Ponekad je bolje i ne osvrtati se. Ali svako od
nas u ovoj zemlji već je progutao dovoljno gorkih pilula. Gde
smo sada, kako izgleda prethodna godina demokratije, ko su gospodari,
a ko novi-stari lakeji, pitali smo prof. dr. Ratka Božovića predavača
teorije kulture na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
- Izgleda da je 5 oktobar bio samo početak stvarnog kraja despotskog
režima. U međuvremenu su se ispoljile krajnosti tog kraja a to
je haotičnost i sveprisutna opasnost. Ono što je najdrastičnije
u prethodnom jednogodišnjem periodu jeste nedostatak istrajnosti
da se sledi demokratska alternativa i da se udomi duh promene.
Nije bilo dovoljno saglasnosti i pregnuća da se ostvari diskontinuitet
sa prethodnom vlašću. Mutna reka prethodnog režima ušla je u nove
tokove, sadašnje vlasti. Mislim da će se ovde desiti još mnogo
neočekivanih zbivanja, i da nas čeka još mnogo neprijatnih iznenađenja.
Razumno je sumnjati u ishode prevrata posle 5. oktobra. Teško
je bilo pretpostaviti šta će sve isplivati na površinu baruštine
koja zaudara od raspadanja.
Šta kažete na data predizborna obećanja ?
- Obećanja su ostala obećanja. U narodu se kaže - obećanje ludom
radovanje. Međutim, mnoga od tih obećanja su bila nerealna. Mada
su i očekivanja građana bila nerealna. Sada je već izgubljeno
poverenje, ali je ostala nada. Ni nada nije bila realna. Sada
se sopstvena nada doživljava kao varka, kao prevara. Uz kvar-igrače,
igrolomce, ne može se odigrati ni jedna igra. Ti igrolomci su
se našli u DOS.
Pomenuli ste igrolomce u DOS, ko su oni, kako ih izbaciti
iz igre?
- Meni ne smeta što se lideri u DOS razlikuju. To što postoje
koncepcijske razlike koje neki određuju kao tradicionalističke
i reformističke je u redu. Ali meni smeta što je za sve lidere
DOS vlast kamen spoticanja, ali i sticanja. I taj kamen ne mogu
nikako da preskoče. Tek će profiliranje tih 18 stranaka biti demokratski
čin na sledećim izborima.
Jasno je da je od početka prisutna tendencija prevlasti i dominacije
i sve liči na "uspon netolerancije" koja se završava
sa "ko će koga". Ponovo u Srbiji imamo "jedna zemlja
a dva gospodara". U DOS nema apsolutne saglasnosti, ona bi
bila i nerealna i simulantna. I konflikt se stvorio pre nego što
su i pokušali da ispune predizborna obećanja. Bilo je važnije
uz sebe imati vojsku, policiju, finansije, što je stara priča.
Gde se razilaze Koštunica i Đinđić?
- Oni se razlikuju u svemu, što se politike tiče. Konačno to su
politički različite vizije sveta. Nesaglasni su oko Haga, oko
pregovora Srbije i Crne Gore, oko Vlade Srbije, DOS je pocepan.
DOS je koalicija silom na sramotu.
Ima li bilo kakve ekonomske ili društvene reforme u Srbiji?
- I ja se pitam. Svi se pitamo. Jesmo zatekli razvalinu od države,
ali za sada od društvenih i ekonomskih reformi nema ništa. A u
samom DOS rade protiv sebe i sadašnjoj opoziciji pomažu da se
konsoliduje. Nepotreban je konflikt DSS i Vlade Srbije, to zaustavlja
i one zamišljene reforme. Mada su reforme ovde zaustavljene i
bez DSS. I bez ovog konflikta postoji dovoljno opstrukcije.
Postoji li, po vašem mišljenju, koncepcija i strategija razvoja
ove zemlje?
- Ovde, nažalost, odavno nije prisutna ni jedna koherentna ideologija,
ni jedna koncepcija političkog sistema, a o viziji budućnosti
da i ne govorimo. O ideji transformacije društva iz jednog tradicionalističkog
okvira u nešto što je moderno društvo, takođe neme nagoveštaja.
Sve je to izostalo i ovih godinu dana je uludo protraćeno. To
nije samo problem ideologije već i opšte vizije sveta.
Zorica Vuletić
Srpsko nasleđe
