HAG (Beta) - Prvi komandant Armije BiH,
general u penziji i do prekjučerašnji ministar za izbeglice u
Vladi FBiH Sefer Halilović, koji se juče dobrovoljno predao Haškom
tribunalu, optužen je za ubistvo 63 bosanska Hrvata u selima Grabovica
i Uzdol u Hercegovini 1993. Optužnica protiv generala Halilovića
podignuta je 12. septembra, ali pod pečatom. General Halilović
(49) je okrivljen za kršenje zakona i običaja rata po osnovu komandne
odgovornosti, zato što nije sprečio zločine potčinjenih niti je
ikoga kaznio.
Halilović je juče ujutro u 8,15 časova dobrovoljno otputovao
sa sarajevskog aerodroma specijalnim avionom UN u Hag u koji je
stigao oko podneva. Na put ga je ispratilo stotinak članova Bosanske
patriotske stranke, čiji je predsednik. Do aerodroma je došao
u pratnji međunarodne i policije BiH, a u Hag otputovao u pratnji
svog advokata Faruka Balijagića. General će se prvi put pred sudijama
Tribunala, kada će se i zvanično izjasniti da li se oseća krivim,
pojaviti već u petak.
|
 |
 |
 |
U koverti samo Halilovićevo ime
Šef MUP-a FBiH Muhamed Bešić izjavio je juče da
je iz Haga stigla jedino optužnica za Halilovića.
"U zatvorenoj koverti stoji samo ime Sefera Halilovića,
ali ne i ostalih devet Bošnjaka i Hrvata, kako su
to mediji izveštavali", rekao je Bešić, precizirajući
da to ne znači da se njihova imena ne mogu naći u
drugim zapečaćenim kovertama. Podsećanja radi, pisano
je da bi u Hag mogli da budu pozvani i Ramiz Delalić-Ćelo,
Zufikar Ališpago, Dževad Mlaćo, Safet Ćibo, Jadranko
Prlić, Pero Marković, Bruno Stojić, Valentin Čović
i Zlatan-Mijo Jelić.
|
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
|
Na poziv sudija, Halilović je svedočio pred Tribunalom 5. aprila
ove godine kao pretposlednji svedok na suđenju generalu VRS Radislavu
Krstiću koji je 2. avgusta osuđen na 46 godina zatvora za genocid
nad muslimanima u Srebrenici 1995.
U vreme zločina za koje je okrivljen, general Halilović je bio
načelnik Glavnog štaba ABiH čiji je komandant tada bio general
Rasim Delić. Zločini su izvršeni u okviru "Operacije Neretva
93" kojom je zapovedao Halilović. Cilj operacije bio je uklanjanje
opsade grada Mostara, vraćanjem teritorija koje su od Bugojna
do Mostara držale snage bosanskih Hrvata. Odluka o "Operaciji
Neretva 93" doneta je, prema optužnici, na sastanku najviših
komandanata ABiH u Zenici 21. i 22. avgusta 1993. Halilović je
određen za komandanta operacije i bio je uključen u njeno planiranje
i izvođenje. U operaciji su učestvovale 9. motorizovana brigada,
10. brdska brigada - inače zloglasne zbog zločinačkog ponašanja
i nedostatka kontrole - zatim 2. samostalni bataljon i Samostalni
bataljon iz Prozora.
Armija BiH je u maju 1993. zaposela selo Grabovica, na reci Neretvi
duž puta Sarajevo-Mostar. Halilović je najmanje dva puta bio u
Grabovici radi priprema "Neretve 93".
U jednoj od tih prilika vojnici su se žalili da seljani, bosanski
Hrvati, neće da ih puste u kuće. Pretpostavljeni su im na to rekli
da im sude po hitnom postupku i da ih bace u Neretvu na šta je
Halilović, kako se navodi u optužnici, prigovorio, ali ništa nije
preduzeo da spreči vojnike.
Halilović je u noći 8. septembra obavešten o ubijanju civila
i bio je, navodi se u optužnici, dužan da hitno preduzme efektivne
mere da ukloni svaku pretnju i opasnost po civile bilo evakuacijom
ili zaštitom sela, uputi medicinsku pomoć ranjenima, odmah uhapsi
osumnjičene i pokrene istragu.
Zamenik komandanta 9. motorizovane brigade Ramiz Delalić naredio
je da tela ubijenih budu sakrivena, a vojnici su neke leševe sahranili,
neke spalili, a neke odvezli kamionima. Imena 33 civila ubijena
u Grabovici navedena su u optužnici. Selo Uzdol, nastanjeno isključivo
Hrvatima, napadnuto je 14. septembra kada je ubijeno 29 civila
i zarobljeni HVO vojnik Slavko Mendeš. Imena ubijenih u Uzdolu
navedena su u optužnici. Bivši komandant ABiH Rasim Delić izjavio
je za "Nezavisne novine", da za zločine treba da odgovaraju
počinioci. On je rekao i da ne oseća da se oko njega steže bilo
kakav obruč po odlasku Halilovića u Hag.