moći privatnih korporacija koje teže da uzmu profit iz prodaje vode i pratećih usluga. Posebno tamo gde se privatizacija sprovodi u stanju siromaštva i nejednakosti, što će reči u većini zemalja u razvoju, ona može da dovede do građanskih nemira i nasilja.

Skorašnji događaji u Kočabambi, trećem po veličini kolumbijskom gradu, iskazuju ovakve rizike. Nakon privatizacije gradskog vodovoda, koji je bio opterećen lošim upravljanjem i korupcijom, cene vode su odletele u nebo - što je uslovilo nastanak ogromnih računa za vodu kod dela stanovnika na nivou od preko jedne četvrtine prihoda. Meseci građanskih nemira kulminirali su u aprilu 2000. godine kada je vlada La Paza poslala vojsku u Kočabambu, gde je 30.000 ljudi protestovalo grupisano na centralnom trgu. Nastali su višednevni nemiri, pri čemu je jedan poginuo i više od stotine je bilo ozbiljno povređenih. Sukobi su se primirili kada je vodovod vraćen pod upravu javnih službi.

Kočabamba je ekstrem, ali nije izolovan slučaj. Aktivisti u Kolumbiji i Južnoj Africi su se na sličan način suprotstavili privatizaciji vode i drugih opštinskih usluga. U međuvremenu, sporazumi MMF-a bar sa desetinom država prošle godine zahtevali su određeni stepen privatizacije u vodosnabdevanju. Broj gradskih stanovnika širom sveta će se udvostručiti - na 5 milijardi ljudi do 2025. godine. Ako vlade i stanodavci ne pritisnu opštinske vodovode i ne usmere uključivanje privatnog sektora ka jednakosti kao i prema efikasnosti i socijalnoj pravdi kao i akcionarskom profitu, više nasilja sličnog Kočabambi nam tek predstoji.

Čak po dve ili tri države dele 261 svetsku reku. Smatra se da ovi međunarodni vodotokovi daju oko 60 procenata svetske ponude sveže vode i da snabdevaju 40 odsto svetske populacije. Iako danas ne postoje veliki ratovi zbog vode, nerazrešena tenzija oko vode stalno utiče na odnose, podstiče druga neprijateljstva i povremeno dovodi do vojnih akcija sa kojima se rizikuje stvaranje još većih sukoba.

Ipak, najvažnija pouka koju treba izvući iz basena Jordana, Nila, Tigra i Eufrata i drugih regiona sa problemima vode, nije da će smanjenje količina vode neizbežno dovoditi do ratova oko vode. Unilateralne akcije za građenje brana ili skretanje rečnih tokova zbog nepostojanja sporazuma ili institucionalizovanih mehanizama koji obezbeđuju interese drugih država u basenima veoma destabilizuju region, stvarajući decenijsko neprijateljstvo pre nego što dođe do saradnje. Drugim rečima, crvena zastava za tenzije koje nastaju oko vode između država, nije naboj koji nastaje sam po sebi (kao u slučaju unutar država), već unilateralni pokušaj da se preuzme međunarodna reka, obično od strane regionalne sile.

U basenu reke Jordan, na primer, nasilje je izbilo polovinom 1960-tih godina oko "Sve-arapskog" plana za prebacivanje rečne matice (samo po sebi preventivan potez da se spreči namera Izraela da prikuplja vodu iz Galijskog mora). Izrael i Sirija su povremeno razmenjivale vatru između marta 1965. godine i jula 1966. godine. Napetost zbog vode u basenu opstajala je decenijama i tek nedavno je počela da se smanjuje.

Piše: Sandra L. Postel i Aron T. Volf
Prevod V. Jovanović
Sutra: Raspad sovjetskog saveza donosi probleme


vesti po rubrikama

^feljton

15:07h

Zašto Srbija danas ćuti (2): Marko Ristić šalje u smrt

15:25h

Priče o novom ratu kruže planetom (2): Voda važnija od nafte

 



     


FastCounter by LinkExchange