Zavod za izradu privremenih proteza i ortoza u Beogradu jedina je zdravstvena ustanova tog tipa u republici. U njoj radi 215 stalno zaposlenih i raspolaže s nekoliko stotina ležajeva za teške invalide. Upravo stoga, velike količine humanitarne pomoći stizale su u toku poslednjih desetak godina na adresu ove ustanove. Na čelu Zavoda u tom periodu bio je profesor dr Krsto Vranić, koji je, kao što zaposleni tvrde, bio "nedodirljiva persona". Početkom aprila, odlukom Republičkog ministarstva zdravlja, dugogodišnji direktor Zavoda za protetiku smenjen je, a na njegovo mesto postavljena je primarijus dr Slavica Eremić, lekar iste ustanove.

Od preuzimanja dužnosti pa do sada novi direktor ističe da nema uvida u dokumentaciju i poslovanje ove zdravstvene ustanove u poslednjih nekoliko godina. Zatečeno stanje u Zavodu bilo je takvo da su angažovani sudski veštaci i policajci za privredni kriminal kako bi se napravio presek i podvukla crta, ali izgleda da za njih ima mnogo više posla od predviđenog.

Reklamna klupa - Na jednom računu od 500.000 dinara, koji je trebalo da platimo PP "Estetici", samo za ugradnju jedne drvene klupe u dvorištu određena je suma od 145.000 dinara. Naime, reč je o klupi koja je dobijena od SPS-a i služila je za TV reklamu u predizbornoj kampanji. Posle su za njeno postavljanje ispostavili račun, kao i za druge stvari koje su navodno urađene, a nigde ne postoji dokumentacija o tome.

I "humanitarni" ugalj se plaća Po rečima direktora, Zavod navodno "Čaoš komercu" duguje 1.550.000 dinara, a oni Zavodu 100 tona uglja, iako je ugalj stizao iz humanitarne pomoći. Tako su, prvog vikenda posle promene direktora, kamionima nešto odvozili iz Zavoda, a šta i ko je stajao iza toga još nije utvrđeno. Neki od zaposlenih takođe tvrde da je od 5. novembra prošle godine do 15. februara ove od Rudnika Kolubara kupljeno 520 tona uglja iako je Zavod ogrev uvek dobijao iz humanitarne pomoći.

- Na samom početku moj rad su ometale pravna i finansijska služba u Zavodu. Pošto sam lekar, morala sam da angažujem stručne ljude da mi pomognu da uđem u sistem. Najizrazitije su nepravilnosti u vođenju knjigovodstva - počinje razgovor primarijus dr Slavica Eremić, kojoj je trebalo dvadesetak dana samo da bi u Privrednom sudu deponovala potpis.

U kolektivu još postoji podeljenost koja je godinama stvarana neodgovarajućom poslovnom i kadrovskom politikom. Po rečima zaposlenih, profesor dr Krsto Vranić je s pozicije direktora zaveo strahovladu i godinama radio šta je hteo. Poslušnima je davao sve, a neposlušne kažnjavao, smanjivao im plate, verbalno ih vređao i pretio. Lekarima je na sve načine uskraćivao napredovanje i stručno usavršavanje.

- Svako od nas bi mogao da vam nabroji koliko god hoćete propusta i kriminalnih radnji bivšeg direktora, jer je on u svim oblastima kršio zakon i svoja ovlašćenja. Mogu slobodno reći da smo bili kao divljač za odstrel - ističe dr Željka Ćuzulan, jedan od neposlušnih lekara, koja nije mogla da dobije nijedan slobodan dan za polaganje specijalističkog ispita.

Priča doktorke Milke Gvozden je slična, jer je i ona imala problema oko specijalizacije i rada u Zavodu, ali po njenim rečima sukob nikada nije išao preko leđa pacijenata, bar kad je reč o lekarima.

Koliko u njihovim pričama ima istine, potvrđuje i dr Slavica Eremić, koja kaže da je po dolasku na dužnost direktora, otkrila da dve trećine zaposlenih u Zavodu godinama nisu imali rešenja o zaradama. Tako su neki službenici sa srednjom školom primali veće plate od lekara specijaliste. Pošto je tajnost zarada bila zagarantova, to jest bila samo u nadležnosti direktora, svako ko bi potegao to pitanje, imao je problema.

		"Omaška" Zavod je radio kao ustanova koja nije postojala u registru preduzeća od 1996. godine sve do sredine avgusta ove godine. A takva "omaška" se desila zbog ponovnog izbora direktora, koji nije odgovarao prof. Vraniću. Po rečima primarijusa dr Slavice Eremić, Zavod je registrovan u Privrednom sudu zbog značaja ove ustanove, jer da je u pitanju bilo neko drugo preduzeće već bi odavno bilo ugašeno.

Kad je reč o arhivi, po njenim rečima, ličila je više na "stari otpad" nego na kartoteku. Ne postoji dokumentacija dugovanja i potraživanja, tako da se ne može utvrditi kako su i pod kojim uslovima sklapani ugovori i da li su uopšte postojali. Tako ne postoje ni tragovi o humanitarnoj pomoći koja je sigurno, i to u velikim količinama, godinama stizala u Zavod.

- Po dolasku novog šefa računovodstva, posle dva meseca, saznala sam istinu. Zavod je privatnom preduzeću "Estetika" dao oko 2.800.000 dinara ili oko 100.000 nemačkih maraka. Zašto, kako i na osnovu čega, ja to ne znam. Od toga 2.300.000 dinara je plaćeno do aprila, pre mog dolaska na ovo mesto, a ostatak je trebalo da se plati posle toga. Najteže je što ne postoji dokumentacija koja bi bila kakav-takav orijentir - ističe dr Eremić kao primer načina poslovanja Zavoda za ortopedsku protetiku u vreme prethodnog rukovodstva na čelu sa prof. Vranićem.

Po njenim rečima, PP "Estetika" je godinama izvodila građevinske radove u ovoj ustanovi i uprkos uloženom novcu, voda izbija na sve strane, ispod pločica u podrumu, vešeraju i kuhinji. U magacinu zidovi su vlažni i buđavi, a tamo se skladišti sanitetski materijal. Krov takođe prokišnjava u prostoru protetike i gipsare, a o uslovima u kojima leže i leče se najteži bolesnici nema svrhe ni govoriti.

Zbog svega dosad utvrđenog, po nalazu i preporuci sudskog veštaka, profesor dr Krsto Vranić, bivši direktor, suspendovan je do okončanja disciplinskog postupka koji je pokrenut protiv njega.

Po navodima sudskog veštaka Srboljuba Belića najveći problem je nedostatak dokumentacije za veštačenje jer se u Zavodu ne zna ko je bio zadužen za dokumenta koja treba čuvati.

- Kao primer, u istom danu zavedena je ponuda i napravljen ugovor sa preduzećem "Estetika interprojekt" koje je u zavodu izvodilo radove bez građevinske dozvole. Tako je istog dana ispostavljena i prva situacija iz takvog poslovnog ugovora koji je sklopljen na štetu Zavoda - ističe sudski veštak Belić.

K. VLAHOVIĆ