„Poslanik koji uhvati crnog mačora za rep dobija odmah reč", predlažu radikali i očekuju da se poslanici bave i takvim amandmanima

Na Poslovnik o radu Skupštine Srbije stiglo je oko 600 amandmana, od koji su bar 400 uputili poslanici Srpske radikalne stranke. Ovaj rekord „začinjen" je još nedoživljenim napadom na ugled Skupštine i njene zvaničnike, kao i državne funkcionere i sve to rečnikom koji nije ni za ulicu.

Odbor za zakonodavstvo Skupštine Srbije nije mogao tek tako da pređe preko gomile uvreda koje sadrže amandmani, pa pošto ni aktuelni Poslovnik to ne dozvoljava, predlaže parlamentu da ne raspravlja o 250 amandmana SRS. „Cenzurisani" izbor iz zbirke amandmana poslanika SRS čitaocima može da dočara bar kako se sve u Skupštini Srbije može zaraditi poslanička plata. Citirani su i delovi amandmana, ali i delovi pisanih obrazloženja.

„Predsednik Narodne skupštine sam određuje vreme do kada traje sednica (parlamenta), prekida sednicu prema svojim potrebama"(Stevan Kesejić, SRS). „Po otvaranju pretresa pojedini poslanici dobijaju reč sledećim redosledom: žene prema dužini suknje, s tim što one koje nose kraće suknje, imaju prednost nad poslanicima Socijaldemokratske unije, muškarcima poslaničke većine, ostalim poslanicima muškog pola" (citirala je neke od amandmana Anita Beretić, DOS, na zasedanju Skupštine). „Ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi 1 minut"(Kesejić), a njegovo obrazloženje predloženog amandmana glasi:"... Na ovaj način bi se legalizovala DOS-manlijska demokratija u parlamentu".

		Smrtna kazna „Govorniku se za vreme izlaganja vezuju oči i zapuše uši", tekst je amandmana Dragana Čolića, SRS, koji ima ideju i da se za izrečenu meru opomene poslanik kažnjava smrtnom kaznom, kao i da je „Poslanicima opozicije zabranjeno je da učestvuju u raspravi".

Pomenuti autor većeg broja amandmana ima ideju kako da se u parlamentu utvrdi redosled govornika, pa kaže: „Predsednik Narodne skupštine baca među poslanike loptice različitih boja (žutu, lila i zelenu). Predsednik Narodne skupštine daje reč narodnom poslaniku koji uhvati žutu lopticu, dok se ostala dva poslanika koji uhvate druge dve loptice takmiče u ispijanju viskija. Za to vreme Skupština čeka ishod takmičenja. Posle završetka takmičenja, pobednik dobija reč. Ukoliko su za raspravu prijavljena više od tri narodna poslanika, predsednik Narodne skupštine pušta među narodne poslanike crnog mačora i dve mačke. Poslanik koji uhvati crnog mačora za rep dobija odmah reč, dok se preostale dve mačke bore sa poslanicima. Sledeći koji dobijaju reč su dvojica najmanje izgrebanih narodnih poslanika. Poslaničke grupe koje nisu ljubitelji mačaka ne moraju da učestvuju u raspravi".
On smatra da u poslovnik treba da se unese odredba koja doslovce glasi: „ U članu 91 posle reči „raspravljeno" stavlja se zapeta i dodaju reči „ i ako je poslanik spreman da šeni, prdne i tri puta glasno mjaukne". Osim toga, „predsednik Narodne skupštine daje reč narodnim poslanicima po redosledu i metodi poznatoj kao izvlačenje šibica".

Poslanik koji je inače jako zabrinut za sudbinu Srbije, zbog katastrofalne situacije u zemlji, zbog Kosova, Mila, Čanka, poskupljenja, naroda koji trpi „DOS-ovsku nesposobnu vlast"i svega i svačega, predlaže i da se za opomenu, narodni poslanik kažnjava „oduzimanjem TV", a za povredu reda u Narodnoj skupštini „oduzimanjem hemijske olovke", dok za opomenu, sledi „obraćanje sa "macane", sa pevanjem na uvo".
Predlaže i „osnivanje odbora za proizvodnju i distribuciju opojnih droga, cigara, cigarilosa i viskija", a za nedisciplinu „odgovarajuću fizičku intervenciju", sve do „smrti".

