[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Sreda, 26.  septembar 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

25. Sep 2001 18:01 (GMT+01:00)

Prvi komandant Armije BiH predao se juče Haškom sudu

Halilović optužen za ubistvo 63 Hrvata

Tribunal ga tereti za zločine u selima Grabovica i Uzdol 1993. po osnovu komandne odgovornosti jer ih nije niti sprečio niti kaznio njihove počinioce. Odmah sproveden u pritvor u Ševeningenu. Pred haškim sudijama već u petak

HAG (Beta) - Prvi komandant Armije BiH, general u penziji i do prekjučerašnji ministar za izbeglice u Vladi FBiH Sefer Halilović, koji se juče dobrovoljno predao Haškom tribunalu, optužen je za ubistvo 63 bosanska Hrvata u selima Grabovica i Uzdol u Hercegovini 1993. Optužnica protiv generala Halilovića podignuta je 12. septembra, ali pod pečatom. General Halilović (49) je okrivljen za kršenje zakona i običaja rata po osnovu komandne odgovornosti, zato što nije sprečio zločine potčinjenih niti je ikoga kaznio.

Halilović je juče ujutro u 8,15 časova dobrovoljno otputovao sa sarajevskog aerodroma specijalnim avionom UN u Hag u koji je stigao oko podneva. Na put ga je ispratilo stotinak članova Bosanske patriotske stranke, čiji je predsednik. Do aerodroma je došao u pratnji međunarodne i policije BiH, a u Hag otputovao u pratnji svog advokata Faruka Balijagića. General će se prvi put pred sudijama Tribunala, kada će se i zvanično izjasniti da li se oseća krivim, pojaviti već u petak.

Najviši oficir ABiH koji je dosad optužen
Halilović je 48. optuženi u Ševeningenu, četvrti ali i najviši do sada optuženi oficir ABiH. "Halilović, koji je bio prvi ratni komandant ABiH, odmah je sproveden u pritvor Haškog tribunala u Ševeningenu, pošto je doputovao u Holandiju iz Sarajeva", potvrdila je portparol Tribunala Florans Artman.

U koverti samo Halilovićevo ime
Šef MUP-a FBiH Muhamed Bešić izjavio je juče da je iz Haga stigla jedino optužnica za Halilovića. "U zatvorenoj koverti stoji samo ime Sefera Halilovića, ali ne i ostalih devet Bošnjaka i Hrvata, kako su to mediji izveštavali", rekao je Bešić, precizirajući da to ne znači da se njihova imena ne mogu naći u drugim zapečaćenim kovertama. Podsećanja radi, pisano je da bi u Hag mogli da budu pozvani i Ramiz Delalić-Ćelo, Zufikar Ališpago, Dževad Mlaćo, Safet Ćibo, Jadranko Prlić, Pero Marković, Bruno Stojić, Valentin Čović i Zlatan-Mijo Jelić.

Na poziv sudija, Halilović je svedočio pred Tribunalom 5. aprila ove godine kao pretposlednji svedok na suđenju generalu VRS Radislavu Krstiću koji je 2. avgusta osuđen na 46 godina zatvora za genocid nad muslimanima u Srebrenici 1995.

U vreme zločina za koje je okrivljen, general Halilović je bio načelnik Glavnog štaba ABiH čiji je komandant tada bio general Rasim Delić. Zločini su izvršeni u okviru "Operacije Neretva 93" kojom je zapovedao Halilović. Cilj operacije bio je uklanjanje opsade grada Mostara, vraćanjem teritorija koje su od Bugojna do Mostara držale snage bosanskih Hrvata. Odluka o "Operaciji Neretva 93" doneta je, prema optužnici, na sastanku najviših komandanata ABiH u Zenici 21. i 22. avgusta 1993. Halilović je određen za komandanta operacije i bio je uključen u njeno planiranje i izvođenje. U operaciji su učestvovale 9. motorizovana brigada, 10. brdska brigada - inače zloglasne zbog zločinačkog ponašanja i nedostatka kontrole - zatim 2. samostalni bataljon i Samostalni bataljon iz Prozora.

Armija BiH je u maju 1993. zaposela selo Grabovica, na reci Neretvi duž puta Sarajevo-Mostar. Halilović je najmanje dva puta bio u Grabovici radi priprema "Neretve 93".

