ISTANBUL - Jugoslavija je prvak Evrope! Ostali su prvaci, mirni i poslušni, pred profesorom tako pokorni da niko ni glas nije smeo da digne. Pokušali su Turci, odvažili se da čak i napadnu šampiona pretvarajući dvoranu "Abdi Ipekči" u tribinu ludila i frenetične podrške svojoj ekipi koju je srce nosilo dok loptu u ruke nisu uzeli majstori. Turcima je poklonjeno rezultatski bar delimično uzbudljivo finale i poraz manji od deset razlike, a takvim podvigom se na ovom šampionatu niko nije mogao podičiti.... Jugoslavija je dobijala sve, rezultatski i igrački ubedljivo, pričali su poraženi da se osećaju kao da na megdanu imaju najjači "Drim tim"...

Zlatne snove momci Svetislava Pešića morali su da pretvore u javu u nimalo lakom zadatku, noseći breme favorita u utakmici u kojoj se svode računi Evropskog prvenstva. Bodiroga i ostali majstori su znali da im nacija srebro neće oprostiti i zato im treba čestitati na hrabrosti izrečenoj upravo kroz reči kapitena:
- Prihvatamo istinu, sve osim prvog mesta je poslednje!

Nije poslednje, zlatno je. Na najvišem stepeniku, gde se naši divovi osećaju komotno, već navikli da su im ostali do ramena. Pehar je u njihovim rukama, svih deset prstiju svakog od dvanaestorice veličanstvenih podjednako je zaslužan za najsjajnije odličje. Blješti da osvetli: pobedio je najbolji, ne zato što u timu ima zvezdu do zvezde, već zato što se sve zvezde stale u kolektiv ravnopravnih. Pod rukom Svetislava Pešića, ogroman individualni potencijal podređen je timu koji je pulsirao na najbolji način: Dejan Bodiroga, Veselin Petrović, Saša Obradović, Igor Rakočević, Predrag Stojaković, Vlado Šćepanović, Marko Jarić, Predrag Drobnjak, Dragan Tarlać, Dejan Milojević, Dejan Tomašević i Milan Gurović zlatni su jer su disali kao jedan. Za sve nas...