Početak - rođen je 9. juna 1977. godine u Slavonskoj Požegi, mada se ponegde (na Internet sajtovima) kao mesto rođenja navodi Beograd, zbog čega su braća Hrvati, prilikom poslednjeg EP u Turskoj, bili veoma ljuti na Peđu. Otac mu je Miodrag, tipičan predstavnik srpskog domaćina, kako kažu oni koji poznaju porodicu Stojaković. Do pada Zapadne Slavonije ratovao je za Srpstvo i Srbe, a kad su bitke izgubili oni za stolom sa zelenom čojom, spakovao se i on kao i drugi, i došao na „privremeni boravak" kod sina (prvo u Solun, sad i u Ameriku). Majka mu je Branka, domaćica, koja, prema tvrdnji Peđinog najboljeg druga u NBA ligi, slavnog Vlade Divca, sjajno kuva. Mnogi Peđini rođaci i sada žive u Srbiji, deda je u Beogradu... Stojakovići vuku korene s Papuka, planine u Srpskoj Krajini - državi koje više nema...

Detinjstvo - do poslednjeg rata rastao je bezbrižno, jureći za loptom kao i ostala deca. Brat mu je bio i ostao „desna ruka".

Nacionalnost - kako je rođen u, sad stranoj nam, Hrvatskoj, čovek ima i hrvatsko državljanstvo. Ima on i državljanstvo SRJ, ali mu se ponekad desi da zaboravi pasoš. Zbog toga, ali još više zbog birokrata koji su „glumili" ambasadora SRJ u Grčkoj, umalo da reprezentacija na prošlogodišnjem solunskom žrebu Evrolige, ostane bez njega. Jer, u konzulatu u Solunu nisu hteli da mu daju vizu za Jugoslaviju... Na svu sreću, konzul je izgladio stvar. Inače, muči ga nostalgija: „Uvek sa zebnjom iščekujem novosti iz domovine. Kad vežbam, zaboravim na tren šta se dešava i pomislim da je loš san. Ali, to je stvarnost", izjavio je tokom NATO bombardovanja...
Verska opredeljenost - pravoslavna.

Obrazovanje - završio je srednju školu, a u eventualnom nastavku školovanja omeli su ga košarka i rat.

Karijera - naša s(r)tanja zamalo da odnesu i njega i njegove snove, a o karijeri mu da ne govorimo. Na sreću, na vreme je utekao iz Hrvatske u Srbiju i Crvenu zvezdu. U timu crveno-belih ostao je godinu dana (92-93) i ubrzo se našao u Grčkoj. Život, ali i glupost nadležnih u našem klubu koji na vreme nisu uočili s kakvim genijem imaju posla, udesili su da se čedo Papuka nađe u Paoku i postane čudo u košarci ... Lepo mu je krenulo, ali je slomio nogu. Oni koji ga ne vole, pomislili su: „U, malera", ali brzo se oporavio od povrede (mada svako malo ima problema, što sa skočnim zglobom, što sa palcem desne ruke, koga je polomio prošle godine)...

U Grčkoj je igrao do 1998, ali ga je, već 1996, vrbovao Sakramento Kings. Istovremeno, na Stojakovića je „oko bacila" Kinder Bolonja, koja mu je nudila 4,5 miliona dolara za tri godine angažmana. Konačno, potpisao je ugovor sa Sakramentom, za gotovo četiri miliona dolara po sezoni, u najprofesionalnijoj ligi na svetu - NBA.

„Šarnuo sam na šest godina, da se ne mislim mnogo kuda ću i šta ću" skromno je objasnio prelazak u NBA, a novinari su provalili da šara vredi 48 miliona dolara.

Sreća ga je poslužila i vrlo brzo postao je prvi košarkaš s ovih prostora koji se okitio nagradom s All stars mečeva.
Na upravo završenom EP u Turskoj, okitio se kolektivnim zlatom, ali i „pojedinačnom" MVP titulom - najkorisnijeg igrača.

Stranački angažman - nije član nijedne stranke, ali je jedan od dvojice najplaćenijih, najpoznatijih i, Amerikancima najmilijih, Srba. On je drugi, prvi je Divac od kojeg, poslednjih godina, uči razlike između Grka i Amera, ali i kako da vozi „pravom stranom ulice"...

Zanimljivosti - „S obzirom na atraktivnu igru Sakramenta, moj stil verovatno izgleda dosadno. Sa strane se čini da je moj posao samo da se zavučem negde gde me protivnik neće videti i - šutiram. Ali, takva je moja uloga u timu", pričao je on, a statistika kaže da s prosekom od 23 minuta po meču, 11 poena, 3,5 skokova, 1,3 asistencije, 0,73 ukradene lopte i 0,355 posto uspešnosti van linije za tri poena, slovi za četvrtog igrača „kraljeva". Trener Sakramenta Rik Adelman dodaje: „Peđa ima neverovatnu sposobnost da ubaci trojku, ali i da pogodi sa poludistance, što većini igrača nikad neće poći za rukom. Svejedno je da li šutira sa dva ili devet metara, on pogađa. Takva preciznost je plod ne samo talenta, već i mukotrpnog, dugogodišnjeg rada."

„Život teče uobičajenim tokom. Cirkus Medrano nastavlja put. Utakmica, avioni, autobusi, hoteli, promiču jedan za drugim, kad ne znaš ni u kom si gradu. Vidiš samo obrise u daljini. Stalno je tako, ali sve je to deo posla", zaključuje super-star, za sada mlad, lep (i kad je ošišan na ćelavo) i neoženjen.

ZORICA VULIĆ ZARIĆ