Veroljub Arsić poslanik radikala preporučuje u jednom od amandmana kaznu: „... S tim da će do kraja zasedanja narodni poslanik klečati u ćošku Narodne skupštine na kukuruzu, okrenut leđima ostalim poslanicima".
Poslanik dr Branislav Blažić kaže da se „mere koje je izrekao predsednik Narodne skupštine primenjuju dok on to želi", Čolić da se „mera udaljenja primenjuje do isteka mandata narodnog poslanika", Kesejić „do kraja DOS-ove vlasti", a odluka „stupa na snagu kad na vrbi rodi grožđe...".
Dr Blažić razrađuje ideju o redosledu govornika pa kaže: „Predsednik Narodne skupštine poslanicima daje reč naizmenično po visini krvnog pritiska, tako da prvo govori poslanik sa najvišim...", a u obrazloženju primećuje da to „neće izazvati nove troškove, jer ambulanta radi u vreme zasedanja". On je protiv kažnjavanja poslanika, što prevedeno na jezik podnetih amandmana znači: za kažnjavanje poslanika se uvodi jedinstveno skupštinsko telo, koje bi radilo uz konsultacije s ministrom policije Mihajlovićem.
U vezi s pravom da istupa pred Narodnom skupštinom, između ostalog predlaže: „Ako je poslanik SRS spomenuo u svom izlaganju dr Zoricu Radović, kao novog ustavopisca, predsednik poslaničke grupe nema pravo da govori o povredi poslovnika". U obrazloženju dodaje da „vršilac dužnosti supruge predsednika Vojislava Koštunice dr Zorica Radović treba da bude posebno zaštićena ovim poslovnikom, a nadamo se i novim ustavom koji nam priprema".

Kesejić u jednom od brojnih obrazloženja svojih predloga kaže da „Narodni poslanici čak ni dobrim amandmanima ne mogu popraviti takve skaredne antinarodne zakone koji se pišu u Vašingtonu, Parizu, Londonu, Berlinu i drugim „demokratskim" metropolama", pa u drugom amandmanu kaže: „Predsednik Vlade dobija reč odmah, istog trenutka kada se blindirani džip uputi prema Narodnoj skupštini", „Predsednik Vlade, ako Vlada nije predlagač akta, ima pravo da šamara i podmeće nogu predlagaču, kao i da mu oduzima reč i govori kad hoće, šta hoće i koliko hoće", s tim što „poslanicima nije zabranjeno da sede u skupštinskoj sali..., ali kada govori neko iz Vlade, poslanici iz opozicije sede mirno, spuštene glave i pogleda". „Izvestilac nadležnog odbora govori samo što mu je odobrio nadležni ministar i ima pravo da govori 1 minut".
Isti poslanik: u Skupštini „može da govori samo lekar specijalista - psihijatar, da se reči „narodni poslanik" zamenjuju rečima „ politbiro DOS-a".

Nataša Jovanović obrazlaže zašto bi „valjalo" da se osnuje „Odbor za suzbijanje bolesti zavisnosti i trgovine narkoticima", na čijem bi čelu trebalo da bude „Čedomir Jovanović, šef narko-mafije u poslaničkoj grupi DOS-a, objedinjenoj mačkama i koštunjavcima iz pomalo otcepljene grupe „legalista" DSS-a, s obzirom na to da Č. J. ima dugogodišnje iskustvo u ovoj oblasti". U tom aranžmanu gospođe Jovanović, predsednik parlamenta bio bi zadužen da kontroliše rad odbora i da „kao dugogodišnji zavisnik sa velikim životnim iskustvom, edukuje članove..." Poslanici su spremni da, „s ciljem izlečenja ove dvojice visokih funkcionera DOS-a i Narodne skupštine, trpe još izvesno vreme njihove nastupe izazvane apstinentskom krizom i stanjem, poznatom u lekarskoj praksi kao DELIRIJUM TREMENS (beli miševi i sl.)".

M. D.