Pošto su bili najčešća žrtva ilegalne prostitucije, u ovoj svojoj inicijativi mladi su se zalagali za ukidanje člana 2, tačka 13. Zakona o prekršajima protiv javnog reda i mira kojim se predviđa zatvorska kazna od mesec dana za osobe koje se "ulove" u prostituciji. A kada bi se prostitucija legalizovala, kaže se u predlogu, onda bi se dobro znalo koliko se žena, i koje su, bavi "najstarijim zanatom." Sada se kažnjava prostitutka, a ne klijent - posledica, njen uzrok.

O ovoj inicijativi u javnosti se dosta diskutovalo i ona je od određenog broja novinara, književnika, lekara, sociologa i psihologa jasno i glasno podržana, ali je, nažalost, kako je to bivalo i oko drugih problema, država ostala - ravnodušna! Ćutanjem je pokušano da se brani "društveni moral". Licemerje vlasti - kako je napisao jedan psiholog tih godina - nadjačalo je ugroženo narodno zdravlje.

Za čvrste "zakonske okvire"

Kao i godine 1935. tako su sve glasnije na uzbunu zazvonila zvona i 1987; zvonila su dugo i sve alarmantnije na stranicama štampe, radija , televizije, preko različitih zdravstvenih tribina o "zdravlju i seksualnoj kulturi". Izrečena su brojna upozorenja i uverljive ocene stručne i intelektualne javnosti: treba sve učiniti da se prostitucija pošteno vidi, da se valjano uredi, jer je to neuništiv "zanat".

Napisani su i objavljeni mnogi intervjui sa najkompetentnijim ličnostima na ovu temu. tkao, na primer, primarijus dr Jovan Lalošević, specijalista za kožne i venerične bolesti, kaže:

"Ako se iko promiskuitetno ponaša i stupa u kontakt sa nepoznatim osobama, to su prostitutke. A, pri tom, više uopšte nema sumnje da je seksualni kontakt jedan od dva najučestalija puta prenošenja side. U našoj ekonomskoj situaciji, stepenu nezaposlenosti sa jedne, i nedovoljnog znanja o sidi sa druge strane, sumnjam da će broj prostitutki opasti. Utešna je jedino činjenica - bar je iskustvo u Zavodu za kožne i venerične bolesti takvo - da se one ne razdvajaju od perzevativa..."

U jednom intervju profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, dr Marko Mladenović, o prostituciji je rekao i ovo:

"Postoji dvojni moral u socijalističkim zemljama koji zatvara oči pred istinom. Tvrdim da je prostitucija neuništiva. To je najstariji, a biće u poslednji zanat i zato treba učiniti sve d se on najpre pošteno vidi, i da se pošteno uredi... Moral naš ne vredi ni dve pare, pa pridike ne zaslužuju amo prostitutke, tim pre što se one takvima ne rađaju nego ih stvaraju uslovi... "

"Ja jesam za legalizaciju javnih kuća, ali pod određenim uslovima", kaže u svom iskazu dr Zorica Mršević, naučni saradnik Instituta za kriminalistiku. "A to, pre svega, znači: mora se definisati odnos između prostitutke i vlasnika javne kuće, na primer, putem ugovora o radu koji, zaposlenoj garantuje punu sigurnost u svakom pogledu. Time bi se izbeglo izrabljivanje i zlostavljanje prostitutki. Da ona može u svakom trenutku da se povuče, ako poželi, a ne sa vlasnikom d se ropski veže."

Iz mnoštva mišljenja koja su izneta na stranicama dnevne, stručne ili popularne štampe - da li ili ne prostituciju dekriminalizovati (ukinuti član 251. Krivični zakon SRJ) i legalizovati - zanimljivo je posebno ono koje iskazuje psiholog Dragan Koruga:

"Činjenica je da je osoba nezadovoljena seksualnom potrebom vitalno psihički ugrožena što je može odvesti u neke druge vrste bolesti. Zato, kao psiholog, smatram da je između dva nezdrava izbora manje zlo da čovek kupovinom "ljubavi" zadovolji seksualni nagon, nego da ga ne zadovolji. Iz te pozicije, kao stručnjak, jesam za legalizaciju prostitucije..."

Večno aktuelno pitanje: "najstariji zanat"

U jednom trenutku (početkom 1988), posle inicijative koju je pokrenula grupa novinara (imala je veoma širokog odjeka u javnom mnjenju) učinilo s eda će prostitucija biti dekriminalizovana i legalizovana. Uslovi su za to bili zreli. Čak su "Novosti" počele da objavljuju u serijama hronike, reportaže i izveštaje pod jedinstvenim nadnaslovom: "Javne kuće pred legalizacijom. "Verovalo se da je to već svršena stvar, ali je onda iz Skupštine Srbije (o ovome raspravljao Odbor za društveno-politički sistem Veća opština) stigao "aber": "crveni fenjeri" ostaju bez zelenog svetla - za to nisu "sazreli uslovi". Predlog grupe novinara se odbija uz kratko i nejasno obrazloženje.

Tako su naše "prodavačice ljubavi" nastavile "najstariji zanat" u ilegali, sada, pored dva stara - venerične bolesti i represije policije - izložena jednom još strašnijem strahu - sidi. Možda će nove vlasti, u novom, demokratskom miljeu, ovo pitanje ponovo staviti na dnevni red pa se i u ovoj oblasti "priključiti" Evropi.

kraj