Mora da odgovara i za zločine nad Srbima
Savetnik premijera RS za saradnju s Hagom Siniša Đorđević izjavio je da Tribunal poseduje dovoljno dokaza da proširi optužnicu protiv Sefera Halilovića i za ratne zločine nad Srbima u BiH. "U dokazima protiv Izetbegovića koje je Vlada RS dostavila Tribunalu mnogo puta pominje se i ime Sefera Halilovića", rekao je Đorđević Beti dodavši da se dobar deo dokaza protiv obojice odnosi na zločine iz 1992. i 1993. nad sarajevskim Srbima.

U toku je još nekoliko istraga
Artmanova je juče potvrdila Fonetu da je u toku još nekoliko istraga protiv osoba osumnjičenih za zločine na prostoru bivše SFRJ, ali je odbila da precizira da li se "obruč steže" i oko Alije Izetbegovića. "Ako neko želi da zna više o 11 zapečaćenih optužnica koje još čekaju, onda neka se osobe koje su na njima izruče Hagu, pa će svi detalji biti poznati javnosti", naglasila je ona.

U jednoj od tih prilika vojnici su se žalili da seljani, bosanski Hrvati, neće da ih puste u kuće. Pretpostavljeni su im na to rekli da im sude po hitnom postupku i da ih bace u Neretvu na šta je Halilović, kako se navodi u optužnici, prigovorio, ali ništa nije preduzeo da spreči vojnike.

Halilović je u noći 8. septembra obavešten o ubijanju civila i bio je, navodi se u optužnici, dužan da hitno preduzme efektivne mere da ukloni svaku pretnju i opasnost po civile bilo evakuacijom ili zaštitom sela, uputi medicinsku pomoć ranjenima, odmah uhapsi osumnjičene i pokrene istragu.

Zamenik komandanta 9. motorizovane brigade Ramiz Delalić naredio je da tela ubijenih budu sakrivena, a vojnici su neke leševe sahranili, neke spalili, a neke odvezli kamionima. Imena 33 civila ubijena u Grabovici navedena su u optužnici. Selo Uzdol, nastanjeno isključivo Hrvatima, napadnuto je 14. septembra kada je ubijeno 29 civila i zarobljeni HVO vojnik Slavko Mendeš. Imena ubijenih u Uzdolu navedena su u optužnici. Bivši komandant ABiH Rasim Delić izjavio je za "Nezavisne novine", da za zločine treba da odgovaraju počinioci. On je rekao i da ne oseća da se oko njega steže bilo kakav obruč po odlasku Halilovića u Hag.

Kratka biografija
Prvi ratni komandant Armije BiH Sefer Halilović rođen je pre 49 godina u Prijepolju. Završio je Vojnu akademiju kopnene vojske bivše JNA i pred sam raspad SFRJ službovao je u Vinkovcima. Iz JNA je dezertirao sa činom potpukovnika 1991, samo nekoliko dana pred unapređenje u pukovnika. Odmah se pridružio Aliji Izetbegoviću i nedugo zatim osnovao prvo Patriotsku ligu, a potom i zloglasne muslimanske "zelene beretke". Bio je jedan od najglasnijih zagovornika ideje da se pripadnici JNA odmah napadnu na celoj teritoriji BiH, a ostaće upamćen i po planu blokade svih kasarni JNA u Bosni koji je lično izradio. Godine 1992. unapređen je u general-majora posle čega se penje na stepenicu više - preuzima funkciju prvog komandanta Glavnog štaba Vrhovne komande Armije BiH. Međutim, Izetbegović ga sa te funkcije smenjuje 1993. i na njegovo mesto dovodi Rasima Delića. Halilović je bio prvi komandant ABiH od 25. maja 1992. do novembra 1993. Osnivač je i Bosanske patriotske stranke.


vesti po rubrikama

^balkan

18:01h Prvi komandant Armije BiH predao se Haškom sudu
18:12h Robertson u Skoplju potvrdio da su teroristi uspešno razoružani
18:19h Srbin tužio Hrvatsku zbog otimanja imovine
18:24h Američki obaveštajci nezadovoljni saradnjom s Hrvatima
   


     


FastCounter by LinkExchange