Ni na jednoj od dvadesetak beogradskih marina ne postoje punktovi za snabdevanje gorivom jahti i čamaca. Vlasnici 14.517 čamaca dužine do 15 metara, registrovanih u Beogradu, snabdevaju svoje "ljubimce" benzinom najčešće iz - kanistera.

Pontonski most kod Novog Sada i nepostojanje benzinskih pumpi za čamce, kako kažu savsko-dunavski lađari, osnovni su uzroci sve ređih prolazaka stranih jahti kroz reke jugoslovenske prestonice.

Kako objasniti strancu naviknutom na evropska pristaništa sa benzinskim pumpama, tržnim centrima, ambulantama i poštama, koji bi zaplovio jahtom vodama metropole, da nečeg sličnog u Beogradu, jednostavno, nema?!

- Pre desetak godina beležili smo dnevno oko pet prolazaka stranih jahti. Sada retko zalaze u naše vode. S jedne strane, pontonski most na Dunavu onemogućava prolaz, sa druge, za čamce i jahte nema izgrađenih punktova za snabdevanje naftom i benzinom na beogradskim obalama. Gradnja marine po zapadnoevropskim standardima podrazumeva podršku države i ogromna je investicija. Skupština grada pokrenula je inicijativu za ispitivanje mogućnosti izgradnje takvog mesta u Beogradu. Predložili smo kao lokaciju pristanište kod Beopetrola, na Staroj centrali i kod preduzeća "Brodotehnika". Međutim, na tome je ostalo - kaže Stojan Stošić, šef Kapetanije pristaništa Beograd.

Izgradnja marine "Bianka" po evropskoj meri i uzoru, postoji kao ideja Ratka Labaša, privatnika iz Beograda, koji tri godine "bije ljutu bitku sa papirologijom".

- Imam svu potrebnu dokumentaciju za izgradnju ovog projekta, vrednog milion maraka. Bila bi to prva marina sa pumpama za gorivo maksimalno zaštićenim, prvom ambulantom na Dunavskom keju, parking prostorom, poslovno-nautičkim centrom i kapacitetom od 250 mesta. Po građevinskom planu zauzimala bi 10.000 kvadratnih metara. Čekam da država ukloni bespravno postavljen šlep na mestu predviđenom za "Bianku". Investitori iz Nemačke i Austrije neće imati večno strpljenja za srpski javašluk. Na Zapadu vreme je novac. U Srbiji, vremena se ima na pretek, a za novac kao da ne hajemo mnogo - kaže Labaš.

Kao jedan od razloga što strane jahte zaobilaze naše glavni grad, Labaš navodi visoke takse koje plaćaju pri ulasku u naše vode, a zauzvrat malo dobijaju.

- Stranci se opskrbe gorivom u Mađarskoj i prolaze kroz Jugoslaviju bez zadržavanja. Jahte nemaju gde da se privežu i sipaju gorivo, a takse su ovde 50 odsto veće nego u ostalim podunavskim zemljama. Nemac ili Francuz nije navikao da autom dovozi benzin u kantama, pa pretače u jahtu. Zaobilaziće nas sve dok ne shvatimo prednosti i bogatstva koja nudi grad na dve reke - smatra on.

Mišljenje člana Nautičkog kluba "Ada Ciganlija", koji nije želeo da se predstavi, slično je prethodnom:

- Posle 25 godina na vodi, navikao sam da iz kanti i flaša koka-kole presipam gorivo. Veliki problem je što nema pumpi, naročito za one koji nemaju automobile. Jedina mogućnost je da čamcem odu do pristaništa i sipaju "čorbu". Smešno je i govoriti o strancima. Ništa se ovde ne menja. Trebalo bi slikati šta sve noću leti u reku sa splavova. Kome treba takav turizam?

I. Ikraš