Nagrada za glumačku bravuru "Zoran Radmilović" (priznanje je ustanovio list "TV novosti" 1988. a dodeljuje se svake godine na Sterijinom pozorju), u sredu je svečano uručena Nebojši Glogovcu, za ulogu Simeona Njaga u "Zlatnom runu" Borislava Pekića, dramatizacija Maše Jeremić, Nebojše Bradića, Željka Jovanovića, u režiji Nebojše Bradića, produkcija G17 plus.

U prepunom Ateljeu 212, 14. laureat nagrade, primio je bistu Zorana Radmilovića, rad vajara Nebojše Mitrića, i novčani iznos nagrade.
- Lično, "Zoran Radmilović" je za mene nešto posebno, vrlo veliko i važno. Ukoliko su kriterijumi za dodeljivanje nagrade u bilo kojoj vezi sa mojim glumačkim bićem, onda sam posebno srećan - kaže Glogovac.

		Zahvalnost Bati Stojkoviću O Zoranu Radmiloviću i Nebojši Glogovcu, u sredu je u Ateljeu govorila Mira Banjac, koja je laureatu poklonila i tortu, a među mnogima, uprkos bolesti, tu je bio i Danilo Bata Stojković, kome je Glogovac prvo zahvalio na pažnji. Svečanosti u Ateljeu 212 nije prisustvovao srpski ministar za kulturu, Branislav Lečić, koji je poslao i svoje izvinjenje za to, ali jeste crnogorski glumac Branimir Popović, nekadašnji laureat ove nagrade.

Mimo ove nagrade, koliko Simeon Njag ima značajno mesto i u vašem privatnom životu?
- Postoji jedna, uslovno rečeno, dvostruka veza s tim likom. Kao i kod Simeona Njaga, i u meni postoji težnja da u svom životu uradim nešto zanimljivo, vredno, kvalitetno. S druge strane, čini mi se da je moja generacija imala najteže moguće okolnosti u kojima je počinjala, što se kaže, ozbiljan život. Kad sam počeo da se bavim ovim poslom, bila je to 1991. godina koju ćemo svi pamtiti kao početak velikih tragedija na ovim prostorima. Uprkos svemu ružnom što se događalo oko nas, moja generacija je, baš kao i Simeon Njag, pokušavala da napravi nešto lepo, dobro, plemenito, nešto što će toj tami koja nas je okruživala dati nekakvu svetlost i nadu, što uopšte nije bilo lako. U ovim kopčama vidim važnost Pekićevog lika ne samo za mene, već i za mnoge druge ljude koji su ovih deset godina bili neki Simeon Njag.

Vaša koleginica Mira Banjac, koja je predsedavala žirijem za dodelu nagrade, između ostalog, istakla je i vašu dobrotu. Može li veliki glumac da bude neko nije dobar čovek?
- U profesionalnom smislu, biti dobar za mene znači biti otvoren i prema likovima koji su negativni, i naći razloge da razumeš njihovo zlo i da ih negde "braniš" na sceni. Nije to nikakvo pravdanje ili praštanje zla, ali mislim da postoji mnogo ljudi koji možda ni sami nisu svesni da nekome čine nešto ružno, i da je to što postoji u njima nekakvo zlo. Zapravo, mislim da čoveka treba negde razumeti, ili bar to pokušati, ma kakav on bio. Ne znam koliko sam dobar kao čovek, o tome ne mogu sam da govorim, ali mislim da je to stvar ljubavi prema onom drugom.

10. Oct 2001 15:46 (GMT+01:00)

R. Radosavljević
Foto: Vuk M.