GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Reagovanje

Nema nikakve zbrke

(Povodom početka suđenja za zločin na Ibarskoj magistrali)

Dve godine posle strahovitog zločina na Ibarskoj magistrali, koji je organizovala i izvršila tajna policija Miloševićevog režima i u kome su ubijena četiri mlada čoveka, počelo je suđenje manjoj grupi izvršilaca ovog brutalnog akta državnog terorizma.

Drugog dana suđenja pred većem petorice Okružnog suda u Beogradu, kome predsedava sudija Miroslav Cvetković, došlo je do, najblaže rečeno, neuobičajenog događaja, realno govoreći, do ozbiljnog presedana, a ako bi primenili malo strože kriterijume moglo bi se reći da se u sudnici broj 3 beogradske Palate pravde 12. oktobra 2001. godine dogodio skandal redak u našoj sudskoj praksi.

Naime, u toku suđenja predsednik veća je i pored izričitih, jasnih i vrlo strogih odredbi Zakona o krivičnom postupku, na javnom glavnom pretresu, glasno i otvoreno izneo svoj vrednosni sud o dokazima koji se nalaze u predmetu. Govoreći o kamionu-ubici i drugom sličnom kamionu, koji je trebalo da služi kao alibi i koja su oba od strane Savezne uprave carina dodeljeni Resoru državne bezbednosti Srbije predsednik veća je rekao:

"U vezi sa tim kamionima postoji zbrka u spisima predmeta." Time se sudija direktno izjasnio, otvoreno izneo svoj stav i glasno saopštio svoju ocenu dokaza. To je nedopustivo, nezamislivo i konačno nezakonito. Zakon izričito zabranjuje sudiji da se tokom suđenja izjašnjava i daje vrednosni sud o bilo kom dokazu koji se nalazi u spisima predmeta i koji je predmet postupka. To nije dozvoljeno ni kada je reč o efemernim, sporednim, beznačajnim i nebitnim dokazima, niti kada se radi o besmislenim, očigledno, notorno i apsolutno nebuloznim tvrdnjama koje su van svake realnosti i istine. Dakle, sudija tokom postupka ne sme da vrednuje validnost dokaza, ni kada je to vrednovanje nesporno i nesumnjivo.

Međutim, dokazi, o kojima se, u konkretnom slučaju, izjašnjavao sudija 12. oktobra 2001. godine u sudnici beogradskog Okružnog suda su polazni, osnovni, ključni i suštinski za rasvetljavanje zločina na Ibarskoj magistrali. Pored toga, ocena tih dokaza i vrednosni sud koji je o njima izneo sudija, pred prepunom sudnicom, na samom početku suđenja ne odgovara stanju stvari u spisima predmeta, proizvoljna je i ukazuje ili na potpuno nepoznavanje predmeta i apsolutnu nepripremljenost sudije Cvetkovića za suđenje, ili na njegovu besprimernu i do sada nepoznatu i neviđenu pristrasnost.

Ovaj grubi i skoro nezabeleženi ispad jednog sudije koji se dogodio na javnom suđenju, zaslužuje javni i argumentovan odgovor:

Kamion-ubica je u momentu zločina pripadao Resoru državne bezbednosti Srbije (RDB). Drugi kamion iste marke, tipa, karakteristika i performansi, drukčijeg i za nijansu različitog modela, na zahtev Radomira Markovića, posle zločina takođe je dodeljen RDB. Za to u spisima predmeta postoje sledeći dokazi:

1. U delovodnom protokolu ili kontrolniku Savezne uprave carina (SUC) postoji rukom upisan podatak da je kamion-ubica ustupljen na korišćenje RDB Srbije, zatim je taj podatak precrtan i kao korisnik upisan EPS - Površinski kop Belaćevac.

2. U izveštaju majora Dušana Surle, inspektora Trećeg odeljenja Uprave kriminalističke policije Beograda od 28. oktobra 1999. godine stoji da je obavljen informativni razgovor sa radnicima EPS - Površinski kop Belaćevac Ivicom Jakovljevićem, Milovanom Žunjićem, Draganom Radakovićem, Zvonkom Čanovićem, Radetom Stojisavljevićem, Petrom Kostićem i Danicom Vuković i da su oni izjavili da nemaju nikakva saznanja u vezi sa traženjem od SUC-a da se da na korišćenje EPS-u - Površinski kop Belaćevac neko teretno vozilo, niti da znaju da je neko vozilo dato na korišćenje EPS-u - Površinski kop Belaćevac.

3. Grafološkim veštačenjem od 3. marta 2000. godine, veštaka Dragane Otović, utvrđeno je da je u zapisniku o primopredaji kamiona-ubice EPS - Površinski kop Belaćevac falsifikovan potpis Prodanović D. u rubrici: VOZILO PRIMIO. U tom dokumentu nema potpisa u rubrici: VOZILO PREDAO, a u rubrici SAGLASAN je originalan potpis Mihalja Kertesa.

4. Svedok Petar Rajda iz SUC-a u svom iskazu od 6. marta 2001. godine, tvrdi da je 3-4 dana nakon zločina na Ibarskoj magistrali doneto i na kompjuteru urađeno novo rešenje o dodeli kamiona-ubice u kome je posle godinu dana izmenjen korisnik i umesto RDB upisan je podatak da je korisnik kamiona-ubice EPS - Površinski kop Belaćevac, a da kamion stvarno nije ustupljen EPS - Površinski kop Belaćevac.

5. Svedok Slavoljub Radojičić iz SUC u svom iskazu od 25. februara 2001. godine izjavljuje da je lično izvršio prepravku u delovodniku (kontrolniku), pa je umesto korisnika RDB napisao da je korisnik kamiona-ubice EPS - Površinski kop Belaćevac što nije bilo tačno, a da je omot spisa za taj kamion na kome je pisalo RDB iscepao i sačinio novi omot na čijim koricama je kao korisnika upisao EPS - Površinski kop Belaćevac.

6. U spisima postoji novo, prepravljeno i u kompjuteru urađeno rešenje o dodeli kamiona-ubice EPS - Površinski kop Belaćevac umesto RDB na kome je originalni potpis Mihalja Kertesa.

7. Iz iskaza svedoka Lazara Kovačevića, pripadnika Jedinice za specijalne operacije (JSO) - Centar u Lipovici, nesumnjivo proizlazi da je on pre zločina prefarbao kamion-ubicu koji je u to vreme bio u posedu RDB i stacioniran u Centru Lipovica.

8. Svedok Nenad Sinobad iz JSO - Centar u Lipovici izjavljuje da je, po nalogu okrivljenog Bujoševića, kamion-ubicu na dva-tri dana pre zločina odvezao iz Centra u Lipovici u Institut za bezbednost na Banjici.

9. Svedok Zoran Milenić, vulkanizer, u svom iskazu kategorički tvrdi da je 1. oktobra 1999. godine popravljao kamion RDB - Centar u Lipovici i da je to bio kamion-ubica koji je kasnije prepoznao.

10. Specifičan, ali vrlo siguran i pouzdan dokaz da je kamion-ubica pripadao RDB u vreme zločina predstavljaju dokazi da je drugi, neoštećeni, skoro isti, kamion-alibi posle zločina, na zahtev Radomira Markovića dodeljen RDB i predstavljen da je to kamion koji je pre zločina dugo bio u Centru Lipovica, koga je Sinobad vozio kod vulkanizera na Banjicu, koji je Kovačević farbao, a Milenić popravljao. Ta teza potpuno otpada s obzirom na to da Mihalj Kertes, Milan Rašeta, Đorđe Banović, Mile Milošević i Dragan Mijailović ubedljivo i kategorički svedoče da je taj kamion od strane SUC ustupljen RDB tek posle zločina na Ibarskoj magistrali.

11. Saobraćajni milicioneri Svetozar Novaković i Miroslav Ljubić patrolirajući Ibarskom magistralom pokušali su neposredno pre zločina da zaustave kamion-ubicu zbog neispravnih tablica i u tome su sprečeni od strane lica koja su bila u jednom putničkom vozilu i koja su saobraćajcima rekla da su iz RDB i da je to njihovo vozilo. Nakon zločina Novaković i Ljubić su bili na licu mesta i utvrdili da je u zločinu učestvovao baš kamion koji su oni neposredno pre zločina pokušali da zaustave i za koji im je rečeno da pripada RDB.

Dakle, u vezi s kamionom koji se pominje u predmetu, po kome se sudi ubicama za zločin na Ibarskoj magistrali, nema nikakve zbrke:
- postoje dva kamiona i oba su od strane SUC dodeljena na korišćenje RDB
- jedan je dodeljen pre zločina (kamion-ubica)
- drugi je dodeljen posle zločina (kamion-alibi)

Advokat Dragoljub Todorović, punomoćnik porodica poginulih,
Beograd